Zdravlje
12.02.2022. 07:05
Marija Bracanović

Muzikoterapija

Kako se muzikom leči srce

Lekar, doktor
Izvor: Shutterstock

Muzika je jezik koji svi razumeju. Ima moć da nas razveseli, rastuži, da nas uznemiri, ali i da nam umiri strahove. Još su antički filozofi smatrali da je muzika snažno oruđe.

Savremeni eksperti potvrđuju da se ljudi zaista ponašaju drugačije u zavisnosti od toga kakvoj su muzici bili izloženi. Muzika utiče na nas čak i kada toga nismo svesni. Kada kažemo da muzika leči, ne mislimo to samo figurativno.

Mnoga istraživanja pokazala su da slušanje muzike umanjuje stres i anksioznost, a sa profesorom doktorom Predragom Mitrovićem, jedinim kardiologom koji se u Srbiji bavio muzikoterapijom, pričamo o tome kako se muzika može primeniti na lečenje koronarnih bolesti.

Kada ste se prvi put susreli sa muzikoterapijom i od koga ste naučili kako se taj tretman sprovodi?

"Bavim se muzikom, mogu reći čak i profesionalno. Sviram nekoliko instrumenata i imam rok bend već 30 godina. Prateći literaturu primetio sam da se u kardiologiji retko spominje muzika i to kako ona deluje na srce. Želeo sam da vidim kako muzika može da se primeni u lečenju pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima. Počeo sam tako što sam sebi merio krvni pritisak nakon slušanja određenih kompozicija.

Inače, muzikoterapija postoji već jako dugo. Prvi muzikoterapeut bio je Pitagora. Mi ga pamtimo samo kao matematičara, a zapravo je bio i prvi astrolog, muzikoterapeut, fizičar, matematičar“, kaže doktor Mitrović za "Ekspres“ i nastavlja: "Muzikoterapija se već dugo primenjuje u psihijatriji, ali na potpuno drugačiji način od ovog koji sam ja istraživao i primenjivao. Zato volim da kažem da ovo što ja radim nije muzikoterapija nego primena muzike u lečenju kardiovaskularnih bolesnika, kako bih podvukao razliku.“

prof. dr Predrag Mitrović
Izvor: Privatna arhivaprof. dr Predrag Mitrović

U čemu je razlika? Kako izgleda primena muzike u lečenju kardiovaskularnih bolesnika?

"Kada čovek doživi srčani udar, najbitnije je da se srce štedi, da pritisak bude što niži i da bude što manje otkucaja srca u minuti. Počeo sam tako što sam pronalazio muziku koja odgovara određenom pacijentu i puštao im jedan kompakt-disk oko dva meseca, a nakon toga sam menjao muziku. U početku sam radio sam, a onda sam uključio muzikologa, doktorku Aleksandru Paladin.

Kompozicije ne smeju da budu muzički hitovi, već pesme koje pacijentima nisu poznate i pre svega treba da budu instrumentali. Devet godina merio sam određene parametre i posmatrao tok bolesti kako bih dobio neke statističke rezultate.

Nakon toga smo koleginica Paladin i ja, zajedno sa mojim timom kardiologa Urgentnog centra UKCS, objavili rad o primeni muzike u lečenju bolesnika sa akutnim infarktom miokarda nakon prethodne hirurške revaskularizacije miokarda, za koji smo dobili specijalno priznanje. To je metoda koja nikada nije primenjivana kod nas.“

Koliko je pacijenata obuhvaćeno istraživanjem?

"Tokom istraživanja 375 pacijenata slušalo je muziku, dok je u kontrolnoj grupi bilo takođe 375 pacijenata koji nisu. Posmatrani pacijenti bili su lečeni na odeljenju Urgentne kardiologije Urgentnog centra i Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Rezultati su pokazali da je muzika značajno pomogla pacijentima u smislu da su mnogo ređe ponovo dobijali srčani udar, ponavljane epizode angine pektoris, ređe su ponovo imali hirurške intervencije na srcu i manji su bili smrtni ishodi tokom perioda praćenja. Slušanje muzike minimalno 12 minuta dva puta dnevno kod ovih pacijenata delovalo je kao dve doze leka.“

Kako se konkretno terapija sprovodi?

