Zdravlje
04.02.2023. 04:45
Sekretarijat za informisanje

Dan borbe protiv raka

Karcinom ne bira: Mnogi se boje, a malo njih se preventivno pregleda

doktor, lekar
Izvor: Shutterstock

Prema kalendaru zdravlja, 4. februar obeležava se kao Svetski dan borbe protiv raka, što je i povod da se prikažu značajni podaci važni za prevenciju i borbu protiv opake bolesti na teritoriji grada Beograda, saopšteno je iz Sekretarijata za zdravstvo.

Maligne bolesti su jedan od najvećih zdravstvenih i javno-zdravstvenih problema današnjice zbog velike učestalosti, visoke smrtnosti, kao i značajnih troškova sistema zdravstvene zaštite. Pored toga, nanose veliku patnju obolelim osobama i njihovim porodicama.
Kako podsećaju iz ovog sekretarijata, prema poslednjim obrađenim podacima, stopa registrovanih obolelih stanovnika Beograda od malignih neoplazmi u 2021. godini iznosila je 378,5 na 100.000 stanovnika. Svaki četvrti odnosno peti umrli bolovao je od malignih neoplazmi. Tokom 2021. godine umrlo je 5.310 stanovnika Beograda (12 ili 0,2 odsto uzrasta do 19 godina, 1.423 ili 26,8 odsto starosti od 20 do 64 godine i 3.875 ili 73 odsto starijih od 65 godina). Specifična stopa mortaliteta od malignih bolesti najveća je kod starih osoba – 1.146,1 na 100.000 stanovnika.

Posmatrano po pojedinačnim dijagnozama, najviše smrtnih ishoda bilo je zbog zloćudnog tumora dušnika i pluća (1.229 umrlih u 2021. godini), zatim od zloćudnog tumora dojke (519 umrlih), te tumora debelog creva, pankreasa i zloćudnog tumora kestenjače. Maligne bolesti koje su vodeći uzroci umiranja su skoro iste i kod muškaraca i kod žena. Vodeći uzrok smrti od malignih neoplazmi kod muškaraca je karcinom pluća, na drugom mestu u rangu su zloćudni tumori debelog creva, na trećem mestu su drugi maligni tumori, a kod žena na prvom mestu je karcinom dojke, zatim slede karcinomi pluća i drugi maligni tumori.

Mehanizmi primarne, sekundarne i tercijarne prevencije predstavljaju ključni javno-zdravstveni pristup u kontroli malignih bolesti. Zato, svaki pojedinac može najviše da učini za sebe smanjujući rizik promenom životnih navika, kao i redovnim sistematskim pregledima, skrining testiranjima, odnosno primenom medicinskih procedura u cilju ranog otkrivanja bolesti. Ako do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom, uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje, podsećaju iz Sekretarijata za zdravstvo.

U istom konceptu ističu se i intervencije usmerene na lekare i druge zdravstvene radnike u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – domovima zdravlja. Edukacija zdravstvenih radnika, upoznavanje sa aktuelnim epidemiološkim podacima, smernicama i preporukama za korisnike usluga – pripadnika ciljnih grupa za odgovarajući skrining test, značajno mogu da doprinesu smanjenju propuštenih prilika da se sa njima razgovara u cilju motivacije za obavljanje preventivnih pregleda i skrining testa.

Naime, redovni preventivni pregledi koji se obavljaju radi prevencije i ranog otkrivanja bolesti obuhvataju odraslo stanovništvo (19 i više godina) jedanput u dve godine za osobe oba pola, starosti od navršenih 50 do navršenih 74 godina – skrining/rano otkrivanje raka debelog creva, žene od navršenih 15 godina i više – preventivni ginekološki pregled jedanput godišnje, žene od navršenih 25 do navršenih 64 godina – skrining/rano otkrivanje raka grlića materice jednom u tri godine ako su prethodna dva negativna, žene od navršenih 50 do navršenih 69 godina – skrining/rano otkrivanje raka dojke jedanput u dve godine.

Prepoznavši ovaj problem kao prioritet, Grad Beograd – Sekretarijat za zdravstvo odgovorio je na izazov, te je u prethodnom periodu finansirao sprovođenje programa beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje pod nazivom "Poboljšanje efikasnosti sprovođenja skrininga na maligne bolesti u Beogradu”.

U okviru istoimenog programa podržano je i edukovano 136 zdravstvenih radnika iz domova zdravlja. Takođe, u 2022. godini je u odnosu na 2021. godinu zabeležen blagi boljitak odziva pripadnika ciljne populacije i dolaska na skrining test, posebno kad je u pitanju skrining raka dojke (34,6 odsto u 2021. godini, a 89,4 odsto u 2022). Odziv građana pozvanih na skrining raka kolorektuma u 2021. godini bio je 83,5 odsto a u 2022. oko 88 odsto. Podaci o odzivu žena za skrining raka grlića materice ukazuju na približno iste vrednosti za obe godine (u obe posmatrane godine odazvalo se oko 28 odsto pozvanih žena).

S obzirom na značajan doprinos, Sekretarijat za zdravstvo i tokom 2023. godine opredelio je znatna sredstva u cilju nastavka rešavanja ovog prioritetnog javno-zdravstvenog problema.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Laparoskopska operacija karcinoma želuca od sada i u Leskovcu
Hirurgija, operacija

U nedelju

16.09.2022. 09:05

Laparoskopska operacija karcinoma želuca od sada i u Leskovcu

Opšta bolnica u Leskovcu obaviće u nedelju prvu laparoskopsku operaciju karcinoma želuca, čime će postati druga ustanova u Srbiji koja obavlja takve zahvate, posle Prve hirurške klinike iz Beograda.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
28.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve