Još jedan krug...
Stigla je Eris – hoćemo li ponovo pod maske?
Ponovo ta korona. Vraća se u naše živote kao bumerang.
Koliko god da je daleko bacimo, ona je tu, podseća nas da nije nestala. Taman kad smo pomislili da smo se rešili maski i ostalih epidemioloških mera, diskusija o tome se ponovo vraća u naše živote.
Ovaj virus nam ne dozvoljava da prebolimo više od pet miliona izgubljenih života širom sveta, pune bolnice, borbe oko respiratora, karantin i još mnogo zla koje je unela u naše živote. Očigledno da će svi ti prizori zauvek biti urezani u mislima svih nas. Čak i ako na trenutak zaboravimo, nova podvarijanta korone se pojavi da nas vrati na početak.
Početkom maja Svetska zdravstvena organizacija proglasila je kraj pandemije korona virusa. Kakva je to sreća bila kod ljudi. Kod svih onih koji su zbog ovog opakog virusa izgubili nekog bliskog. Naravno, znali smo da još uvek kruži vazduhom, ali je valjda trebalo da bude bezopasna.
Sada nam je stigla Eris i ne, ne mislimo na grčku boginju svađe i razdora, već na novu podvarijantu omikrona. Prvi put je zabeležena u februaru, ali je tek krajem leta počela da dostiže svoj vrhunac.
"Taj Eris o kome govorite je praunuk omikrona, a omikron je već blaži od onih ranijih sojeva. Tako da izaziva blažu kliničku sliku. On se pojavio u februaru u Kini, Eris, odnosno B.A., i sedam meseci već šeta svetom. U Americi su pojavu Erisa pripisali blokbasterima ’Openhajmer’ i ’Barbi’. Ova dva filma napunila su bioskope pa su onda o tome govorili kao o fenomenu ’Barbihajmer’. Dakle, eto, i da se nije pojavio novi soj, verovatno bi bilo malo više zaraženih nakon toga", govori za "Ekspres" epidemiolog Zoran Radovanović.
Tokom avgusta Eris je potvrđena u najmanje 45 zemalja. U Velikoj Britaniji ovim novim sojem bilo je zaraženo više od 15 odsto slučajeva, dok je u SAD činila gotovo polovinu svih slučajeva (nešto više od 41 odsto).
Na velikom udaru Eris našla se Grčka, pogotovo ostrvo Krit gde je tokom avgusta otkrivena u 69 odsto slučajeva. U Italiji je od početka septembra broj pozitivnih veći od 40 odsto.
A onda je stigla i u Srbiju. Institut za javno zdravlje Vojvodine potvrdio je postojanje Eris na teritorijama Južnobačkog okruga, a nekoliko dana nakon toga postojanje novog soja potvrđeno je i u "Batutu".
Dakle, dala nam je dovoljno razloga da ponovo diskutujemo o maskama i epidemiološkim merama. Možda ne dovoljno dobre razloge za strah, ali koliko je narod širom sveta propatio zbog svega ovoga, njegovo postojanje je neizbežno.
Strah i opreznost pre svega javili su se na Zapadu. U SAD i Velikoj Britaniji je tokom avgusta zabeležen i porast hospitalizovanih pacijenata – Amerika beleži rast od 12,1 odsto bolničkih prijema, dok je u Britaniji procenat povećan na 40,7 odsto.
U Srbiji je trenutno hospitalizovano deset osoba sa kovid pneumonijama, ali nijedan pacijent nije na intenzivnom lečenju. Brojevi zaraženih rastu, ali je dobra vest ta da je dvostruko manje zaraženih u odnosu na ovaj period prošle godine.
"Nema razloga za paniku. Ne više od prethodnih sojeva. Evo, kod nas je otkriven pre neki dan, ali kod nas se i ne testira. Tako da je moguće da je i duže tu. Jeste povećan broj obolelih, ali ništa se dramatično nije desilo. Nije drama, međutim, mi ćemo imati stalno te mutacije. Ono što je važno jeste to da je prošao onaj glavni udar pandemije, a sada će to biti samo endemska bolest sa povremenim epidemijskim talasima", objašnjava Radovanović.
Sagovornik "Ekspresa" navodi i to da postoji mogućnost da je broj zaraženih mnogo veći, ali da ljudi uopšte ne idu doktoru. Čak i kada odu, dijagnostikuje im se samo najobičnija prehlada jer su simptomi veoma slični – curenje ili začepljen nos, glavobolja, umor, kijavica, upaljeno grlo, kašalj i u nekim slučajevima promene čula mirisa.
"Evo, do sada je dosta ljudi obolelo. Blizu hiljadu je do sada prijavljeno, ali ogroman broj zaraženih uopšte ne ide doktoru. A i ko ode, doktor mu propiše neki C vitamin, shvati to kao nazeb i na tome ostane. Dakle, mnogo je više zaraženih, ali nema umrlih. Nema čak ni ljudi na respiratorima. Jeste, biće porast zaraženih, ali ne onako sa onim posledicama kojima smo svedočili tokom prethodne četiri godine", govori Radovanović.
