Zagorka Dolovac: Kraj igre

Ambasador se tada isprečio kao živi štit između Dolovčeve i novinara koji su želeli da joj postave nekoliko pitanja, zamolivši ih da ne smetaju njihovom privatnom razgovoru.

I ranije je Dolovčeva bežala, prilično uspešno, od novinara, po raznim skupovima, u Skupštini Srbije... Osim ambasadora, štit su joj tada činili i saradnici, ministri, pripadnici obezbeđenja...

Danas izgleda da Zagorka Dolovac neće imati iza koga da se krije, ukoliko ispravno pretpostavimo kako je moguće da će u Narodnoj skupštini biti pokrenuta procedura za njeno razrešenje sa mesta vrhovnog javnog tužioca. Pitanje je samo da li će to biti učinjeno pre izbora novih članova Visokog saveta tužilaštva iz redova javnih tužilaca, koji su predviđeni za 23. decembar.

Dosta toga, naime, zavisi od toga ko će da popuni ta mesta, da li ljudi kojima je podršku dala Zagorka Dolovac ili pak tužioci iza kojih bi se moglo reći da stoji Nenad Stefanović, glavni javni tužilac beogradskog Višeg javnog tužilaštva, koji važi za predvodnika struje protiv Zagorke Dolovac unutar tužilačke organizacije, a spekuliše se da, osim toga, "puca“ upravo na njenu poziciju.

Visoki savet tužilaštva, inače prema Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, Narodnoj skupštini predlaže izbor i prestanak funkcije vrhovnog javnog tužioca. Savet ima 11 članova – pet javnih tužilaca koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, dok su vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe članovi po položaju.

Poslednji znak koji ukazuje na skori kraj ere Zagorke Dolovac predstavljala je sednica Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije na kojoj u ponedeljak 1. decembra nije usvojen nijedan od izveštaja koje je podnela vrhovna javna tužiteljka za period od 2020. do 2024. godine.

Predsednik Odbora i poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić zaključio je čak i da je time počeo postupak za njeno razrešenje sa te funkcije u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, što faktički pak nije tačno jer, kao što smo naveli, izbor ili razrešenje vrhovnog javnog tužioca Narodnoj skupštini predlaže Visoki savet tužilaštva.

Dolovčeva nije prisustvovala sednici te nije imala prilike da uživo čuje sve kritike koje su na račun njenog dosadašnjeg rada iznosili poslanici vladajuće koalicije. A one su se najvećim delom svodile na to da je njen rad, kao i rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, bio protivustavan i protivzakonit.

A posebno je apostrofirano da država Srbija zbog lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal ukupno treba da plati 152 miliona evra odštete osobama protiv kojih je JTOK vodio krivični postupak, ali su na kraju oslobođene.

Prema Mrdićevim rečima, to je suma kada se sračunaju odštete u slučajevima organizovanog kriminala, a u predmetima poznatim kao "stečajna mafija“, "đubretarska mafija“, "Luka Beograd“ i "Miroslav Mišković“.

Proces "stečajnoj mafiji“ trajao je 11 godina i završen je 2017. godine. U istom periodu vođen je i proces protiv "đubretarske mafije“. Proces koji se odnosio na Luku Beograd trajao je kraće – sedam godina, od 2013. do 2020. godine. Proces protiv Miškovića trajao je malo duže, deset godina – od hapšenja decembra 2012. do konačnog oslobađanja – najpre odgovornosti za zloupotrebu služenog položaja, 2017. godine, a potom i za poresku utaju 2022. godine.

Vidi se, dakle, da su poslednja dva slučaja pokrenuta u vreme kada je na vlast već došao SNS i oba su – i hapšenje bivšeg ministra Predraga Bubala, a naročito Miroslava Miškovića, predstavljala izuzetan politički kapital za naprednjake.

