Scena
13.09.2022. 22:05
Zdravlje
21.12.2022. 18:10
Dragan Vesić
Kolumna
Eutanazija i potpomognuto samoubistvo - u čemu je razlika
Eutanazija je najsloženiji problem pa je zato samo 11 država legalizovalo ubistvo iz milosrđa, mada eutanazija, u doslovnom prevodu, po jednima znači lepu smrt, po drugima dobru. Prevode onako kako im odgovara, ali eutanazija svakako nije ni estetska ni etička kategorija jer nema veze ni sa umetnošću ni sa moralom.
Smrt je kraj života, a taj kraj nije ni lep ni dobar: on je naprosto tragičan.
Prestanak postojanja ne može da se svrsta u ono što je iznedrila filozofija zato što je eutanazija najsloženiji medicinski i pravni problem.
Život
23.11.2021. 13:20
Istorijska odluka: Neizlečivom pacijentu odobrena eutanazija (ANKETA)
Sa pravnog aspekta, on je nerešiv, bez obzira na stupidna liberalna tumačenja, jer ubistvo iz milosrđa dolazi u kontradikciju sa međunarodnim poveljama koje garantuju pravo na život.
Države koje su legalizovale eutanaziju izjednačavaju pravo na smrt kao pravo na razvod (koji za normalan svet jeste velika trauma), istopolne brakove i surogat decu – kažu da je u pitanju lažni moral jer se ubija iz samilosti kako bi se nekome skratile muke.
Eutanazija jeste (samo)ubistvo pa je logično što je religija protiv eutanazije, jer je samoubistvo veliki greh koji remeti božji plan: Bog odlučuje kada će čovek da umre, mada mu je dao slobodnu volju da bira put dobra ili zla, ali ne i slobodu da odlučuje o tome kada želi da umre i to jeste kontradikcija. Hrišćansko objašnjenje je da čovek mora da trpi, živi, ne očajava, nego da se, kao grešno biće, kaje, oprašta, da ne mrzi neprijatelje svoje.
Sad, na moral se najčešće pozivaju nemoralni i površni jer oni imaju jednostavna rešenja za najsloženije stvari.
Uzgred, kada sklopite istopolni brak i usvojite dete, vi ne umirete, ali oni bez morala i mozga stavljaju znak jednakosti između smrti i onoga što je nekad bilo skaredno, a danas se podvodi pod ljudska prava i etiku.
Da pitanje nije jednostavno, govori i statistika. Na primer, smrtna kazna se primenjuje u šezdesetak zemalja, a eutanazija u jedanaest (četiri evropske među njima).
O eutanaziji se može govoriti ako čovek koji zna da će umreti pristane na nju, ako je voljna, bilo da je aktivna ili pasivna.
Dilema nastaje ako je čovek u komi, u vegetativnom stanju, pa ne može da rasuđuje. Tada govorimo o nevoljnoj eutanaziji jer neko drugi, najčešće najbliži srodnici, treba da donesu odluku umesto njega: da mu oduzmu život. Tačno je da se vegetiranje ne može nazvati normalnim životom, ali odluka o oduzimanju života nije laka.
Svet
17.08.2021. 10:45
Da li biste potpisali peticiju za eutanaziju?
Scena
27.03.2022. 16:58
Alen Delon rešio da nas ostavi zauvek
Nije lako vlasnicima odlučiti se za eutanaziju ni kada je o kućnim ljubimcima reč, kako ne bi trpeli nepodnošljive bolove i kada su im dani odbrojani, a kamoli kada je reč o ljudima, pogotovo kad ne mogu da se izjasne.
U Srbiji je eutanazija životinja dozvoljena, ali srpsko zakonodavstvo eutanaziju nad ljudima tretira kao ubistvo. Tačno je da postoje olakšavajuće okolnosti – ako je to želja bolesnog koja se može dokazati – ali se ipak radi o krivičnom delu.
Postoji razlika između eutanazije i potpomognutog samoubistva, što je besmisleno, jer se u oba slučaja radi o eutanaziji (ubistvu iz samilosti), samo što je u prvom slučaju uloga lekara aktivna, a u drugom pasivna.
Dakle, takvi termini služe da zbunjuju ljude, a problem eutanazije je, rekosmo, pravno nerešiv zbog kontradikcije o pravu na život koje garantuje pravo i oduzimanju života, koje podrazumeva eutanazija.
Kod eutanazije postoje argumenti "za“ i „protiv“ baš kao i kod smrtne kazne – ipak, odluku o smrtnoj kazni je lakše doneti jer je tu reč o ubici, nego odluku o eutanaziji jer je reč o nevinom čoveku. Dakle, u oba slučaja savest je na tasu, ali je teret veći tamo gde je eutanazija: ubica ubija iz mržnje, dok se kod eutanazije bolestan čovek ubija iz očaja. On želi da nepodnošljiv bol prestane, da više ne pati jer zna da će brzo umreti pa moli za milost da sve to prestane po cenu konačnog kraja koji je ionako blizu.
U takvoj situaciji, možda želi da se ubije i ateista i vernik iako zna da je samoubistvo najveći greh jer neće vaskrsnuti na nebo (hrišćanski stav o samoubistvu već je objašnjen u tekstu). Ali veliki Dostojevski, na koga se pozivaju najviši crkveni velikodostojnici, u svojim "Dnevnicima“ govori o samoubistvu: "U neospornom svojstvu tužioca i svedoka, sudije i optuženog, osuđujem ovu prirodu koja me je, sa bestidnom bezobzirnošću, stvorila da patim – osuđujem je da bude uništena zajedno sa mnom.“
Dostojevski jeste bio paradoksalni vernik (jer nije slepo verovao, nego mislio), a ovde govori o samoubistvu zbog nepodnošljivog života lišenog smisla (ne zbog neizlečive bolesti kada je smrt pitanje trenutka). On se pita: ima li smisla živeti kad znate da ste predodređeni za patnju?
Definicija zdravlja SZO-a prati trend epohe koja propagira brigu o sebi, ali ne i o drugima, i glasi: "Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.“ Ništa čudno jer u ljudima je, kaže Kami, skrivena nečovečnost, a definicija zdravlja je najbolji dokaz za to.
Po ovoj definiciji, ispada da su zreli za eutanaziju ne samo terminalni bolesnici pod palijativnom negom, nego i anksiozni, depresivni i siromašni ljudi.
Po toj definiciji – koja nema veze s medicinskom etikom – trebalo bi primeniti eutanaziju na trećinu ili, možda, polovinu ljudi na planeti.
Tačno je da Kami govori o apsurdu i samoubistvu, ali ne kaže da čovek treba da se ubije jer je život patnja, nego da se pomiri s tim i da živi s apsurdom egzistencije: uostalom, nije se ni Dostojevski ubio zbog depresije, nego je umro zbog bolesti.
Da je u ljudima "skrivena nečovečnost“ govori i činjenica da je zanemarljivo malo onih koji stanu kad autom nenamerno udare čoveka – većina jednostavno produži dalje kao da je pregazila praznu limenku. Savest ih ne muči, ali, po definiciji SZO-a, mogu biti zdravi bez obzira na to što su psihopate.
Eutanazija – da ili ne? Da, za one koji znaju da je smrt blizu pa pristanu na ubistvo iz milosrđa. Možda i za one koji su u vegetativnom stanju bez ikakve šanse za oporavak.
Ovo drugo je ipak teška moralna dilema.
Komentari