"Sama metoda izgleda tako što se sluša muzika dva puta dnevno, a ako je pravilno odabrana dolazi do lučenja endorfina.

Pacijenti na početku kažu koju vrstu muzike najviše vole. Imali smo često problem sa ljudima koji neće da kažu istinu, to jest da ih je sramota da kažu koju muziku vole. Njihove izjave proveravali smo tako što smo im puštali više različitih žanrova i menjali kompozicije na svakih 30 sekundi i pratili kako njihov organizam reaguje na određeni žanr.

Nakon toga određivali smo tempo kompozicije, za koji je važno da bude u ritmu srca, i na kraju smo određivali tonalitet. Načelno, durske pesme su veselije, življe, brže luče hormone, odnosno ubrzavaju naš metabolizam, a molske usporavaju.

Kada je u pitanju vrsta instrumenta, pokazalo se da tenor saksofon i harfa najbolje utiču na organizam, tako da smo tražili kompozicije sa tim instrumentima.

Na kraju smo za svakog pacijenta kreirali plejlistu od sat i po do dva sata. Nakon otprilike dva meseca oni su se navikli na tu muziku, tako da ju je bilo potrebno promeniti pošto su prestajali da reaguju.

Važno je da napomenem da kada pacijenti slušaju muziku ne moraju biti izolovani u akustičnim sobama niti je potrebno da se nalaze u nekom specijalnom ambijentu. Bitno je samo da nema spoljnih zvukova koji će se mešati sa muzikom.

Činjenica je da primena muzike u lečenju kardiovaskularnih bolesnika ne može da isključi lekove. Međutim, može u značajnoj meri da smanji količinu lekova, odnosno ako koriste dve ili tri vrste leka, jedan se može isključiti. Mislim da će u budućnosti muzika naći mnogo značajnije mesto u lečenju svih bolesnika.“

Da li oni koji žele da se leče muzikom mogu, na neki način, i sami to da rade ili je važno da se obrate stručnjaku?

"Kada je neko zdrav, svakako mu prija slušanje muzike koju voli, ali ako je čovek bolestan ne bi bilo loše da se konsultuje sa nekim ko više zna o ovoj vrsti terapije. Nećete ništa postići ako slušate muziku koja vam ne odgovara u potpunosti, odnosno ako nije pažljivo odabrana.

Potrebno je vreme da se svaki pacijent pregleda, da se kreira plejlista koja će se menjati svaka dva meseca. To ipak mora da radi grupa ljudi. Po mojim procenama, trebalo bi da postoji tim od 50 do 60 zaposlenih koji bi se time bavili, a to je u današnjim uslovima teško organizovati. Sa kolegama često pričam o tome, ali je za sada sve u povoju.“

Čitajući o Vama na internetu lako je primetiti da ste omiljeni i među pacijentima i među kolegama. Šta za Vas znači biti dobar lekar?

"Lekar je samo učen čovek, ništa drugo, koji može nekome da pomogne. Da biste bili dobar lekar, pacijentu morate da priđete što bliže i da mu se prilagodite. Ako je on veseo, da budete i vi veseli, a ako je tužan, depresivan ili ljut – da ne budete takvi jer ćete ga odbiti od sebe.

Nekada morate da budete kao vreća za udaranje, dok pacijent ne stekne poverenje u vas i shvati da mu želite dobro. To je kao ples. Kada plešete sa nekim, morate da pratite njegov korak. Takođe, morate da posmatrate pacijenta kao svoje bližnje, da ne kažem kao familiju koja je došla da vam traži pomoć. Ko nema živce za to mislim da ne treba da se upušta u medicinu, odnosno u rad sa ljudima.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako je jedna kutijica promenila slušanje muzike
vokmen

Muzika u pokretu

01.07.2021. 14:47

Kako je jedna kutijica promenila slušanje muzike

Kompanija Soni (Sony) je 1. jula 1979. godine na japansko tržište pustila prvi vokmen (Walkman), koji je omogućio da nosimo muziku sa sobom gde god da pođemo i postao jedan od najpopularnijih brendova ove kompanije.
Foto
Close
Vremenska prognoza
clear sky
30°C
27.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve