Život
01.01.2020. 18:19
Đoko Kesić i Vojislav Tufegdžić
AMPULA LAŽNIH NADA: Da li kubanska vakcina zaista leči?
S povremenim medijskim pauzama od 2012. godine se u Srbiji intenzivno i detaljno izveštavalo o čudotvornom učinku kubanske vakcine "cimavaks" koja leči rak pluća. Za proteklih osam godina značajno su utihnule fanfare s kojima je dolazak ovog leka u Srbiju najavljivan, kao što su nekada obazriva očekivanja naših lekara, na osnovu praktičnih pokazatelja, prerasla u otvorenu sumnju u učinak vakcine. Oni o tome, razumljivo, ipak ne žele da govore glasno i pod imenom.
Nesvakidašnja promocija ove vakcine u Srbiji, oglašavane kao gotovo spasonosno rešenje za obolele od raka pluća kojima fatalnu bolest "prevodi" u hroničnu, nije jedini slučaj koji se, posle utrošenih nadanja obolelih i velikog novca, pokazao problematičan. Za to, naravno, niko nije odgovarao. U krajnjoj liniji, lekovi od kojih se puno očekivalo a malo medicinski profitiralo, nikome nisu načinili dodatno zlo.
Ako ništa drugo, onda se bar kao pouku za mogući naredni sličan slučaj vredi podsetiti novinskih naslova i tekstova u kojima se, bez ikakvih potvrda o efikasnosti i delotvornosti, pisalo o vakcini: "Farmakomafija pokušava da sruši kubansku vakcinu", ili „Vapaj pacijenata: Ne ubijajte nam nadu zbog zarade".
Ukoliko se tome prilože i tvrdnje navodnih, neimenovanih predstavnika kubanskog proizvođača, da je "vakcina protiv raka pluća 100 odsto sigurna", što nijedna farmaceutska kompanija nikada nije smela da tvrdi za bilo koji lek, onda kompletna priča ima dodatnu važnost.
Pretnje medija
"O dometima kubanske medicine apsolutno niko ne može da iznese nijednu zamerku. Pogotovo se to odnosi na preventivnu medicinu i izuzetnu brigu o zdravlju dece. Po tome su možda i najbolji na svetu. Međutim, što se lekova i njihove primene tiče, Kubanci imaju potpuno drugačiju metodologiju rada. Dok u Evropi, Americi, Kanadi, Brazilu, Australiji, u najvećem delu sveta, lekovi pre registracije prolaze detaljna klinička ispitivanje, na Kubi je obrnuto - lek se prvo registruje, pa se potom rade ispitivanja. Samo iz tog razloga kubanska vakcina nije mogla da se registruje u Evropi, samim tim ni u Srbiji", sumira najvažniji deo problema sagovornik "Ekspresa" koji je dve decenije radio u jednoj od institucija za kontrolu lekova.
Pročitajte još: Lekovi u karantinu
U periodu kada su medijske munje usmeravane ka svakom ko je ukazivao na neophodnost poštovanja evropskih standarda koje je Srbija usvojila, od institucija zaduženih za brigu o kvalitetu lekova gotovo otvoreno se tražilo da mimoiđu standarde EU, "ubrzaju administrativne barijere" i vakcinu što pre puste u prodaju. Ostavljajući na stranu stručni deo diskusije koji nije ni počeo, učinak kampanje o kubanskoj vakcini sadržao je pregršt elemenata koji se mogu kvalifikovati ne samo kao neetični, već i duboko u suprotnosti za zakonom.
U tako intoniranoj atmosferi prva se na udaru našla Agencije za lekove i medicinska sredstva, bez čijeg odobrenja ne postoji mogućnost da bilo koji lek zvanično osvane u Srbiji, ali bez čije dozvole je nemoguće i reklamirati bilo koji registrovani lek. Uprkos tome što kubanska vakcina nije bila registrovana, u natpisima o njoj se pojavljivalo sve što zakon izričito zabranjuje.
"Nismo nikada do sada imali ovakvu situaciju. Kada se u svetu pojavi neki lek, normalno je da bi informaciju trebalo preneti. Ali nije normalno da se u kontinuitetu piše da se lek zove tako, ko je proizvođač, da se objavi njegova fotografija, piše koliko košta, da može da se nađe na određenom mestu, da zainteresovani mogu da otputuju na Kubu gde će u određenoj bolnici i za navedenu sumu dobiti takvu i takvu terapiju... S tim smo se mi suočili", izjavila je Tatjana Šipetić, tadašnja direktorka Agencije za lekove.
Od prvog trenutka, a situacija je nepromenjena do danas, za kubansku vakcinu u Srbiji nisu obavljena ozbiljna klinička ispitivanja, niti se lek zvanično nalazi u prodaji, niti postoji nosilac dozvole... Jednostavno, za ovu vakcinu niko nije odgovoran. S obzirom na iskustva u sličnim situacijama, ovdašnji farmaceuti su od početka bili uvereni da se radi o uigranoj akciji u kojoj su slučajnost i "neukost" medija isključeni, jer se veoma perfidno uticalo na nadu pacijenata u izlečenje.
Zakon je izričit, ali se postupalo mimo njega:
- Zabranjeno je oglašavanje leka koji nema dozvolu...
- Zabranjeno je oglašavanje leka na neodgovarajući i senzacionalistički način o njegovim uspesima u lečenju, prikazivanjem slika i dr.
Pitanje za nekadašnju direktorku Agencije za lekove glasilo je: Da li očekujete neprijatnosti i pritisak ukoliko dokumentacija o delotvornosti vakcine, kada vam dođe u ruke, bude nepotpuna, ili se ne pokaže dovoljno efikasnom? Odgovor je bio kratak i iskren: "To mi je bilo jasno od trenutka kada se pojavio prvi tekst".
Sve slabiji eho
Za razliku od ovdašnje, kubanska strana priče bila je neuporedivo temeljnija i ozbiljnija. U Srbiju su posle bezrezervnih hvalospeva o učinku vakcine dolazila dvojica kubanskih doktora koji se u Havani bave lečenjem obolelih od raka pluća koji uključuju i vakcinu.
"To su izuzetno ozbiljni profesionalci. Obojica se bave tretmanom pacijenata, ali isključivo pod njihovim nadzorom u klinici na kojoj rade. Razlog za to je što posle prve dobijene vakcine reakcije u organizmu pacijenta mogu da budu veoma burne, pa ne žele ništa da prepuste slučaju. Dakle, oni su krajnje odgovorni i ne žele da se radi bez njihovog nadzora. To su preneli i našim lekarima, ali se o tome nije pisalo", navodi sagovornik "Ekspresa".
I pored toga, tokom prethodnih osam godina u četiri navrata je intenzivno pokušavano da se vakcina "preko reda" registruje u Srbiji. U štampi su objavljivani i primeri uspešne primene vakcine kod pojedinih pacijenata. Jedan od njih, koji se pre dve godine pod imenom i uz fotografiju pojavio u tekstu, očekivano je imao samo reči hvale za efekte tretmana.
Pod pritiskom javnosti u KBC Bežanijska kosa je 2015. godine, u okviru kliničke studije, u program lečenja grupe od oko 30 pacijenata uvedena i kubanska vakcina. "Cimavaks" je dat samo pacijentima koji su već primali hemoterapiju i kod kojih je ona dala nekog efekta. Nažalost, kod većine je rak pluća uznapredovao i samim tim su prestali da dobijaju vakcinu.
Sumirajući očekivanja i učinak, dr Sanja Kostić, onkolog u KBC Bežanijska kosa uključena u primenu vakcine, izjavila je da blagi pozitivni efekti postoje:
"Tačne rezultate ne možemo predstaviti, jer nije postojala kontrolna grupa pacijenata koja je primala hemoterapiju bez 'cimavaksa'. Ipak, pacijenti koji su bili na kombinaciji hemoterapije i 'cimavaksa' su u principu imali u većem broju slučajeva stabilizaciju bolesti ili smanjenje tumorskih promena na plućima". Dr Kostić i njene kolege onkolozi su naglasili da vakcina, naravno, nije čudotvorni lek koji će uništiti karcinom, nego eventualno pružiti mogućnost da se uspori ili spreči rast malignih ćelija i njihovo umnožavanje.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine je 2016. godine, iako bez prethodnih kliničkih ispitivanja, odobrila primenu ovog leka. Međutim, tamošnji lekari se previše ne oglašavaju o njegovom učinku. Svojevrsna rezervisanost lekara dala je povod da i u tamošnjim novinama osvanu kritički intonirani tekstovi i naslovi poput: Javne bolnice i dalje slabo zainteresovane za kubansku vakcinu: Oboleli sa nestrpljenjem čekaju "cimavaks".
Vakcina je preskupa za većinu obolelih s obzirom na to da udarna doza košta skoro 15.000 KM. Zato ne čudi što se "cimavaks" koristi samo u privatnim zdravstvenom ustanovama, a deo uvezenih zaliha kupuju ljudi iz inostranstva.
"Kubanska vakcina, koja je stigla na tržište BiH, ne može početi da se primenjuje u lečenju obolelih od karcinoma pluća bez sprovedene kliničke studije", poručio je pulmolog Mirko Stanetić, direktor UKC Republike Srpske, navodeći da je reč o leku koji nije pozicioniran ni u jednom svetskom hemoterapijskom protokolu za lečenje pomenute bolesti.
Prema njegovim rečima, kada je ova bolest u pitanju, pacijenti se leče po tačnom utvrđenim protokolima:
"I ja sam zainteresovan da vidim rezultate upotrebe 'cimavaksa', ali za to nam je neophodna studija. Uvoz i registracija leka nisu jedno te isto. A za sprovođenje studije mora biti ispunjeno mnogo parametara. Tu je saglasnost da lek koji se ispituje može, a i ne mora, dati efekat, tačno utvrđen način izbora pacijenta za studiju i tačno definisani kriterijumi za praćenje efekata lečenja. Započeti lečenje samo zato što je 'cimavaks' uvezen nije logično, a nije logično ni bežati od studije".