Osim što je svaka novija mutacija omikron soja slabija od prethodne, gospodin Radovanović navodi i to da mi nismo isti ljudi kao što smo bili na početku pandemije. Naš imuni sistem postao je otporniji na ovaj virus, a veliki broj svetske populacije je i vakcinisan. Ipak, ne bi trebalo da zanemarimo postojanje kovida.
"Mi nismo više ista populacija kao pre četiri godine, devičanska i osetljiva. Svi smo ili vakcinisani, ili smo preležali bolest. To svakako ne znači da treba potpuno zanemariti ovaj virus jer ipak je to sistemska bolest. Blaža je klinička slika, ali kod nekog ne mora da bude. Čak i kod onih koji ga preguraju na nogama može se javiti dugi kovid. Posle se mesecima ili više od godinu dana to stanje krajnje iscrpljenosti, magle i zaboravljanja razvlači. To je jako neugodno i drastično smanjuje kvalitet života", objašnjava Radovanović.
S druge strane, bliži se jesen, a nakon toga i zima. Svetski stručnjaci strahuju jer je to period kada počinje sezona respiratornih infekcija. Taj srah nam donosi polemiku o ponovnom uvođenju zaštitnih maski ili nekih drugih epidemioloških mera.
Sagovornik "Ekspresa" kaže da uvođenje protivepidemijskih mera zavisi od epidemiološke situacije.
"To nije baš sasvim predvidivo. Imaćemo talase, ali ni iz daleka kao one ranije. Mi smo imali osam talasa, a ovo bi mogao da bude početak devetog. Posle tog Erisa došli su drugi sojevi, pominje se pirola, tako ga zovu, to je u stvari taj E. G. To je isto podvarijanta omikrona. On se pojavio u julu u Danskoj, pa u Izraelu… Njega ima nešto više, ali to su sve podvarijante omikrona", govori Radovanović.
"To će sada da uđe u kolotečinu. Mi svake godine znamo da u septembru počinje veća učestalost respiratornih infekcija i za to postoji neki redosled. Prvo su neki rino virusi, jedni od uzrokovača prehlada. U decembru i početkom januara dolazi grip, ali on traje do marta ili aprila uglavnom. E sad, tu će da se udene i kovid. Razlika je to što je grip samo u određenom periodu, a posle toga ga nema. Od aprila do novembra ga nema, osim ako nije pandemija. To se dešavalo 2009, 1968, 1957… Dakle, jako retko. Kovid je prisutan tokom cele godine, jedino što kada je toplo njega ima malo, a onda tokom hladnih dana više. Na to moramo da se naviknemo."
Radovanović govori da postoje osobe za koje se pretpostavlja da bi bolest mogla da ima teži tok. To su starije osobe, hronični bolesnici, oni koji imaju imunske bolesti pa uzimaju preparate koji smanjuju otpornost imunog sistema, šećeraši, gojazni… To su kategorije građana koji posebno treba da se čuvaju. Osim epidemioloških mera, naš sagovornik navodi da bi pre svega trebalo da postoji civilizovano ponašanje.
"Ako čovek ima neki nazeb, kija i kašlje, bez obzira da li je to banalna prehlada ili grip, red je da ne rasejava to dalje, nego da ostane kod kuće. Mora da postoji neki red i obzir prema drugim ljudima. Vi možete da zarazite vršnjakinju i kažete nema veze, ali ona možda ima bolesnog brata ili dedu, babu. Trebalo bi voditi računa iz nekih građanskih obzira i solidarnosti", govori Radovanović.
Ono što je ohrabrujuće jeste to da su kanadske vlasti zbog porasta broja zaraženih odobrile novu verziju "moderna" vakcine, koja bi trebalo da štiti od novih sojeva korona virusa. I američke vlasti su odobrile nove verzije "fajzera" i "moderne" koje bi trebalo da budu bolje prilagođene trenutnim sojevima kovida.
"Svi bismo želeli da korona virus više ne postoji. Ali ljudi i dalje dobijaju taj virus, tako da vakcinacija ostaje jedan od najefikasnijih načina zaštite od ozbiljnih posledica bolesti", navele su kanadske vlasti, a prenela agencija Beta.
"Biće i vakcina. Mi se nadamo, još nije zvanično objavljeno, da će Agencija za lekove naručiti vakcinu protiv kovida. Naručena je vakcina protiv gripa, ali ovo nije još na putu. Tek sada su Amerikanci napravili vakcinu koja pokriva nove sojeve, to su za neke podvarijante omikrona", navodi dr Radovanović.
Sagovornik "Ekspresa" zaključuje da je suština u tome da moramo da se naviknemo da živimo sa ovim. Novih talasa će biti, a sve dok se javljaju samo podsojevi omikrona nemamo razloga za paniku.
"Taj glavni pandemijski udar je prošao, sada će biti talasića. Situacija bi bila drugačija kada bi se pojavio neki radikalno različiti soj, neka mutacija, odnosno nešto što nije omikron. Onda bi to delovalo kao nova klica pa bi kolektivni imunitet bio manji. Pitanje je da li će doći do toga. Moguće je da je i sam virus ispucao taj svoj mutacioni potencijal. Da se menjao, menjao, pa sad ne može više da napravi oblik koji bi bio posebno žestok", kaže Radovanović za „Ekspres“.