Zdravlje
28.10.2025. 16:10
Zdravlje
11.11.2025. 17:25
Marko R. Petrović
Dr Vladimir Jakovljević
Šta je tačno personalizovana TERAPIJA ZA RAK i po čemu se razlikuje od VAKCINE
Davljenik se, kažu, i za slamku hvata. Nažalost, davljenika je, kada je reč o broju onih koji su oboleli od raka, svake godine sve više.
Kardiološki problemi i dalje su "ubica broj jedan“, ali im se kancer kao uzročnik smrtnosti opasno približio. Zbog toga i ne čudi što ljudi pomno prate sve novosti koje se tiču oblasti lečenja kancera, tražeći novu nadu u novim lekovima, vakcinama, terapijama...
Jedna od priča koja budi nadu, a znamo da nada umire poslednja, jeste i ona koja dolazi iz Rusije, sa moskovskog Instituta "Gamaleja“, na kojem je osmišljena nova, personalizovana terapija protiv raka. Jedan od naučnika koji su angažovani u ovom institutu je i prof. dr Vladimir Jakovljević, nekadašnji dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, koji na početku razgovora za "Ekspres“ objašnjava prvo u čemu je razlika između "vakcine“, koja uglavnom podrazumeva prevenciju, i "personalizovane terapije“.
"Razlika je u upravo u onome što ste vi lepo rekli, bar za nas koji imamo izuzetno dovoljno spoznaje o medicini i koji imamo neku školu, da se precizno izražavamo. Vakcina je nešto što se automatski vezuje za prevenciju, zato što to i jeste prevencija zaraznih bolesti, uglavnom, i preventivna vakcina za HPV koja se daje u poslednje vreme. Ja ovo volim da precizno nazovem, kao što i jeste, personalizovana terapija. Drugo, vakcina je nešto što je u masovnoj upotrebi, za široke mase. Ovde je u pitanju jedan visokotehnološki vid personalizovane terapije.
O čemu je, zapravo, reč. Prošle godine je akademik Aleksandar Ginzburg, koji je inače otkrio vakcinu ’sputnjik V’ sa svojim timom, dobio titulu počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu, na moj predlog i predlog Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, još 2021. godine, zbog dostignuća u borbi protiv pandemije korona virusa. Stekli su se uslovi da on 2024. godine dođe u Kragujevac i u Srbiju, i to je bio jedan od najviših prijema promovisanog počasnog doktora našeg univerziteta. U Beogradu su ga primili premijer Vučević, ministri prosvete, nauke i zdravstva. Tada je on u pristupnoj besedi koju je držao na Univerzitetu u Kragujevcu dao naznake o primeni mRNA tehnologije, koja je inače primenjena za pravljenje ’fajzer’ i ’moderna’ vakcine protiv korona virusa, u pokušaju pravljenja personalizovane terapije protiv malignih bolesti, a koja radi na principu vakcine. Rekao je i da su rezultati koje su dobili u tom momentu na eksperimentalnim životinjama fascinantni, znači da oni bukvalno metastatske bolesti potpuno drže pod kontrolom, u stvari da metastaze nestaju kod životinja“, objašnjava u razgovoru za "Ekspres“ prof. dr Vladimir Jakovljević.
Ali ne nestaju i bolesti.
"I bolesti i metastaze. I da će 2025. godine biti sprovedena klinička istraživanja i da će biti registrovano od strane ruskog Ministarstva zdravlja kao terapija. Na tome se radi ove godine ubrzano. U tom prvom aktu, kada sam se ja susreo sa tom terapijom, rečeno je da će to biti za četiri najsmrtonosnija tumora, a to su karcinomi pluća, karcinomi bubrega, karcinomi pankreasa i maligni melanom, onaj čuveni, famozni zli mladež koji može da napravi grdne probleme, kao što ih i pravi.
Ja sam u intenzivnom kontaktu sa profesorom Sergejom Boljevićem, koji je naše gore list, Balkanac, poreklom iz Crne Gore, a inače je šef Katedre za patologiju Sečenov univerziteta u Moskvi, najstarijeg ruskog medicinskog univerziteta. A na toj katedri, gde je on rukovodilac, radim kao gostujući profesor već osam i po godina. Naša saradnja je zaista bila plodonosna u prethodnom periodu, što se može videti i po broju radova u dostupnim bazama podataka i po broju ruskih postdiplomaca koji su dolazili kod nas. Što treba da bude na ponos i ovoj zemlji i Univerzitetu u Kragujevcu i fakultetu, da ruski postdiplomci dolaze u laboratoriju kod nekog tamo profesora Jakovljevića u Srbiji da rade doktorate, a njihov univerzitet je stariji od naše savremene države. Ne računajući srednjovekovnu. Imali smo plodonosnu saradnju i on je mene kao dugogodišnjeg poslovnog partnera, prijatelja i kolegu koga ceni ubacio u Naučni savet koji se bavi razvojem te tehnologije. Ukratko, Rusi su u startu uzeli da rade isključivo na pacijentima kojima je to bukvalno poslednji voz, poslednja karta za eventualno izlečenje.“
Kada su počeli da rade na pacijentima?
"Napravili su kriterijume početkom ove godine i opredelili su se definitivno u prvom aktu za nesitnoćelijski karcinom pluća, jer karcinoma pluća ima više histoloških i kliničkih formi, i za maligni melanom. To je početak. Kriterijumi da budete kandidat za tu vrstu terapije su vrlo strogi i podrazumevaju da ste prošli sve dotadašnje nivoe lečenja, uključujući imunoterapiju, koja je sada vrlo popularna i daje dobre rezultate. Ako ništa drugo, pacijenta sa karcinomom ubacuju u hronicitet, duži ili kraći, što i jeste jedna od strategija. Praktično, dolazi do potpune promene strategije lečenja malignih bolesti. Kao i kad su neke druge stvari u pitanju, lečenje autoimunih bolesti. Ranije se išlo na to da se, praktično, naš imunitet što više lekovima oslabi. Imunitet je bio sve slabiji jer su to bili imunosupresivni lekovi koji se koriste. Sada se praktično stimuliše imunitet. Kako to Sergej voli da kaže, a dosta lepo zvuči za široke narodne mase, mi praktično otvaramo kišobran i omogućavamo da taj tumor, koji je pod kišobranom, praktično bude bombardovan od strane našeg imuno sistema. Ovom terapijom pokušavamo da stimulišemo naš imuni sistem da specifično reaguje na taj dotični tumor.“
Kako se to radi?
"Uzme se biopsija tog tumora, u laboratorijskim uslovima izloži se našim telesnim tečnostima, krvi, serumu ili plazmi, i naprave se titar antitela u našem serumu, koristeći metode veštačke inteligencije, čiji je broj višestruko veći nego kada bi se čekalo na vakcinu, kao što se čekalo, što može da traje i mesecima.“
Dakle, veća je koncentracija titar antitela?
"Koncentracija se postiže veća. Oni su u to uključili i Univerzitet Lomonosov, kao jednu od najvećih škola matematike na svetu, koja se bavi veštačkom inteligencijom. I za tri nedelje otprilike postižu takav nivo antitela. Naprave puno antitela koja se posle toga pacijentu vraćaju u 10 jednakih doza, na svake dve nedelje. Pacijent, dakle, pet meseci mora da leži u bolnici u Rusiji.“
I to se radi injekcijama?
"Da, injekcijama. I na osnovu njihovih preliminarnih rezultata taj čovek se dovodi do potpunog izlečenja. Da li je to tako, bilo bi potpuno neodgovorno ako bih ja to sada tvrdio. Rekao sam više puta u medijskim pojavljivanjima da treba ljudima dati nadu, pogotovo ljudima koji su u tom momentu zaista u bezizlaznoj situaciji. Ali ne treba biti neodgovoran i davati lažnu nadu. Za sada nemamo još uvek ono što se zapadnim rečnikom zove evidence-based medicine, dakle medicina zasnovana na dokazima, na osnovu koje funkcioniše medicina u celom svetu, pa i kod nas. Ali ono što mogu da kažem i što je moje saznanje jeste da su Rusi krenuli sa time, da selektiraju pacijente i hoće da ih dovedu tamo i da do kraja godine treba da dobiju dozvolu svog Ministarstva zdravlja za upotrebu kod ljudi. U ovom momentu postoje dve stvari koje su bitne za naše ljude, i ne samo naše iz Srbije, nego iz ovog regiona, a to je da su Sergeja Boljevića ovlastili ruski zvaničnici za selekciju i dovođenje pacijenata iz ovog dela sveta u Rusiju. Pogotovu što oni imaju značajne planove sa nama jer postoji neka podudarnost genoma, skoro 99 odsto srpskog i ruskog genoma. A ovo je, na kraju se svodi, genetska intervencija. Kada se to dobro izanalizira, i ljudi koji se bave time će najbolje to razumeti. I zato očekuju najbolje rezultate upravo tu. Ima ovakvih studija i u Engleskoj, još uvek se ne objavljuju rezultati, i siguran sam da mi sa Englezima nemamo isti genetski sklop, po svim fenotipskim karakteristikama.“
Ali kada bismo radili u Turskoj istraživanja, možda bismo imali.
"To bi bilo interesantno i što je dobro. To je neka indicija i da se pacijenti, praktično, preko mene selektiraju, naravno zajedno sa, pod jedan, ruskim kolegama, i pod dva, ja sam uključio našeg najboljeg onkologa, to je profesor Vladimir Kovčin, koji radi na osnovu kriterijuma koje su Rusi poslali i koje je on procenio. U njegovo mišljenje duboko verujem. Ukoliko on proceni da tu ima šanse za lečenje ovom vrstom terapije u ovom momentu... Što ne znači da neko ko u ovom momentu nije za to, da neće biti možda za šest meseci.“
Na osnovu trenutka kada to bude omogućeno.
"Tako je. I onda mi šaljemo Rusima te nalaze, Rusi zakazuju zoom, jer oni vole da vide pacijenta, a ne samo da vide papire. I kada oni procene da je on taj, dolazi poziv za odlazak u Moskvu i tamo se leči. Nije beznačajno reći, kao i svaka eksperimentalna terapija, ona je skupa. Ne možda skupa kao ove terapije protiv genetskih oboljenja, kojima su, nažalost, pogođeni najmlađi uzrasti, to je izuzetno skupa terapija koja se meri milionima evra. Ovde je u pitanju 100.000 evra, kolika je trenutna cena lečenja u Rusiji. Postoji druga strana priče. Pre dve nedelje je jedna delegacija na najvišem nivou koju su predvodili upravo akademik Ginzburg i akademik Karpin, koji je vodeći ruski onkolog, direktor klinike na kojoj se sprovodi lečenje, posetila Institut ’Torlak’. I prošle godine posetili su ’Torlak’ i bilo je priče oko saradnje, i sada je bila priča oko saradnje, da postoji mogućnost transfera tehnologije kod nas, i da u nekoj perspektivi, ukoliko se, naravno, obuči kadar i ukoliko se donese oprema da to može da se radi i kod nas. O tome je bilo reči i na prijemu kod predsednika, koji je to pozdravio i rekao da, ukoliko se pokaže da je to to, da će država uložiti novac. Bilo bi glupo da ja o tome pričam, nisam bio uključen u te razgovore, pošto sam ja u ovoj priči više shvaćen kao deo ruskog tima, a ne kao našeg, za sada bar. Ali svejedno, bitno je da se radi na pokušaju lečenja najtežih bolesnika. A ja se iskreno nadam da će to dati rezultate.“
Zdravlje
03.11.2025. 14:09
Sve što treba da znate o PREVENCIJI RAKA DOJKE
Pre toga mora svakako proći i ovde odobrenja Agencije za lekove...
"Naravno, da. E, sada tu postoje razni problemi. Postoje problemi regulative, u koje ja ne mogu da uđem, niti mogu da ulazim, ali ima načina da se to reši. Jer naša regulativa je istovetna evropskoj. A Rusi i Evropa kao i u svim drugim sferama su kao rogovi u vreći. Rusi uporno ne žele da se prilagode evropskoj regulativi, a evropska regulativa ne želi da napravi neki korak dobre volje prema tome. Tako da to njihovo usaglašavanje može da pravi administrativne probleme.“
Može i nama da pravi probleme.
"Može, naravno. Ako mi gledamo šta je glavna stvar, a glavna stvar je da smo svi mi položili Hipokratovu zakletvu, da se borimo za zdravlje ljudi, da nam je zdravlje ljudi prva stvar. Ali, nažalost, u današnje vreme i nije baš prva stvar zdravlje ljudi, nego je nešto drugo. Što Sergej voli da naglasi uvek. Za razliku od Zapada, gde vam iza svih istraživanja, uračunavajući i ova, stoji farmaceutska industrija, koja je u privatnim rukama, iza ovoga stoji državni istraživački institut, koji naravno neće da radi za džabe, ali po vokaciji ipak na prvom mestu ima nauku i zdravlje, pa tek onda neku eventualnu zaradu. U farmaceutskoj industriji, da ne kažem neki drugi izraz koji se vrlo često koristi, na prvom mestu je, po meni, zarada. Zato što oni imaju obrt. U krajnjem slučaju to je opravdano. To su ogromni konzorcijumi koji zapošljavaju hiljade ljudi širom sveta, a treba da imate u glavi da je njihov obrt godišnji na svetskom nivou malo manji od obrta u trgovini oružjem. Neću da kažem od čega je veći, od neke nelegalne trgovine koja je vrlo slična ovom, jer iste produkte koristi. Pričam o tim ljudima koji se bave nelegalnom trgovinom tim produktima, rizikuju slobodu, život itd. A farmaceutska industrija to radi u legalnim tokovima, a bavi se isto toksinima koji se unose u naš organizam. Prema tome, to je velika razlika u celom pristupu. A ako mi želimo, a što se mene tiče kao istraživača lekara, na prvom mestu da pomognemo ljudima, onda papiri ne bi trebalo da budu problem. A ako su papiri problem, onda mi ne želimo da pomognemo ljudima.“
Bilo je slučajeva, kada već pominjete "sputnjik V“, da recimo ljudi koji su ovde primili tu vakcinu nisu mogli da idu na Zapad.
"Tako je. Prvi ja sam se vakcinisao ’sputnjik V’ vakcinom, iz tog razloga što sam verovao u tu tehnologiju. Zato što su oni praktično tu tehnologiju primenili pri pravljenju vakcine protiv ebole u Africi, koja je vrlo slična. Ista je tehnologija, samo drugi je virus u pitanju, i imali su odlične rezultate. A ebola je, da vas podsetim, stopostotno smrtonosna. Stopostotno je smrtonosna, ali nije bila toliko eksploatisana medijski kao korona, zato što nije pogodila Evropu i Ameriku.“
Da li oni jedini imaju vakcinu za ebolu?
"Tako je, o tome se ćuti. Ovo dvoje, bračni par Turaka su potpuno opravdano dobili za otkriće mRNA tehnologije Nobelovu nagradu za medicinu. Ali potpuno je nelogično što Ginzburg nije dobio Nobelovu nagradu jer je uradio isto. Ali to je geopolitika. U međuvremenu je počeo rat u Ukrajini pa je fokus bio tu. Sve je nažalost politika, pa i to je politika. Iako svi pričamo da nauka treba da bude iznad politike, kao što i treba, da sport treba da bude iznad politike, kao što i treba, i kultura, i zdravstvo itd. U sve se na kraju umeša politika. Političari su klasični kibiceri, gledaju sa strane, što je potpuno logično, s obzirom da je to njihov posao, da su oni ovlašćeni od strane širokih narodnih masa i da su oni ti koji znaju da prepoznaju opšti interes. Da li je to uvek tako, to je pitanje za diskusiju.“
A vrlo često nije.
"A vrlo često nije. To je njihov posao. Svi mi radimo neki svoj posao, a onda političari procene da li je to korisno za zemlju Srbiju, svet, Evropu itd. i to koriste ili ne koriste. To je to što mogu da kažem, a sve ostalo... Ja verujem u rusku medicinu. Pojavili su se razni neki vrlo ružni komentari, i vaše kolege iz medija sada koriste, neki koji su prodržavni za ovo, oni koji su antirežimski za ono... Ima rečenica koju je voleo da forsira moj pokojni mentor profesor Mujović ‒ šta je zadatak fiziologa, a to sam ja ‒ traganje za istinom. Ja u ovom stadijumu svog života i karijere pričam samo istinu. Pre toga sam možda slagao ponešto, ponekada, a sada pričam isključivo istinu ‒ nemam razloga da bilo šta lažem i da pričam jer sam ostvaren u svemu pa i u struci. Moram da naglasim, ja sarađujem apsolutno ravnopravno, a možda i više, sa anglosaksonskim delom medicine, na prvom mestu sa Kanađanima, Amerikancima, sa srednjom Evropom itd. Ali verujem u rusko dostignuće.“
Zdravlje
25.04.2025. 02:20
AI može da otkrije rak pluća mesecima PRE LEKARA
Da li Vas Amerikanci, Kanađani i Englezi pitaju za to što radite sa Rusima?
"Pitaju, kako da ne. Oni su tamo u većem stepenu totalitarizma nego što vi možete i da zamislite. Bila je neka akcija da se stranci dovode na Moskovski univerzitet i, pošto oni mene već smatraju kao svog, tražili su od mene preporuku koga da dovedu. Ja sam predložio kolegu Antovića koji radi na Karolinska institutu. Bili su papiri u procesu završavanja, međutim, počne rat u Ukrajini, i on kaže – prekidaj, jer ako budem sa svojim imenom tamo, dobijam otkaz ovde automatski. To je za mene fašizam. Kakve veze ima Vladimir Jakovljević, naučnik, profesor, edukator, sa Putinom i Zelenskim? Nikakve veze. Kao što nema veze što su, kada je počela ukrajinska kriza, izbacili ruske klasike, ruske opere itd. Pa neće da ponište Čajkovskog ili Dostojevskog itd. To su gluposti. Ne, ali to je potreba politike da ona napravi to. Tu ima i raznih geopolitičkih štosova. Moje lično mišljenje je da Evropa konkretno treći put pokušava da se ujedini bez Rusa. Što je automatski pogrešno jer to je trećina Evrope. A i Rusi nekako imaju želju, koja mene poistovećuje sa našom čuvenom željom da pravimo veliku Jugoslaviju, imaju želju da budu u Evropi, a ovi ih neće. Jednostavno oni koji su donosioci odluka u Evropi neće Ruse. Jer znaju ukoliko uvuku Ruse, uvući će njihove navike, njihovu veličinu i njihov način života koji je potpuno suprotan od njihovog.“
Ali žele njihov gas.
"To im se sviđa. Pa i Hitlerova želja je bila, samo što on nije bio normalan pa je hteo da pobije brdo naroda, ali je hteo na prvom mestu sirovine sa Kavkaza, iz kaspijskog basena. Te priče o Übermensch-u (natčoveku) su samo paravan za ludake koji su to sprovodili u delo. Stratezi i filozofi naprave neku ideju, i na kraju se sve to svede na novac. Suština priče je bila ta što se nemačka industrija brzo razvijala između dva svetska rata, što su joj trebali novi izvori sirovina. Kako će to da urade, da pobiju stotinu miliona Rusa i da dođu na Kaspijsko jezero, i to je to. A onda će u međuvremenu da kažu – mi smo nadljudi, oni su neka niža rasa i sada ćemo to da rešimo silom. Usput se potroše grdni resursi za pravljenje tenkova, municije itd. Da ne pričamo o tome da su i Rotšildi i Krupovi uložili i na Engleze i na Nemce, pa ko pobedi. Oni pobeđuju svakako. E, nažalost, to se dešava i ovde. To, nažalost, treba prihvatiti kao činjenicu.“
Da se vratimo na terapiju. Praktično to znači da se za svakog pacijenta ponaosob radi posebna terapija?
"Tako je. Ja volim da kažem da svaki čovek ima pravo da ima dva ili tri tumora. Zašto? Tom pacijentu, ako ga eventualno izlečite, to ne znači da ukoliko dobije tumor pankreasa da će on biti izlečen time. Ne. Mora da se pravi nova terapija za to. To je personalizovana terapija za tog čoveka, za taj tumor.“
Dakle, ako je inicijalni tumor bio na jednom mestu, a metastaze otišle negde drugde...
"To lečimo, lečimo i metastaze, metastatske tumore.“
Da li će dobiti dve injekcije?
"Dobija deset doza na svake dve nedelje.“
Negde sam video da je pomenuto da je oko 85 odsto uspešnosti...
"Oni su prvo tvrdili da je 100 posto, ali skoro je 90 posto sigurno. Juče smo pričali Sergej i ja i kaže da je negde 90–95 odsto uspešnosti.“
To bi značilo praktično da je rak izlečiv?
"To bi to značilo. I to bi značilo da bi Ginzburg onda definitivno trebalo da dobije Nobelovu nagradu. Znači, ako je to tačno. Videćemo.“
Koliko je potrebno vremena da prođe da bismo mogli da tvrdimo...
"Ne toliko vremena, potreban je veliki broj ljudi da se uključi u studiju da bi moglo to da se potvrdi. Ja se nadam da ćemo, već za godinu, eventualno dve, imati konkretne rezultate.“
Da li je to taj period da kažemo kliničkih ispitivanja?
"Ovo se ne vodi kao kliničko ispitivanje, nego kao terapija. Oni to gledaju da bude kao terapija, a ne kao kliničko ispitivanje. Kod kliničkog ispitivanja imate različite faze, faza 1, faza 2, faza 3 i faza 4. Oni jednostavno gledaju da to što duže traje da bi imali veću sigurnost da je to tako. A to zavisi od količine novca i broja centara koji se uključi. Najbolje su tzv. multicentrične studije u koje se uključuje 10, 15, 20 centara na zemaljskoj kugli da biste mogli da kažete da je taj lek ili terapija efikasna kako u Sibiru tako i na Mauricijusu.“
Beograd će praktično biti jedan od tih centara.
"Trebalo bi ukoliko... Mi sada u ovom momentu možemo da pošaljemo pacijente u Rusiju. Ako se razvije ta tehnologija na ’Torlaku’, onda ćemo moći da budemo deo za terapiju kod nas.“
Koliko je realno da se to pravi na "Torlaku“? Bilo je ranije priča da će tamo da se pravi kubanska vakcina za rak pluća, pa...
"Torlak je ’60-ih, ’70-ih pa i ’80-ih godina bio svetska firma. Iz nekih razloga, u koje ja ne bih da ulazim, on je od tada pa do sada doživeo na prvom mestu, kao i mi generalno, kadrovske ogromne probleme. To znači da su najbolji ljudi otišli. Koliko su oni uspeli da obnove kadar na prvom mestu, ne znam. Mašine su najmanji problem. Te priče obnovljena zgrada, obnovljena oprema, sve je to lepo, ali ako vi nemate ko da radi na tome, džabe. To je kao da meni kupite mlazni avion, zato što se vozim avionom deset puta godišnje. To nema veze. Treba da znaš da voziš. Paralelno sa nekom eventualnom nabavkom opreme koja bi tu bila bitna, bitno je da se razvije kadar. Ja inače imam prilično dobru mrežu u naučnoj zajednici Srbije, a pogotovo van Srbije, i ne samo za deo medicine za koji sam primarno vezan, a to je kardiovaskularna medicina. Ali nemam dovoljno spoznaje koliko ’Torlak’ ima kadrovskih potencijala za to. Moje lično mišljenje je da to treba da budu paralelni procesi. Vi treba da obnovite kadar, i tim ljudima date dobru materijalnu nadoknadu za to što rade. Pošaljete ih u Rusiju, Ameriku, Englesku, na najbolja mesta gde se stvari rade, i da mi budemo, kao što smo i za druge stvari, regionalni lideri. Ja uporno pokušavam da kažem, to je neka ideja dok sam bio u Ministarstvu prosvete kao savetnik, kod profesorke Đukić, da uvedemo internacionalizaciju našeg visokog