Stanetić naglašava da je za svaku pohvalu ono što su postigli kubanski lekari, ali uz napomenu da se "cimavaks"' kod njih uglavnom primenjuje na kubanskoj populaciji. Bez ustezanja je izjavio i da su retki lekari u RS koji će pristati da primenjuje lek koji nije prošao naučnu studiju:
"Da bi se 'cimavaks' uveo na terapijsku listu, najpre treba da se ispita hemijski i toksikološki, onda in vitro u laboratorijama. Sledi ispitivanje na životinjama, pa na grupi bolesnika. Tek tada se ispunjavaju uslovi za primenu ove vakcine u lečenju. Na našim prostorima je sa 'cimavaksom' pokušano u Srbiji, iz koje, međutim, stiže sve slabiji eho o efektu ove vakcine".
Biznis bez pravila
Grubom poigravanju sa nadom obolelih od raka pluća i članovima njihovih porodica, u nekom trenutku su lošom porukom pridoneli i iz Ministarstva zdravlja Srbije koje je, ne udubljujući se previše u temu, najavilo da će "vakcina, ako prođe testiranje, biti besplatna"!
Sagovornik "Ekspresa", svojevremeno zadužen za kontrolu lekova, sugeriše da ne bi trebalo prenebregnuti ni činjenicu da na Kubi živi srpska zajednica koja je ovde zadržala važne kontakte. Ne želi da tvrdi, ali napominje da se iza pokušaja da se kubanska vakcina mimo pravila ugura na srpsko tržište možda nalaze i njihovi poslovni interesi.
Mada nerado govore o takvoj temi, lekari su najbolji svedoci problema pritisaka pacijenata koji traže vakcinu, a moraju da im kažu da nije baš tako kako su pročitali u novinama. "Mi smo u veoma teškoj poziciji jer tim ljudima neko u novinama, na surov način, nudi ekspresno rešenje koje nije takvo. Drugi im bude nadu, a mi govorimo nešto drugo. Zato očajni ljudi i veruju da farmakomafija zarađuje na njihovom bolu i patnji", svedoči lekar Kliničkog centra Srbije koji se sa posledicama olakog veličanja leka sreo u slučaju, takođe kubanskog, leka protiv gangrene - za to je bilo dovoljno da se u novinama pojave tekstovi o sada pokojnom glumcu Bati Živojinoviću koji je na Kubu ispraćen u kolicima, a vratio se ponosnim hodom. Nakon tih tekstova, čekajući da im poznanici s Kube nabave spas, troje pacijenata u beogradskom KCS odbijalo je do kritičnog trenutka da pristane na neophodnu amputaciju.
Nije mali broj onih koji su mogućnost nabavke kubanskih lekova pretvorili u sistem velikih zarada. Ako jedan lek na Kubi košta dolar, u Srbiji se prodaje za pet evra. Čak je i Ambasada Kube u Beogradu ne tako davno upozorila našu javnost da su se u ove poslove organizovano uključile grupe iz Crne Gore, Albanije, Italije...
Pročitajte još: "Našao sam lek koji ubija kancer"
"Kod nas, kao i u EU čije propise smo preuzeli, kubanski lekovi nisu atestirani, pa samim tim nemaju regularnu upotrebu u našem zdravstvu. Problem je, međutim, složeniji. Lekovi sa Kube stižu i preko 'turista'. Bilo koji građanin ima pravo da unese u zemlju do 10 kilograma lekova koji se u Srbiji ne tretiraju kao lekovi, nego kao suplementi. I šta se događa? Trgovci na crno nude lekove preko onlajn mreža razrađenim sistemima, ali u tu lukrativnu rabotu uključen je i izvestan broj lekara. Lično poznajem doktora koji je donedavno radio na VMA, a uporedo s tim imao privatnu ordinaciju gde je ljudima davao terapiju s kubanskim lekovima. Znane su mi i neke kolege onkolozi koji su u privatnoj praksi na isti način 'spasavali' teško obolele od karcinoma i drugih neizlečivih bolesti. Kad bi kojom srećom lekovi sa Kube lečili sve kancere, oni bi zaslužili 20 Nobelovih nagrada", kaže za "Ekspres" poznati doktor iz KC Srbije.
Zaključak drugog lekara iz iste ustanove daleko je od onoga što smo želeli da čujemo:
"Sve podseća na priču o vakcini protiv svinjskog gripa, samo što ova nije globalna, nego lokalna, naša. Ujedno je 'patriotska' pošto prijateljska Kuba želi baš nama da ustupi vakcinu. Lepo, ali se pitam zašto Kubanci za partnera nisu odabrali Rusiju s kojom mnogo prisnije sarađuju"?
Komentari