Na stranu to što je još u trenutku podizanja optužnice protiv Miškovića bilo onih koji su upozoravali da tako sročena optužnica ima male šanse da dovede i do konačne osuđujuće presude. Tada, takođe, ljudima na vlasti nije smetala optužba protiv Miškovića za "zloupotrebu službenog položaja“, a koju danas nazivaju "krivičnim delom koje je recidiv socijalističkog sistema“, niti su tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine nazivali "reliktima prošlosti“.

No, situacija se, očigledno, menja. Vrhovna javna tužiteljka do pre nekog vremena trpela je kritike samo sa opozicione strane, koja joj je zamerala da se "ne meša u svoj posao“. A tu su pre svega mislili na slučajeve poput rušenja u Savamali, saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca, ali zamerano joj je i što su bez konačnog rešenja ostala i ubistva Dade Vujasinović, Milana Pantića, Slavka Ćuruvije, iako su se svi ti zločini desili mnogo pre nego što je ona 2010. godine postala republički javni tužilac, kako se tada zvala funkcija.

Oni koji su je tada, najblaže rečeno, štitili, jer je izgledalo da nisu imali zamerke na njen rad, danas misle drugačije. Slučajno ili ne, tek to se poklopilo sa pokretanjem nekoliko istraga. Jedna od njih je i ona u kojoj se bivši ministar građevinarstva, pomoćnica ministra, ali i ljudi iz "Infrastrukture železnice Srbije“ sumnjiče da su budžet Srbije oštetili za više od 115,5 miliona dolara.

Druga se odnosi na slučaj "Generalštab“, gde su se na meti JTOK-a ponovo našli ljudi iz struktura vlasti, pa čak i jedan aktuelni ministar.

Jedan od prvih udaraca Zagorka Dolovac doživela je još na proleće kada nije prošlo popunjavanje mesta u beogradskom Trećem tužilaštvu njenim kadrovima. Usledio je novi "šamar“ 26. juna kada je Zagorka Dolovac demonstrativno napustila sednicu Visokog saveta tužilaštva nakon što nijedan od 19 kandidata za funkcije osnovnih i viših tužilaca koje je ona predložila nije izabran, o čemu je "Ekspres“ tada već pisao.

Većina od osam članova Saveta glasala je protiv njenih predloga i to se dogodilo prvi put za 15 godina od kako je na mestu vrhovnog javnog tužioca. I to nije bilo sve. Nekoliko dana kasnije, Dolovčeva ostaje i bez važne i ugledne funkcije ispitivača na pravosudnom ispitu. A usledio je i treći čin. Manifestacija polaganja zakletve novoizabranih tužilaca u Skupštini Srbije sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, a na kojoj je trebalo da učestvuje i Zagorka Dolovac ‒ iznenadno i bez objašnjenja je otkazana.

Na kraju, da li već pomenuta sednica Odbora za pravosuđe predstavlja početak finala u operaciji "Ukloniti Zagorku“?

Vrhovno javno tužilaštvo je, u izuzetno oštrom saopštenju, što je do sada bilo vrlo neuobičajeno za VJT, optužilo predsedavajućeg Odbora Uglješu Mrdića, za "zlonamerni pokušaj ostvarivanja teškog neprimerenog uticaja na vrhovnog javnog tužioca i Javno tužilaštvo u celini“. A to je, kako se navodi, učinio time što je sednicu zakazao samo dan ranije, najavivši da će na njoj biti predstavljeni godišnji izveštaji VJT-a u periodu od 2020. do 2024. godine.

Odgovorio im je ministar pravde Nenad Vujić, rekavši da samostalnost nije privilegija i da je Ustavom propisana obaveza vrhovnog javnog tužioca da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, a zakonom da podnosi izveštaj skupštinskom odboru.

IGRE MOĆI U TUŽILAŠTVU: Da li je došao kraj ere ćutanja?

Aktuelno

Aktuelno

Vesti 11.07.2025. 16:40

IGRE MOĆI U TUŽILAŠTVU: Da li je došao kraj ere ćutanja?