Zaboravljene spisateljice

Da li ste znali da su Desanka Maksimović i Isidora Sekulić jedne srpske spisateljice čija su se dela našla u lektiri u školama?

Izbacivanje Desanke Maksimović iz programa za učenike za jedne je "zločin protiv istorije književnosti", za druge "apsolutno prekrajanje istorije srpske književnosti". I jedni i drugi su u pravu. Treba samo još dodati i da je izbacivanje književnih dela jedne od naših najvećih književnica još jedan udarac za sprske spisateljice, a možda ćete se začuditi - bilo ih je, i ima ih, mnogo.

Poznata su imena srpskih književnica realizma poput Draginje Gavrilović, Mileve Simić, Milke Grgurove Kosare Cvetković, Danice Bandić, Draga Dejanović, Eustahije Arsić, Milica Stojadinović Srpkinja i Mira Alečković ... koja su gotovo u neprepoznata u srpskoj književnoj kulturi.

Za njih je decenijama bilo teško da zauzmu svoje mesto na literarnoj sceni, a odlikavale su se talentom, inteligencijom, pripovedačkim umećem i interesantnim stilom pisanje. Podsećamo se samo nekih od njih:

Prva srpkinja sa perom u ruci, rođena je u fruškogorskoj prestonici Irigu 1776. godine. Eustahija Arsić je vaspitana u duhu kosmopolitizma i prosvetiteljstva, ali kod savremenika nije nailazila na razumevanje. Bila je prva saradnica Letopisa Matice Srpske u vreme kada su muški i ženski poslovi bili strogo podeljeni. Za ono vreme je bila neobična pojava. Udavala se tri puta, što je u to doba bilo nezamislivo za ženu. Po čaršiji se pričalo da su joj udaje otvorile vrata obrazovanja i karijere. Kada se udala za senatora Savu Arsića, ušla je u visoko društvo. Tada je proširila svoje obrazovanje, a kasnije i postala književnica.

Anonimno je u Budimu 1814. objavila svoje prvo književno delo pod nazivom "Sovjet matrnij obojega pola junosti serbskoj i valanijskoj". Knjiga je bila namenjena vaspitanju srpske omladine. Sarađivala je sa Vukom Karadžićem i uspela da prikupi za njegovu zbirku pesama  sto pretplatnika i da mu pošalje novac. Kasnije se ispostavilo da je od knjiga koje joj je Vuk Karadžić poslao, prodala samo šest, a ostale je otkupila sama i podelila ih najboljim srpskim đacima u Aradu i u Srbiji.

Još jedna žena koja je prkosila predrasudama onog vremena bila je pesnikinja Draga Dejanović. Iako nije poživela dugo, preminula je u 31. godini tokom drugog porođaja, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj istoriji. Protiv volje oca udaje se u 21.godini za učitelja iz Bečeja sa kojim se zbog neslaganja karaktera često rastajala i vraćala roditeljima. Roditelji su joj omogućili obazovanje, do trinaeste godine se školovala u Temišvaru, a kasnije u Pešti. Tamo se priključuje krugu srpske omladine i počinje aktivno da se zalaže za ženska prava i ravnopravnost polova. U Pešti stupa u kontakt sa Lazom Kostićem i drugim učenim ljudima. Izdavali su list "Mlada Srbadija" u kojem je po prvi put pokrenuto pitanje emancipacije žena. Prvenstveno su se zalagali za obrazovanje djevojaka pod jednakim uslovima kao i momaka. Draga Dejanović se smatra prvom srpskom feministkinjom.

"Ja sam žena ali smem" stih je Drage Dejanović koji je ostao upamćen. U časopisu "Zastava" kritikuje obrazovni sistem države u kom su djevojčice zapostavljene. Prvi članak u kom zahteva pravo žena na rad nosi naziv "Zla sreća devojačka", a objavljen je 1862. u časopisu "Danica".

Pročitajte još: Intervju Dragana Varagić - Ovom društvu treba Dositej Obradović

Prva žena koja je pisala o ratnim događajima u Srbiji bila je Milica Stojadinović Srpkinja. Obrazovala se uglavnom sama, učeći strane jezike i učestvujući u književnom životu. Objavila je svoje pesme u u tri knjige, a značajni su i njen dnevnik "U Fruškoj gori I i II" i prepiska sa Vukom Karadžićem i Minom Vukomanović.

"Srpska pevačica Milica", "pesmotvorka i spisateljka srpska", kako su je nazivali njeni romantičarski savremenici, rođena je u sremskom selu Bukovcu i bila je jedna od najvažnijih ličnosti u srpskom narodu. Vuk Stefanović Karadžić ju je voleo kao svoje dete i nazivao je "moja kći iz Fruške". Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!". Knez Mihailo bio joj je odan prijatelj. Kada je dolazila u Beograd, beogradski književnici su je dočekali kako se nijedan srpski pisac dotle nije bio dočekao.

Kao darovito dete seoskog popa u Vrdniku objavljivala je već u svojoj trinaestoj godini. Njena prva pesma izašla je 1847. u Serbskom narodnom listu. Od 1848. njeno ime se susreće u srpskim listovima i časopisima: Vojvođanci, Sedmici, Šumadinci, Fruškogorci, kasnije u Danici, i bezimeno u Putniku i Komarcu.

Govorila je nemački i slovački, kasnije sama naučila i francuski i italijanski, svirala je gitaru, čitala Getea, Šilera i Rusoa. Ostalo je svedočanstvo njenog prijatelja Ludviga Augusta Frankla: “Njena figura bila je uočljiva: srednje visine, sa izrazitim, jasnim oblicima, sa bledim kao u Bogorodice licem, sa čelom natkriljenim mrkom kosom. Velike crne oči gledahu sa mirnoćom koja kao da ne beše s ovog sveta…”

Poput Desanke Maksimović, slavna književnica je bila i njena vrlo bliska prijateljica Mira Alečković, koja je diplomirala na Katedri za opštu književnost i slavistiku u Beogradu, a potom završila i višu Fušeovu školu pri Sorboni. Bila je poliglota i govorila je čak deset stranih jezika: francuski, nemački, engleski, ruski, italijanski, poljski, češki, makedonski, slovenački i slovački.

Napisala je oko 30 knjiga za decu, i oko 20 knjiga za odrasle - poezije i proze. Njena poezija je duboka, misaona i upečatljiva, u kojoj se bavila pitanjima smisla, života i smrti, kao i uvek neizbežne ljubavi.

Koji su pisci izbačeni iz gimnazijske nastave?

Tako je iz prvog razreda izbačen Gundulićev "Osman", dok su Kišovi "Rani jadi" prebačeni u izborni deo. 

Iz drugog razreda je izbačena Jakšićeva drama "Jelisaveta, kneginja crnogorsa", i roman "Bakonja fra-brne", dela Mopasana, Šandora Petefija, Mažuranića, Prešerna, a roman "Kad su cvetale tikve" postao je izborni.

Iz programa za treći razred je izbačen "Jazavac pred sudom" Petra Kočića, zbirka "Ex Ponto" Andrića,  ali i Lorka, Verlen, Matoš, Cesarić, Cankar, Veljko Petrović... Više nema mesta ni za "Jamu" Ivana Gorana Kovačića, ni za poeziju Oskara Daviča, ali ni za Vinavera, Dedinca, Drainca i Rastka Petrovića.

Plan četvrtog razreda isključuje "Kalenić" Vaska Pope, "Vreme smrti" Dobrice Ćosića, dela Ćopića, Isakovića, Bećkovića, Ranka Marinkovića i Vesne Parun. Osim "Proljeća Ivana Galeba", u izborni deo programa su premeštena u izborni deo programa su i dela "Lelejksa gora" i Upotreba čoveka".