Zaboravni ste? Teško se fokusirate? MUZIKA može da vam pomogne

Razumevanje načina na koji muzika može poboljšati ove funkcije može biti od značaja za studente, profesionalce i sve one koji teže unapređenju svojih mentalnih sposobnosti.

Muzika kao alat za poboljšanje koncentracije

Koncentracija je važna za efikasno obavljanje intelektualnih zadataka, bilo da se radi o učenju, radu na složenim projektima ili kreativnim aktivnostima. Međutim, mnogi ljudi se suočavaju sa poteškoćama u održavanju fokusa zbog spoljašnjih ometanja, stresa ili mentalnog zamora.

Studija objavljena u časopisu Learning and Individual Differences pokazala je da slušanje klasične muzike može poboljšati performanse učenika tokom obavljanja zadataka koji zahtevaju pažnju i koncentraciju. Ovi nalazi su u skladu sa teorijom da određene vrste muzike mogu stvoriti stimulativno, ali ne i ometajuće okruženje za rad. Instrumentalna muzika, posebno klasična, ambijentalna i lo-fi muzika, omogućava mozgu da ostane angažovan, ali bez preopterećenja koje bi moglo ometati radnu memoriju.

Jedan od razloga zašto muzika pomaže u koncentraciji jeste njena sposobnost da smanji stres i anksioznost. Kada je mozak pod stresom, kortizol – hormon stresa – može negativno uticati na sposobnost fokusiranja. Kada se slušanje muzike prilagodi kvalitetnim audio uređajima, kao što su bluetooth zvučnici, moguće je stvoriti prijatno okruženje koje podržava fokusiran rad i učenje, bez nepotrebnih ometanja. 

Aktivacija moždanih hemisfera kroz muziku

Mozak je složen organ sastavljen od dve hemisfere – leve i desne – koje imaju različite funkcije, ali rade zajedno kako bi omogućile optimalno kognitivno funkcionisanje. Leva hemisfera je prvenstveno odgovorna za logiku, analitičko razmišljanje i jezik, dok je desna povezana sa kreativnošću, intuicijom i vizuelnim procesiranjem. 

Slušanje muzike, naročito određenih vrsta instrumentalnih kompozicija, može istovremeno stimulisati obe hemisfere, čime se poboljšavaju procesi učenja, memorisanja i donošenja odluka. Kada su obe hemisfere mozga aktivne istovremeno, dolazi do poboljšane integracije informacija, što znači da se lakše stvara veza između novih i postojećih znanja.

Zbog čega je ČUVENI HIT DORSA bio baksuzan

Light My Fire

Light My Fire

Scena 17.02.2025. 15:40

Zbog čega je ČUVENI HIT DORSA bio baksuzan

Magazin "Rolling Stone" objavio listu 200 najboljih pevača svih vremena

Muzičke legende

Muzičke legende

Scena 05.01.2023. 08:05

Magazin "Rolling Stone" objavio listu 200 najboljih pevača svih vremena

Posebno se ističe barokna muzika iz 17. i 18. veka, čiji je ritam često blizu 60 otkucaja u minuti – što je brzina otkucaja srca u stanju smirenosti. Ova specifična struktura muzike pomaže u sinhronizaciji moždanih talasa, stvarajući optimalne uslove za fokusirano učenje. 

Studije su pokazale da slušanje baroknih kompozicija, kao što su dela Johana Sebastijana Baha, Antonija Vivaldija i Georga Fridriha Hendla, može doprineti produženju pažnje i boljem usvajanju novih informacija. Ovi kompozitori koristili su harmonične i matematički precizne muzičke strukture koje imaju stimulativni efekat na mozak.

Mocartov efekat i prostorno-vremensko rezonovanje

Mocartov efekat je fenomen koji je postao popularan nakon istraživanja sprovedenog 1993. godine na Univerzitetu u Kaliforniji. U ovoj studiji, učesnici su slušali desetominutni segment Mocartove Sonate za dva klavira u D-duru (KV 448) pre nego što su radili testove koji mere prostorno-vremenske sposobnosti. Rezultati su pokazali da su osobe koje su slušale Mocartovu muziku ostvarile bolje rezultate u poređenju sa onima koje su bile u tišini ili su slušale neku drugu vrstu zvuka.

Prostorno-vremensko rezonovanje odnosi se na sposobnost pojedinca da vizualizuje objekte u prostoru, razume odnose među njima i predvidi njihovo kretanje ili transformaciju. Ove veštine su bitne u matematici, arhitekturi, inženjeringu i mnogim drugim disciplinama koje zahtevaju analitičko razmišljanje.

Iako je Mocartov efekat često pogrešno interpretiran kao generalno povećanje inteligencije, istraživanja sugerišu da je njegov uticaj kratkotrajan – obično traje između 10 i 15 minuta nakon slušanja. Međutim, ponovljena muzička stimulacija može imati dugoročnije efekte, posebno ako se koristi kao deo šireg programa kognitivnog treninga.

Muzika podstiče emocionalnu stimulaciju i pamćenje

Emocije igraju ključnu ulogu u procesu memorisanja, a muzika je jedan od najmoćnijih stimulansa koji može izazvati različite emocije u ljudskom mozgu.

Istraživanja su pokazala da emocije mogu značajno poboljšati dugoročno pamćenje. Kada neko doživi snažnu emotivnu reakciju na određenu pesmu, šanse su veće da će taj trenutak i sve informacije povezane sa njim biti bolje upamćene. Pesme koje su povezane sa posebnim događajima u našem životu mogu izazvati jaku nostalgičnu reakciju i podstaći mozak da prizove detaljne uspomene iz prošlosti. 

Ovaj fenomen se često koristi u terapijskim metodama za osobe sa neurološkim oboljenjima poput Alchajmerove bolesti, gde muzika pomaže u evociranju sećanja koja su inače teško dostupna.

Zbog svega navedenog, izbor muzike koju slušamo tokom učenja ili rada može imati značajan uticaj na naše kognitivne sposobnosti. Muzika koja nas emotivno angažuje i motiviše može poboljšati fokus, povećati sposobnost pamćenja i pomoći nam da bolje obradimo i zadržimo informacije. Razumevanje naučnih osnova ovog fenomena omogućava nam da svesno koristimo muziku kao alat za unapređenje pamćenja i koncentracije, čime obogaćujemo našu svakodnevicu i postižemo bolje rezultate u različitim aspektima života.

Kako se muzikom leči srce

Muzikoterapija

Muzikoterapija

Zdravlje 12.02.2022. 07:05

Kako se muzikom leči srce