BIZARNI OBIČAJI: Odvratni jelovnici sveta
U Japanu jedu krekere sa osama i specijalitete od riblje sperme, u Kambodži reš pečene tarantule, u Africi smrdibube... O ukusima se, jednostavno, ne raspravlja
Ukoliko ste jedan od kritičara domaćih mesnih industrija i zagovornik teze da je sramota šta sve stavljaju u viršle i paštete, ovo je tekst za vas. Da znate, nismo ni najgori ni jedinstveni. Sve od životinja može da se iskoristi, ne samo papci, oči i nokti, kao u Srbiji, već i pljuvačka i polni organi. Što je još zanimljivije, kod nas je takva hrana najjeftinija i svakodnevna, a u svetu predstavlja vrhunski gastronomski specijalitet i vrlo je skupa. Od hrskavih buba do krvavih palačinaka, ovaj jedinstveni jelovnik definitivno podrazumeva avanturizam i hrabrost. Možda ćete vi mislite da je odvratno, ali neki ljudi vole ove stvari.
Ražnjići od škorpije
U Indoneziji i Kini jedu viline konjice kuvane ili pržene, i kažu da su ukusni poput mekane školjke. Kad smo kod morskih plodova, za razliku od nas, koji morske zvezde čuvamo za uspomenu, Kinezi ih jedu. Prethodno im, naravno, slome tvrdu ljusku. Meso ima teksturu između paste za zube i goveđeg mesa, pa ko voli nek izvoli. U Kanadi, recimo, jedu pihtije od musovog nosa. Poput naših jela, meso se kuva u sosu od crnog i belog luka, sa začinima i sirćetom.
Vratićemo se nakratko u Evropu. U Kornvolu u Engleskoj služi se tradicionalna slana pita od ribljih glava (koje se kod nas redovno bacaju), i ona simbolizuje poštovanje prema ribarima, koji svakog dana odlaze na pecanje kako bi prehranili svoju porodicu uprkos olujnim vremenskim uslovima. U njihovom komšiluku, u Škotskoj, služi se obrok koji se sastoji od ovčijeg stomaka punjenog iznutricama: jetrom, plućima i srcem, kao i lukom i raznim začinima.
Ako pak hoćete da se poslužite nekim keksićem, preporučujemo vam krekere punjene osama. Serviraju ih u Japanu, i to samo na jednom mestu, 100 milja izvan Tokija, u gradu koji se zove Omachi. Za razliku od ovog ekskluzivnog jela, smrdibube u Africi možete jesti na raznim mestima, i to sirove ili kuvane, i kažu da su hrskave i da imaju ukus jabuke. Ako vas nekad u životu Eskimi ponude sladoledom, treba da znate da to i nije poslastica. Služi se, naravno, na Aljasci, ali se pravi od masti jelena, ulja hobotnice ili sipe, svežeg snega, borovnica i komadića mlevene ribe.
Ako vas nekad Eskimi ponude sladoledom, treba da znate da to i nije poslastica. Pravi se od jelenske masti, ulja hobotnice ili sipe, svežeg snega, borovnica i komadića mlevene ribe
Azija je gastronomski posebno zanimljiva. Crvi, sluzavi kao što jesu, predstavljaju specijalitet korejske kuhinje i serviraju ih kao užinu i pečene i kuvane. Supu „ptičje gnezdo" možete probati u jugoistočnoj Aziji, ali ne dajte se zavarati - „gnezdo" se pravi od ptičje pljuvačke. Takođe, kad vam Japanci ponude shirako, nije loše da znate da se taj delikates pravi od mošusa ribljeg spermatozoida. U Japanu, Tajlandu, Maleziji i Sjedinjenim Američkim Državama prave ražnjiće od preprženih buba s mešavinom začina. Slične roštiljske specijalitete te zemlje imaju i sa škorpijama. Navodno, termička obrada neutrališe njihov otrov iz repa i, kad ih probate, imaju ukus kokica. Reš pečene tarantule možete probati u Kambodži. One su navodno ukusne kao rebarca, a serviraju ih uz jaja i neke od izlučevina tog pauka.
Dok u Australiji jedu meso kengura, na Grenlandu se hrane kitovim mesom, i to tako što se smrznuta kitova koža nasecka, meso dobro usoli i uz to se serviraju razni sirevi. Taj specijalitet se zove muktuk. U Švedskoj i Finskoj postoji poslastica koja podseća na krvavi puding, što nije nimalo slučajno. Ona se i pravi tako što se svinjska krv prelije preko testa, pri čemu ono dobije oblik palačinke.
Zmijsko vino
Uz dobar zalogaj ide i dobro vino. Zmijsko vino nije naziv za neki opasno dobar napitak, već za pirinčano vino koje se sipa u boce u koje je prethodno stavljena zmijska glava. Servira se u Kini i Vijetnamu, a to se radi jer otrov zmije neutrališe etanol u pirinčanom vinu, što navodno podstiče probavu.
Ako vas do sada nismo zgadili, čuvamo poseban recept za kraj. Filipinci obožavaju čorbu broj pet. Nije do kraja jasno zašto se tako zove, ali se zna da u nju idu povrće, testo, a poseban šmek joj daje meso od goveđeg penisa. Prijatno!