Zbog čega neke žene u Srbiji iz porodilišta izlaze istraumirane?

"Jedan napon, drugi napon, treći napon, ništa. Dolazi još jedna babica i još jedna doktorka, svi viču uglas ’sad guraj, hajde guraj’. Ja guram i guram, i ništa. Ti moraš da se porodiš, sad moraš da se porodiš, ubićeš dete, govori mi moja babica, moja najbolja prijateljica.

Sad se već njih sedmoro stislo oko mene, panično viču, ja molim da skinem masku, ne mogu da dišem. Doktor kaže ’ne može’ i naleže mi na grudi, gura odozgo stomak ne bi li izgurao bebu, dok ja napinjem svom snagom, i stvarno osećam da ne mogu da dišem. Govorim ’ugušiću se’, a moja babica, moja glavna saveznica, viče na mene mahnito ’ma ugušila se dabogda’. I tu se u meni sve ugasilo. Gotovo je, ubiću ga, mog nerođenog sina, ja nemajka i bednica.“

Dragana je u porodilište otišla sa očekivanjem da će to biti najsrećniji dan u njenom životu, ali bio je sve, samo ne to. Obuzeta jakim bolovima, prvo se suočila sa ponižavanjem od strane babice koja joj je bila dodeljena, doktorom i ostalim osobljem koje joj skače na stomak i guši je, da bi na kraju svega toga saznala da je pri porođaju njenom sinu pukao tumor na jetri. Tumor. Niko nije znao da dete ima tumor jetre. Satima je nepomično ležala bez ikakvih informacija o zdravstvenom stanju svog sina.

Možemo li da pobedimo belu kugu?

Demografska slika Srbije

Demografska slika Srbije

Život 23.08.2022. 15:41

Možemo li da pobedimo belu kugu?

"Odjednom čujem svog sina kako počinje da stenje, ne da plače, ne da vrišti, da stenje kao pregaženo mače koje ispušta svoje poslednje zvuke. Definitivno nešto nije u redu. Odnose ga iz sale bez reči, a doktor dolazi da me ušiva. Grlić je pukao, a ja sam rasečena kao životinja. Gledam u plafon i fokusiram se na tu iglu koja prolazi kroz moje najmekše meso, epidural je odavno prestao da deluje. Lakše je da me boli to nego da mislim šta je s bebom. Niko ne dolazi da mi kaže šta se dešava. Babica mi prilazi da se izvini i govori da je reagovala impulsivno, da oni tu na prvo mesto stavljaju život bebe, jer se majka uvek izvuče. Majka se uvek izvuče. Narednih sat vremena sam ležala u hodniku, sa kesom punom leda između nogu, čekala sam da neko dođe da mi kaže“, napisala je Dragana za "Zadovoljna.rs“.

Nekoliko dana pre njene priče, koja je objavljena 25. jula 2022. godine, njen sin napunio je godinu dana.

Dragana je samo jedna od mama kojoj je najsrećniji dan života pretvoren u pakao. Zahvaljujući njenoj priči, portal "Zadovoljna.rs“ pokrenuo je peticiju za omogućavanje besplatnog prisustva partnera (oca deteta ili nekog drugog člana porodice) tokom porođaja. Peticiju je do sada potpisalo više od 70.000 ljudi. Međutim, jedino je Zemunska bolnica odobrila besplatno prisustvo oca deteta tokom porođaja. Ipak, zbog kovida i epidemioloških mera još uvek se ne zna kada će ova odluka stupiti na snagu.

"Nakon što sam se porodila, ležim u onom boksu i gledam ostale žene koje vrište, zovu pomoć, plaču. Bilo mi je teško da slušam sve to, ali nisam imala izbora. Sećam se devojke, mlada, jako doziva doktore i babice i priča im kako beba kreće. Niko nije došao. Ućutkivali su je, pričali da je razmažena, da se ne dere i da im ne smeta. Nakon nekog vremena jedna od babica je sasvim slučajno, u prolazu, videla da je dete stvarno krenulo napolje. U hodu je isekla devojku. Nije je pregledala, nije proverila koliko je beba teška i da li je neophodno seći je. Nije je bilo briga. Počela sam da se derem na nju, pitala sam je zašto je to uradila, zašto je tako krvoločno isekla devojku. Nije mi odgovorila, a mene su izneli iz boksa“, ispričala je jedna od porodilja za "Ekspres“, koja je želela da ostane anonimna.

Zašto mladi bračni parovi ne žele da imaju decu i šta je rešenje?

Natalitet u Srbiji

Natalitet u Srbiji

Život 17.08.2021. 06:05

Zašto mladi bračni parovi ne žele da imaju decu i šta je rešenje?

Zbog čega žene iz porodilišta izlaze istraumirane, a ne srećne? Zbog čega su one krive? Zbog čega je kriva žena kojoj anesteziolog priča da je debela, da je nesposobna i dete da rodi? Zbog čega prisustvo oca, u državnoj bolnici, košta 15.000 dinara? Negde je i više! A šta je sa onima koji nemaju te pare? Oni ne mogu da spreče doktora da njihovoj ženi kaže "a bilo ti je lepo dok si ga pravila, a sad plačeš“. Ovo je samo još jedan od problema o kojem se ne priča. Još jedan od problema za koji se kaže "ma ona je kriva“, "zašto nije reagovala“, "zašto ih nisi tužila“…

"’Zašto si ćutala godinu dana? Zašto nisi prijavila?’ Ovo su dva pitanja koja sam najčešće čula nakon što sam javno progovorila o torturi koju sam preživela na porođaju. I svaki put mi teško padne što na ta pitanja uopšte moram da odgovorim. Zašto? Zato što živim u društvu u kom će me proglasiti za lažljivicu i manipulatorku, za osobu sa lošim namerama koja želi da blati časne državne ustanove i poštene medicinske radnike, samo zašto što nisam odmah rekla i nisam odmah prijavila“, napisala je Dragana za "Zadovoljna.rs“. Međutim, ovo nije deo njene priče o porođaju, već uvod u tekst koji je napisao doktor Zlatko Zlaja Bokun.

S obzirom na to da su Dragana i mnoge žene sa sličnim iskustvom uzburkale javnost, kao i sama peticija koja je pokrenuta, oglasili su se i mnogi lekari. Naravno, bilo je dosta onih koji su podržali njihove priče i peticiju. Doktor Bokun nije jedan od njih.

"Ovih dana u medijima je prisutna agresivna kampanja protiv ’akušerskog nasilja’, ništa novo, nastavak tridesetogodišnje antilekarske kampanje, a prepisivanje hrvatske antiginekološke kampanje od pre tri godine koja je naravno rezultovala još većim debaklom, kao što će i ova. Naravno, videla žaba da se konj kuje pa su se istoj, priključujući se na talas populizma, pridružile i razne političke stranke i pokreti, kao i dežurni seRebritiji i kvaziintelektualci. Postoji i nekakva peticija da se uvede prisustvo partnera pri porođaju (iako ta opcija već postoji) i na mrežama već likuju Mile Tapetar, Zoki Sam Svoj Gazda i trudna Maja Nokti kako će oni, možeš misliti, da kontrolišu ginekologe šta rade jer se i Mile i Zoki i Maja tradicionalno razumeju u ginekologiju kao i u vakcine, zaprašivanje iz aviona, svetsku ekonomsku krizu i rat u Ukrajini, a i ckolovali su od vremena“, napisao je Bokun, a njegov tekst u celosti je prenela Dragana, na portalu "Zadovoljna.rs“.

Papa: Čini se da je mnogo ljudi izgubilo želju da ima decu

"To je tragedija"

"To je tragedija"

Svet 26.12.2021. 14:31

Papa: Čini se da je mnogo ljudi izgubilo želju da ima decu

"Da riba smrdi (pun intended) to znamo, ali opet Srbadija istu čisti od repa, a ne od glave. Ništa ni bolja ni lošija nije situacija u državnoj ginekologiji i akušerstvu nego što je u hirurgiji, ortopediji, neurologiji, pa i pravosuđu, ekonomiji, kulturi… ali zaboga ovde su u pitanju deca i ženemajkekraljice, samo što ne shvataju da je ovo samo jedna od dimnih zavesa, Okulomazin mast za mazanje očiju kojima se skreće pažnja sa višedecenijskih sistemskih problema koji su rezultovali ovim što sad upada u oči“, napisao je doktor Bokun.

I onda se pitamo zašto žene ćute. Zahvaljujući internetu mnoge od njih podelile su sa ostatkom sveta sve ono što su proživljavale od strane partnera. Na društvenim mrežama cirkulisale su slike prebijenih žena, koje su od silnih udaraca bile modre i otečene, a u nekim slučajevima imale su i prelome. Umesto podrške, ispod slika dobile su komentare "pa što si ćutala“, "sigurno si ga izazvala“, "ko ti je kriv kad si ostala sa njim“… I to ne samo od strane muškaraca. Umesto empatije, od žena su dobijale gnusne uvrede.

Zbog čega nisam otišla? Pa iz istog razloga iz kojeg žena na porođajnom stolu ne sme da reaguje na uvrede koje dobija. Strah. Nemoć. Osećaj sramote. Kroz vekove žene su naučene da ćute i trpe. Tu je i ta neka primitivnost koja je nažalost svima nama usađena, bar malo. Shodno s tim žene se plaše osuda, jer ipak je najbitnije da je ona udata. U 21. veku, u modernom dobu kako ljudi vole da ga nazivaju, žena ne sme da ode. A i kada skupi hrabrost, umesto fizičkog, na društvenim mrežama proživi verbalno nasilje.

Zahvaljujući Dragani i mnogim drugim hrabrim ženama, pojavio se tračak nade da će barem "akušerskom nasilju“ doći kraj. Možda će to biti i prvi korak ka iskorenjivanju svega ostalog. I da ne bude, mnoge od njih skupile su hrabrost i u javnost iznele svoja iskustva. Podelile imena bolnica, lekara i babica zbog kojih su nakon porođaja upadale u depresije i anksiozna stanja. Pomogle su budućim mamama.

Ako je ovo zaista moderno doba, žene ne bi trebalo da se stide toga što su prebijene. Otac ne bi trebalo da plati prisustvo na rođenju sopstvenog deteta. Buduća mama ne bi trebalo da se plaši "akušerskog nasilja“. Ali, sve se to dešava. Onda sledi pitanje – da li je ovo stvarno moderno doba?