Zdravlje
07.02.2024. 12:10
Zdravlje
11.02.2024. 15:00
Marko R. Petrović
Antivakseri
Istorija gluposti
Ponavljanje je majka mudrosti/učenja, kaže stra latinska izreka. Ako govorimo o klasičnom učenju, obrazovanju, to je verovatno tačno i primenljivo. Ima, međutim, nekih situacija kada to ponavljanje nije baš preporučljivo.
Uzmimo za primer još malo pa epidemiju velikog kašlja u Srbiji. Ili pak prošlogodišnju epidemiju morbila (malih boginja) u Smederevu. Da li je zaista potrebno da se ponavljaju epidemije bolesti koje su skoro pa iskorenjene kako bi ljudi konačno naučili da postoji način da se to spreči – vakcinacija.
Uprkos tome, broj onih koji iz nekog razloga ne žele da vakcinišu sebe, i što je još gore svoju decu, zabrinjavajuće je visok.
Prof. Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije izjavio je za "Juronjuz Srbija" da uprkos zakonskoj obavezi vakcinacije, pojedini roditelji ne vakcinišu svoju decu. On navodi i da je procenat dece vakcinisane prvom dozom vakcine protiv velikog kašlja 91 odsto, da je broj onih koji prime revakcinu sa 18 meseci oko 80 odsto i za drugu revakcinu oko 90 odsto.
"Međutim, treba napomenuti da je 80 odsto koji prime prvu revakcinu, zapravo 80 odsto od onih 91 odsto vakcinisanih prvom dozom. To znači da se obuhvat smanjuje na 70 odsto. Druga revakcina, koja ide pred polazak školu, opet je 90 odsto od onih koji su primili prvu revakcinu. To je u krajnjem zbiru oko 60-62 odsto vakcinisane dece u jednoj generaciji, što je nedovoljno. U ovom trenutku u svakoj generaciji ostaje oko 25.000 nevakcinisane dece. To je razlog zbog čega se pertusis proširio više nego obično. Njega ima svake godine, ali pomalo, i do sada novorođenčad i odojčad nisu obolevala", objasnio je Konstantinidis u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Broj od oko 25.000 nevakcinisane dece u svakoj generaciji je zabrinjavajući jer je reč o ogromnom broju potpuno nezaštićenih od bakterije koja se brzo i lako prenosi.
"To je preveliki broj nevakcinisane dece. Previše bi bilo i da je 10 odsto nevakcinisanih. Bakterija je stalno u cirkulaciji. To je respiratorna, kapljična infekcija, koja se prenosi u zimskim mesecima. Vakcinacija više nije samo medicinsko pitanje, to je problem za široku društvenu zajednicu", naveo je on.
Zdravlje
07.02.2024. 12:35
Hitno saopštenje "Batuta": Evidentirati nevakcinisanu decu
On smatra da je takvo ponašanje roditelja posledica globalnog, tabloidnog obrasca ponašanja. Navodi da se danas izjednačava svako mišljenje − jednog lekara, profesora, epidemiologa i mišljenje neke javne ličnosti.
Upitan da li očekuje reakciju države, on je rekao da smatra da će reakcija uslediti kroz proveravanje vakcinalnih kartona. On je dodao da ne preti opasnost samo od velikog kašlja, već i drugih zaraznih bolesti poput malih boginja. U epidemiji morbila koja je buknula 2017. i 1918. godine u Srbiji je umrlo 15 osoba.
Obuhvat vakcinacijom posle 2017. godine, a naročito u vreme pandemije korona virusa, inače je znatno pao u velikom broju zemalja, pa i u Srbiji. Takozvanih antivaksera, prikrivenih ili neskrivenih, ima na svim stranama – među običnim ljudima, ali i među poznatim ličnostima čija izgovorena reč u današnje vreme interneta i maosvnih medija ima određenu "težinu", među političarima, pa čak i među medicinskim radnicima, što je nariočito poražavajuće.
Zdravlje
23.01.2024. 02:55
"Vakcinišite svoju decu"
Pritom se ne dovode u pitanje samo vakcine koje tek ulaze u upotrebu i koje, možda, još nisu dovoljno ispitne, kao što je bilo sa cepivom protiv korona virusa, već se sumnja i u efikasnost, odnosno navodnu štetnost, vakcina koje su decenijama u upotrebi i zahvaljujući kojima su sačuvani milioni ljudskih života.
Antivakcinaši, naravno, postoje od kad postoje i vakcine, zapravo još od kada su ljudi prvi put pokušali da se zaraze materijalom bolesnih ljudi i tako se zaštite od bolesti. A prvi tragovi takve vakcinacije sežu daleko u prošlost, u period 200 godine pre nove ere u Kini i Indiji. Tada su kraste malih boginja mlevene i ubacivane u nos onima koji su pogođeni bolešću.
Što se tiče zapadnog sveta, priča o vakcinaciji započinje u 18. veku na engleskim pašnjacima. Ponovno je primećeno da infekcija boginjama kod krava ‒ životinjskom bolešću koja je bezopasna za ljude − štiti od zaraze malim boginjama. Na osnovu ovoga lekar Edvard Džener razvio je rani oblik naše trenutne vakcine koristeći materijal iz lezija kravljih boginja i na kraju ga široko testirao. Vakcinacija (od vacca, latinski za kravu) protiv malih boginja imala je ogromne koristi za ljude. Na kraju, bolest je dovela do smrti u 30 odsto slučajeva, a preživeli su često bili unakaženi ožiljcima.
Zdravlje
24.11.2023. 19:28
"Tek ćemo videti posledice nevakcinisanja dece"
Nekako u to vreme u Engleskoj nastaje i prvi pravi antivakcinaški pokret, o čemu je pisala i britanska istoričarka koja trenutno predaje na Univerzitetu u Juti, Nadja Durbah. Ona je 2005. godine objavila knjigu „Telesna pitanja: antivakcinacijski pokret u Engleskoj, 1853-1907“.
Današnje kontroverze su, naime, odjek masovnog pokreta protiv prisilnog vakcinisanja protiv velikih boginja koji se raširio u Britaniji u drugoj polovini 19. veka i koji je tema knjige Nadje Durbah.
Britanci i Amerikanci se vakcinišu protiv velikih boginja od ranog 18. veka, ali u početku se pribegavalo variolaciji: metodi (naučenoj od otomanskih Turaka ili od afričkih robova) koja se sastojala u unošenju male količine virusa variole s ciljem da se proizvede blag oblik bolesti i da se tako izgradi imunitet pojedinca. Tek posle Dženerovog čuvenog otkrića, 90-ih godina 18. veka, da izlaganje kravljim boginjama takođe imunizuje pojedince protiv variole, počela je da se širi prava vakcinacija – to jest, namerno inficiranje virusom kravljih boginja.
Sredinom 19. veka britanski Parlament je pod pritiskom lekara kriminalizovao variolaciju i uveo besplatnu vakcinaciju Zakonom o sirotinji. Godine 1853. otišlo se korak dalje: Epidemiološko društvo obezbedilo je donošenje zakona o obaveznoj vakcinaciji dece.
Zdravlje
26.01.2024. 19:35
Male boginje haraju Evropom: Kakva je situacija u Srbiji
"Da li će nam sad puštati krv, praviti nam plikove, tuširati nas, smrzavati i kljukati pilulama, trovati nas, mazati i balaviti… po nalogu Parlamenta" zagrmeo je Džon Gibs, hidropata i trezvenjak, u svom pamfletu protiv tog zakona. Tako je rođen antivakcinacijski pokret.
U početku je, kako je o tome pre nekoliko godina pisao „Gardijan“, to bilo društvance razjarenih škrabala: zakon iz 1853. godine lako se izvrdavao. Lokalna uprava zadužena za sirotinju bila je zatrpana problemima pa nije imala ni sredstava ni volje da se bavi njegovim sprovođenjem. Ali 1867. izglasan je novi zakon koji je zahtevao od uprave da vodi evidenciju o vakcinaciji i da kažnjava – zatvorom kad ne može novčano – roditelje koji su se oglušili o zakon.
Za nekoliko godina namnožile su se antivakcinacijske lige: Durbah procenjuje da ih je tokom tri decenije bilo dve stotine i sve one su uništavale život jadnicima zaduženim za sprovođenje zakona o obaveznoj vakcinaciji.
Posle 1889. mnogi lokalni odbori jedva su dočekali formiranje Kraljevske komisije za sprovođenje zakona o vakcinaciji i prestali da se bave nametanjem vakcinacije.
Godine 1896. konačno se pojavio izveštaj kraljevske komisije. U njemu je stajalo da je vakcinacija obavezna, ali da roditelje koji se „iskreno protive“ ne treba goniti; godine 1898. svaki roditelj koji je mogao da uveri dvojicu sudija ili policijskog islednika da „iskreno veruje“ da bi vakcinacija naškodila njegovom detetu bio je izuzet iz zakona. Za nekoliko meseci izdato je više od 200.000 potvrda o "prigovoru savesti".
To nije zadovoljilo antivakciniste koji su smatrali da sudije odlučuju arbitrarno i tražili su da vakcinacija bude u potpunosti dobrovoljna; nikad to nisu postigli, ali je novi zakon iz 1907. godine omogućavao roditeljima da budu izuzeti prostim davanjem izjave. Tokom nekoliko godina 25 odsto novorođenčadi tako je izbeglo vakcinaciju. Doba prinudne vakcinacije bilo je gotovo.
Država je na kraju zapravo prihvatila to da pojedinac može, na osnovu "prigovora savesti", biti izuzet od obaveze koja podrazumeva prihvatanje minimalnog ličnog rizika u zamenu za kolektivnu društvenu zaštitu, što je temeljni društveni ugovor moderne demokratske države.
Komentari
