Zdravlje
17.10.2022. 02:05
Zdravlje
18.10.2022. 04:05
R. E.
Sporiji razvoj veština
Nova studija: Kako je korona karantin uticao na bebe
Bebe koje su prve mesece života provele u karantinu, uvedenom tokom prvog talasa korone, sporije razvijaju neke veštine, nego deca rođena pre pandemije, sugerišu rezultati nove studije.
Istraživanje, sprovedeno u Irskoj, je pokazalo da su bebe rođene tokom izolacije, sporije razvijale veštine poput mahanja ili pokazivanja rukom, ali da su ranije počinjale da puze.
Ograničenja uvedena kako bi se sprečilo širenje virusa, su zaustavila mnoge društvene aktivnosti. Od tada, roditelji i psiholozi razmišljaju o uticaju takve prisilne izolacije na razvoj beba.
"Karantin u Irskoj, na primer, je bio posebno strog. Bebe koje smo proučavali, tokom prvih šest meseci života, su u proseku bile u kontaktu sa samo četiri osobe van svoje porodice, a svako četvrto dete, do prvog rođendana nije upoznalo drugo dete svojih godina", kaže dr Suzan Birn, pedijatrijski neurolog, za "Gardijan".
Da bi istražili kako je to uticalo na njihov razvoj, dr Birn i njene kolege su zamolile roditelje 309 beba rođenih tokom pandemije, da procene njihove sposobnosti kada je u pitanju puzanje, podizanje malih predmeta palcem i kažiprstom, izražavanje bar jedne smislene reči i sedam drugih prekretnica u razvoju. Sve bebe, uključene u istraživanje, su rođene između marta i maja 2020.
Rezultati studije, objavljene u časopisu "Archives of Disease in Childhood", sugerišu da je izolacija imala mali, ali merljiv efekat na jezik i komunikacijske veštine beba.
Zdravlje
09.10.2022. 10:30
Zabrinjavajuće otkriće: Mikroplastika pronađena u majčinom mleku
Pokazalo se da, u poređenju sa bebama rođenim pre pandemije, manja je verovatnoća da će, pre prvog rođendana, izražavati bar jednu reč, pokazivati na ljude ili predmete i mahati.
Međutim, više njih je umelo da puzi, verovatno zbog toga što su više vremena provodile na podu, umesto u kolicima i automobilskim sedištima.
"Mnoge od ovih beba koje smo posmatrali, su sve vreme bile kod kuće i nisu viđale mnogo ljudi koji odlaze, pa nisu ni imale kome da mašu. Takođe, bebe pokazuju rukom na ljude i predmete koji su novi za njih, ali, pošto nisu izlazile napolje, već im je bilo poznato sve u okruženju", kaže dr Birn i naglašava da su razlike male i da roditelji mogu mnogo toga da urade kako bi pomogli deci da brže napreduju. Na primer, da im češće čitaju i da ih podstiču na razgovor.
"Bebe su po prirodi radoznale, pa je vrlo verovatno da će se sa povećanjem društvenih interakcija, poboljšati i njihove veštine komunikacije", zaključuje dr Birn.
Komentari
