Vesti
28.08.2024. 20:45
Vesti
03.09.2024. 19:05
Đoko Kesić
U fokusu
Balkan po Bernsu: Zašto je poseta šefa CIA od VELIKOG značaja za REGION
Kad direktor globalno važne obaveštajne službe kao što je CIA poseti naš region, onda je to događaj od velikog značaja.
Tako je i prihvaćena poseta gospodina Vilijama Bernsa, direktora Centralne obaveštajne agencije, koji je nedavno boravio u Sarajevu, Beogradu i Prištini. Poseta visokog zvaničnika iz Vašingtona Zapadnom Balkanu, svakako neočekivana, s obzirom na ratna događanja u Ukrajini, na Bliskom istoku i još mnoštvo neuralgičnih i preteće zapaljivih tačaka u svetu, ostavila je niz nepoznanica.
Posle posete Zapadnom Balkanu Vilijam Berns, očekivano, nije se obratio javnosti, ali su to svesrdno učinili njegovi domaćini u Sarajevu i Prištini, što iskusne diplomate vide kao ozbiljno kršenje diplomatskog kodeksa kad su u pitanju ove vrste državničkih susreta.
Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH, posle sastanka sa Bernsom kaže da su gosti, kako je to uobičajeno na sastancima tog tipa, predložili da se ne daju saopštenja.
"Stav da su za funkcionisanje države odgovorni predstavnici sva tri naroda i da treba jačati bezbednosnu i svaku drugu saradnju, sasvim je racionalan“, rekla je Cvijanovićeva.
Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, rekao je da su teme njegovog sastanka sa Bernsom bili neki procesi u zemlji, evropske i NATO integracije. Ove činjenice samo potvrđuju da se, uprkos nepoznatim detaljima razgovora sa visokim gostom iz Vašingtona, političko Sarajevo i dalje drži retorike sukoba sa Republikom Srpskom.
Vlada tzv. Republike Kosovo, posle posete direktora CIA-e Vilijama Bernsa izdala je saopštenje da je "ovo istorijska poseta, što je dokaz jakih i stabilnih odnosa dve države i zlatna je prilika za produbljivanje strateške saradnje za mir i bezbednost u regionu i šire".
Dodaje se da je Kurti zahvalio direktoru CIA-e na kontinuiranoj podršci i izrazio posvećenost produbljivanju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, najavljujući da će američke vrednosti, koje se odnose na demokratiju, vladavinu zakona i reda, i nepokolebljive evroatlantske orijentacije "ostati centralni stub dobrog i demokratskog upravljanja na Kosovu".
Direktor CIA-e posetio je i Beograd. Zvanično, bio je gost Vladimira Orlića, direktora Bezbednosno-informativne agencije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa Bernsom i tim povodom rekao da su razgovori sa direktorom CIA-e bili "vrlo korisni i dobri", kao i da su razgovarali o svim temama važnim za budućnost regiona i Srbije.
"Oni su izneli svoje stavove, mi smo izneli naše stavove. Imali smo vrlo koristan, pristojan i važan sastanak“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara posle ceremonije polaganja kamena temeljca za izgradnju objekta namenjenog smeštaju i obuci pripadnika Odreda vojne policije specijalne namene "Kobre" u kasarni "Vasa Čarapić" u Beogradu.
Vučić je naveo da se, kada se razgovora sa gostima, vidi da li oni hoće javnost ili ne.
"Mi kao ozbiljna zemlja smatrali smo da je ovo najbolji mogući način, a i Amerikanci su, kao najozbiljnija zemlja uz Kinu na svetu, smatrali da je ovo najbolji mogući način praćenja posete", rekao je Vučić komentarišući činjenicu da posle posete šefa CIA-e Beogradu nije bilo zvaničnog saopštenja o razgovorima.
Zoran Milivojević, diplomata i politički analitičar, u razgovoru za "Ekspres" naglašava da su za Vilijama Bernsa u ovoj balkanskoj turneji važne tri stvari.
Izbor Sarajeva, Beograda i Prištine ukazuje na dve neuralgične tačke koje su zacrtane u američkoj strategiji kao dva nezavršena posla u ovom regionu, koja žele da završe za vreme mandata ove administracije, ali još nisu.
"To je centralizacija Bosne i Hercegovine, odnosno revizija Dejtonskog sporazuma i priznanje Kosova i zaokruženje novih granica. To je suština. Dakle, izbor ovih mesta i izbor tih tema su suština i ove posete. Valja imati na umu da Vilijam Berns u posetu Zapadnom Balkanu nije došao prvenstveno kao direktor CIA-e, nego i kao važan član u administraciji Džoa Bajdena. On je član kolegijuma Bele kuće. Dakle, poseta Sarajevu, Beogradu i Prištini ima cilj da se ova dva pitanja završe pre predsedničkih izbora u SAD. Da se završe na način koji bi ova administracija dovela do pozicije koja bi obavezivala bilo koju administraciju u Americi i ako dođe do promene, i ako ne dođe do promene, da nastavi, i da to konačno završi na način kako ga je administracija Demokratske stranke zacrtala."
Gospodin Milivojević dodaje da je "drugi razlog" ove posete da se podstaknu i pojačaju evroatlantske integracije. Dakle, da se da do znanja da ovaj region spada u interesnu sferu Zapada. To je suština. I kada govorimo o evroatlantskim integracijama, to podrazumeva širenje NATO-a i podrazumeva širenje te vrste kontrole preko dva mehanizma – Evropske unije i NATO-a.
"Treći razlog je kontekst tajminga: predstoji neki rasplet oko Ukrajine. Mi smo definitivno u multipolarnom svetu. Tamo gde misle da je njihov interes, Amerikanci jačaju svoju poziciju. Znate, u multipolarnom svetu kada se formiraju nove interesne sfere, onda se ono što je preostalo zaokružuje ili ono što je definisano mora da se završava brzo, da ne bude zabune. Ovaj region ugrađen je u interesnu sferu kolektivnog Zapada. E sad, u ovom kontekstu važno je sagledati kakvu poziciju ima Beograd. Od Beograda zavisi i BiH i Kosovo i Metohija. Prema tome, nije gospodin Berns slučajno posetio Sarajevo, Beograd i Prištinu. Ali i od Beograda zavisi i jedna i druga priča. Beograd je vojno neutralan i politički nezavisan. Prema tome, američki zvaničnik daje do znanja kako to Amerika vidi i da od toga neće odustati, i traži način da to realizuje. Šalje tu poruku“, kaže Milivojević.
Svet
03.07.2024. 19:00
Mržnja u BiH gaji se u svakom dvorištu
Naš sagovornik podseća da su u ovoj priči prisutna i neka druga pitanja, pored ovih globalnih. Naravno, pitanje NATO odnosa sa Rusijom, Vulin, veze Kina–Rusija–Srbija, njihov uticaj, sve to je tu u igri jer je sve vezano u ovaj mozaik regiona u sferi interesa i pod kontrolom interesa.
"Prema tome, sve je to na ovaj ili onaj način na dnevnom redu. Nudi se tu i saradnja službi, pokušaji da se suzbije saradnja naša koju imamo sa Rusima, Kinezima, a posebno posle ovih saopštenja i Rusije i upozorenje nama, a posebno posle ovoga što su Kinezi prvi put dali ocene o zemljama po njihovom viđenju. To su Amerikanci po pravilu do sada činili kao neprikosnovena sila. Svake godine davali su izveštaj o celom svetu i o zemljama po njihovom viđenju. Prvi put su se oglasili Kinezi i rekli – i mi imamo šta da kažemo, niste vi jedini u svetu. I oni su dali neke ocene, između ostalog, i o nama... Prema tome, sve su to bile teme razgovora. Ali ovo je početak oblikovanja novog globalnog mozaika u kojem je svakako i Srbija“, kaže sagovornik "Ekspresa".
Podsećamo gospodina Milivojevića da je, verujemo ne slučajno, istovremeno u posetu regionu stigao i Boris Ruge, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za politiku i bezbednosna pitanja.
"Verujem da je to sinhronizovano na određeni način, uklapa se, s tim što je gospodin Ruge sa pozicije NATO alijanse govorio o miru i bezbednosnim pitanjima, koji naravno imaju političku dimenziju. Nama je to važno zbog KFOR-a i zbog Rezolucije 1244, da oni to poštuju. Ali, sa druge strane, on je došao i sa tom porukom da NATO vidi sebe kao glavnog garanta bezbednosti i stabilnosti na ovim prostorima. U političkom smislu ima veze sa ovim što nam je Berns tu i što je boravio, a u bezbednosnom smislu činjenica da su oni, ipak, ključni, da naglase da NATO sebe vidi kao garanta bezbednosti, ali ne i nekog drugog."
Vesti
13.06.2024. 10:20
"Priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU"
U javnosti, uz posetu gospodina Bernsa, pomenuta je priča o navodno poremećenim odnosima CIA-e i naših bezbednosnih službi.
Naš sagovornik kaže da je uvek bilo komunikacije između naših i američkih službi. On podseća da je Rade Bulatović kao direktor BIA-e boravio u centrali CIA-e.
"Ova poseta je više od službe, ovo je politička poseta, nije došao direktor CIA-e, nego član kolegijuma Bele kuće, koji ima snažne političke nadležnosti, diplomatsko-političke prerogative. Dakle, u ovoj poseti nije bilo prvenstveno priče o službama, nego je sve u funkciji strateških interesa Amerike. Ovo je geopolitika i geostrategija na sceni, a ne samo služba i bezbednost. U toj funkciji je Vilijam Berns tu i došao. I to dolazi iz Kaira, tamo gde vodi glavnu reč u pregovorima koji su za Ameriku politički, strateški važni, a ne po liniji službe, između Hamasa i Izraela koji se tamo odvijaju. Prema tome, to je suština njegove posete, geopolitički interesi Amerike i pozicija Amerike vezano za dva nezavršena posla i vezano za tu priču u posebnim geopolitičkim i geostrateškim okolnostima koje su prisutne. I na kraju rat u Ukrajini prelazi u novu, dosta komplikovanu fazu. Sa ovim upadom u Kursku oblast priča se radikalizovala, nema sada mirovnih pregovora. Tu neko mora da bude pobednik. Prema tome, Rusi moraju da zaokruže svoje granice vezano za one četiri oblasti koje su ubacili već u Ustav, a moraju da isteraju Ukrajince iz Kurska, inače nema Rusije. Ako to ne urade, nema Rusije, nema Putina. I lomi se i Evropa, i svašta se tu lomi. Nije naivno."
Vraćamo se pitanju Kosova i Metohije. U političkom narativu Evropske unije, Velike Britanije i SAD kažu da je pitanje Kosova rešeno.
"Nema veze, pa oni to pričaju već deset godina. Nije rešeno. Kako je rešeno, ako vama KFOR pre tri dana oko mosta na Ibru izda saopštenje u kojem kaže – KFOR je nadležan za bezbednost, on će svoju misiju vršiti u skladu sa Rezolucijom 1244. Nije rešeno. Rešeno je kod njih, ali nije rešeno generalno. Kosovo nije država, nije priznata... U međunarodnopravnom smislu uopšte nije rešeno. A sada kad je svet postao multipolaran, kada imate jedan kolektivni jug, kada imate jednu drugu priču na globalnoj sceni, kad ne drže samo Amerikanci banku, sad je još manje rešeno. Da je rešeno, ne bi se oni uopšte bavili Kosovom i Metohijom. Zapravo stvari idu drugim putem, multipolarizam potvrđuje da kosovsko pitanje ostaje. To je zamrznut konflikt. U globalnom pogledu Kina, Rusija, Indija, Indonezija, skoro cela Afrika, neće da priznaju Kosovo. Pa toliko država u Evropi ga ne priznaje, nisu to naivne stvari. Stvari u globalnom svetu radikalno su se promenile. Tako da to šta oni kažu, pa oni to govore stalno, oni bi hteli da i nas ubede da i mi to kažemo, a nama ne pada na pamet. O tome se radi. Još nam manje pada na pamet danas, nego ranije. Položaj Srbije danas je bitno drugačiji nego ranije, mi da smo nevažni, niko ovde ne bi dolazio. Gospodin Berns ne bi dolazio u Beograd. Baš bi ga bilo briga za Beograd da smo mi nevažni u celoj priči. Znate, kad Si Đinping dođe u Evropu, on izabere samo tri prestonice. Izabere Pariz zbog specifične pozicije Francuske i prema NATO-u i o toj strateškoj ekonomiji o kojoj govori Makron, pokušaj povratka na De Golovu politiku. Dođe u Beograd i ode u Budimpeštu. To vam sve govori. I baš ga briga i za London, za Berlin, za Šolca. Pa Nemac je u kratkom vremenu dva puta trčao u Peking. A novi ministar spoljnih poslova u Londonu na prvom radnom danu traži posetu Pekingu. Makron ode tamo... A i pozicija Beograda je sasvim drugačija. Mi bolje stojimo napolju nego unutra. Može da zamišlja šta ko hoće, ali Srbija je ključno mesto na Balkanu. Nema veze što je Severna Makedonija u NATO-u ili Crna Gora. Koga to interesuje u životu", zaključuje Zoran Milivojević.
Vesti
06.08.2024. 20:46
Vučić: "Kurti želi sukobe pre izbora u Americi"
Dolazak Vilijama Bernsa na Balkan, naravno, praćen je u javnosti širom sveta. "Glas Amerike" naglašava kako je Berns za Beograd i Banjaluku izručio krajnje neprijatne, ali izričite zahteve.
BBC na srpskom jeziku piše da mnoge karijerne diplomate godinama putuju širom sveta, ali malo njih nastavi da to čini u penziji i to kao šefovi obaveštajnih agencija.
Takav je karijerni put sadašnjeg direktora Centralne obaveštajne agencije Vilijama Bernsa koji već tri godine krstari planetom.
U takozvanoj nenajavljenoj poseti, ovaj 68-godišnjak je obišao Sarajevo, Beograd i Prištinu, a domaći mediji su o tome izveštavali skoro odmah.
Kada je šef CIA-e Džon Dojč bio u Sarajevu 1996. verovatno zbog učešća mudžahedinskih boraca u ratu u Bosni, vest o dolasku objavljena je tri dana kasnije.
Bernsova turneja nije neuobičajena, kaže Dejvid Kanin, viši analitičar CIA-e koji je tokom 1990-ih bio zadužen za Balkan.
"Njegov posao šefa CIA-e je manje važan od statusa poverljive i važne figure u timu američkog predsednika Džozefa Bajdena za spoljnu politiku.
"Administracija želi da postigne neke uspehe u spoljnoj politici pre kraja mandata u januaru ili možda čak i pre izbora", ističe Kanin u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Vesti
15.07.2024. 15:05
BORIS RAŠETA: "Srpski su komunisti Kosovo nudili Albaniji, ali Tito ga nije dao!"
Bajden je juna 2023. unapredio Bernsa u člana njegovog kabineta.
Kada je u martu 2021. imenovan za šefa CIA-e, postao je prvi karijerni diplomata koji je došao na to mesto, piše u zvaničnoj biografiji.
"Bernsov uspon je gotovo neverovatan preokret za visoku, diskretnu figuru opreznih očiju, pepeljaste kose i potkresanih brkova, kakvu biste lako mogli zamisliti u romanu Džona le Karea kako šapuće na uvo zvaničniku na zabavi u ambasadi kako grad pada u ruke pobunjenika i da će ga čamac čekati u luci u ponoć“, pisao je Robert Drejper u "Njujork tajmsu".
Isti list objavio je i da je za manje od dve godine mandata bio u inostranstvu tridesetak puta.
Vašington nastavlja da gura dobro poznate pozicije o Bosni i Kosovu u isto vreme kada ponovo pokušava da postigne prekid vatre u Gazi, ocenjuje Kanin.
"Tu nema ništa novo i ne očekujem da se nešto iznedri iz onog što smatram prilično ustajalom američkom diplomatijom na oba mesta ‒ i na Balkanu i na Bliskom istoku", dodaje ovaj iskusni obaveštajac, piše BBC.
Komentarišući dolazak Vilijama Bernsa u region, Dragoslav Rašeta, istraživač „Novog trećeg puta“, ukazao je za „Danas“ na to da Berns u Bajdenovoj administraciji obavlja ulogu „rezervnog“ državnog sekretara zbog svog pozamašnog diplomatskog iskustva, naročito kada su u pitanju Rusija i Kina.
"Berns nastupa u dosta strožem maniru nego Entoni Blinken. Verujem da je njegova poseta Srbiji bila fokusirana na Banjsku i secesiju Republike Srpske, ali i pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, kao i same odnose SAD i Srbije. Stoga verujem da je reč o značajnoj poseti", rekao je on za „Danas“.
Poseta Vilijama Bernsa Zapadnom Balkanu je, izvan sumnje, veoma značajna. Tim pre što je za Srbe u torbi doneo dva isključiva i teško prihvatljiva zahteva: priznanje tzv. države Kosovo i praktično ukidanje Republike Srpske!
Odgovor je jednostavan – nema među nama kvalifikovanog izvršioca ovih radova. Odgovor proizilazi iz suštine bahatih zahteva tzv. prijatelja Srbije koji ne primećuju da je svet postao bipolaran i da oni nisu jedini gospodari sveta.
Komentari