obrazovanja. Mi možemo još uvek u nauci i u visokom obrazovanju i te kako dosta da pružimo. Pametan smo narod, imamo pametne i vredne ljude, samo nam je potrebna dobra organizacija, dobra volja i, naravno, međunarodni kontakti. Sa Rusima je teško pregovarati. Ja vam kažem iz ličnog iskustva. Oni imaju imperijalni nastup u pregovorima. Sa njima i sa Kinezima pregovarati možda je teže, mnogo teže nego sa Englezima i Amerikancima. Oni obično u nama ne nađu interes, pa je to drugi problem, jer imaju predrasude. A kada nađu interes jasan, sa njima se može dogovoriti za pet minuta. Sa Rusima je to mnogo teško. Jer oni to, kao pasulj kada se sprema, propiraju u pet voda, da bi to na kraju bilo to. Ali kada vas dobro i oni provere, oni to proveravaju sa svojim nivoima državne bezbednosti, onda je sve unlimited. Siguran sam da, ukoliko se bude to nametnulo kako treba i da se nametne pravi lider, koji će da vodi taj projekat u ovoj zemlji, što zna da bude teško, da bude taj koji će da ima i stručni i socijalni autoritet i energiju da to gura. To je ogroman projekat koji treba da se izgura.“
I želja. I ko hoće to da radi.
"I hoće da to radi, tako je. Ako se to profiliše kod onih koji treba da urade, kod odgovornih u ovoj državi koji treba to da urade, onda postoji šansa.“
A to je proces koji traje.
"To je proces koji traje. Ja uvek volim da kažem, evo i ovde gde se nalazim, i gde god se nađem. To je proces od tri do pet godina, da vi napravite neku promenu. Mi obično volimo od danas za sutra i baš nas briga šta će biti za pet godina. Ne. To je proces koji traje pet godina. Pa nisu bez veze ovi komunistički lideri u realsocijalizmu imali petogodišnje planove. Petogodišnji plan i da vidimo šta smo uradili. I onda da vidimo šta nam je činiti dalje. Od tri do pet godina. Slušaj, ja mogu da garantujem da za to vreme uradim to, to, i to, uz sve poteškoće. E onda sednemo za pet godina i razgovaramo.“
Mi baš nismo poznati po planiranju za pet godina u poslednje vreme.
"Ne samo u poslednje vreme.“
Da li možemo da pravimo poređenje ove terapije sa kubanskom vakcinom, ona je bila samo za rak pluća?
"Da, za rak pluća. Ne znam tačno princip delovanja kubanske vakcine, ali mislim da je slična nekom poboljšavanju imuno sistema. Ja i u kubansku vakcinu mnogo verujem. Otkako je umro Kastro sada je možda malo to u regresiji. Oni imaju neverovatan broj lekara. Zdravstveni sistem je bio neverovatan. Ja mislim da 80.000 lekara radi u njihovom zdravstvenom sistemu. Poređenja radi, u našem radi tri puta manje. I plus adekvatan broj tehničara itd. I mobilne ekipe koje mogu da odu u svaki deo sveta da ukažu pomoć kod velikih katastrofa, epidemija itd. Kubanci imaju dobru medicinu. Ja sam u nekim kontaktima sa kolegom Tiborom oko nekog antineoplasičnog leka, da pokušamo tamo da radimo kliničku studiju. I oni su isto ozbiljni pregovarači. Nema kod njih odmah ćemo, idemo. Ne. Mnogo temeljnije pristupaju problemu. Siguran sam da je to ozbiljna priča i ne znam gde je to stalo.“
Prošlo je deset godina od toga.
"Da, i ništa. Siguran sam da to ima svoje mesto i da to treba obnoviti. Verovatno je to nekom u tom momentu bilo u interesu, možda je neko od Kubanaca to gurao ovde pa je to išlo nekom ubrzanom terapijom, ali o tome se već godinama ćuti.“
Ili možda efekti nisu bili onakvi kakve su očekivali.
"Možda je i to. To je onda opravdano, ako efekti nisu bili kako treba. Ali nisam siguran da je tako.“
Zdravlje
25.10.2025. 04:20
Sve češći oblik raka dojke koji se teško otkriva
Komentari
