Fiziološki razlozi

Da li i vama mozak "zablokira" kad je vrućina? Evo zašto se to dešava

Visoke temperature su poznate po svojoj sposobnosti da uspore naš misaoni proces, otežavajući čak i svakodnevne zadatke.

Šta se zapravo dešava u našim glavama kada je vrućina? Objašnjenje izgleda leži u dodatnom poslu koji naš mozak i telo moraju da urade da bi nas ohladili, piše portal PsyPost.

Mozak i telo su u stalnoj komunikaciji. Kada se spoljna temperatura promeni, termo-receptori koji se nalaze blizu površine kože šalju signale hipotalamusu – centru za regulaciju temperature u mozgu. Kada postane previše vruće ili previše hladno, hipotalamus koordinira niz reakcija kako bi vratio telesnu temperaturu u normalu (oko 37°C). Održavanje temperature jezgra na ovom nivou je ključno za metabolizam, aktivnost enzima i mnoge druge bitne telesne funkcije.

Kada je veoma vruće, aktiviraju se mehanizmi koji omogućavaju zračenje toplote sa površine. To uključuje preusmeravanje krvi ka koži, izravnavanje dlačica na koži i znojenje. Ovim reakcijama upravljaju nervni putevi koji povezuju mozak sa krvnim sudovima i znojnim žlezdama. Ovo omogućava da se fino podesi količina toplote koju telo oslobađa.

Dodatni posao koji mozak radi može stoga smanjiti njegov kapacitet za obavljanje kognitivnih zadataka koji zahtevaju kontinuirano razmišljanje i pažnju. Ovo postaje posebno primetno ako istovremeno vežbate ili se naprežete. To je zato što rad mišića i metabolizma stvara toplotu, što dodatno opterećuje telo i mehanizme hlađenja mozga.

Naše nervne ćelije takođe mogu početi da funkcionišu drugačije sa porastom toplote. Neuroni se oslanjaju na protok električnih struja i oslobađanje hemijskih neurotransmitera da bi funkcionisali. Ovi procesi zavise od enzima, proteina i kretanja naelektrisanih jona u i iz neurona – a svi su osetljivi na temperaturu. Iako je mozak normalno u stanju da kompenzuje i održi korak sa ovim zahtevima, nakon određene tačke, fino kontrolisana ravnoteža se poremeti. Ovo menja način na koji neuroni aktiviraju i komuniciraju jedni sa drugima, što može uticati na procese kao što su pamćenje, donošenje odluka i koncentracija.

Još jedna potencijalna komplikacija koju treba uzeti u obzir je dehidracija, koja se obično javlja po vrućini jer gubimo više tečnosti znojenjem. Neadekvatna nadoknada gubitka tečnosti znači da se kardiovaskularni sistem dodatno opterećuje dok pokušava da snabdeva kožu i organe – uključujući i mozak – krvlju. Kao i mnogi drugi organi, mozak se sastoji od preko 70 odsto vode. Čak i blaga dehidracija može dovesti do poremećaja pažnje, vremena reakcije i kratkoročnog pamćenja.

To je zato što dehidracija može uticati na mozak na više načina. Može smanjiti cerebralni protok krvi, promeniti način na koji neuroni funkcionišu, pa čak i uticati na osetljivu ravnotežu elektrolita potrebnih za normalnu aktivnost – sve to utiče na to koliko dobro naš mozak funkcioniše.

Još jedan važan faktor je odmor i oporavak mozga kroz san. Po toplom vremenu, spavanje može biti otežano. Kroz ometanje sna, vrućina doprinosi "magli u mozgu". Neadekvatan san oštećuje pažnju, pamćenje i razmišljanje – pojačavajući efekte vrućine na kognitivne sposobnosti, piše PsyPost.

Učenje stranog jezika može da uspori starenje mozga i do 13 godina