Život
06.02.2025. 20:10
Život
23.07.2025. 19:50
Mihailo Paunović
U fokusu
Šta je to "SIVI RAZVOD" i koliko često se u Srbiji razvodimo, koliko traje brak...
Pre nekoliko decenija reč "razvod“ u Srbiji se izgovarala šapatom, obavijena stidom i nelagodnošću. Brak se posmatrao kao doživotna institucija i skoro da nije bilo društveno prihvatljivo napustiti ga, ma koliko bio loš.
Danas je drugačije i u braku se ne ostaje "po svaku cenu“. U Srbiji, kao i većem delu Evrope, brak sve manje podrazumeva "dok nas smrt ne rastavi“ već se sve češće završava onda kada prestaje da ispunjava ono zbog čega je sklopljen.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da broj razvoda u Srbiji već godinama raste. Prošle godine razvedeno je 10.611 brakova, što je za 4,3 odsto više nego prethodne godine. Istovremeno, broj sklopljenih brakova je u padu i u 2024. godini je iznosio 30.376, što je pad od 4,1 odsto. Ista statistika pokazuje da se danas u Srbiji na svaka tri zaključena braka razvede jedan.
Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 26.794 (88,2 odsto). Isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 20.881 (68,7 odsto), a kada posmatramo ekonomsku aktivnost mladoženje i neveste, u 21.880 zaključenih brakova (72,0 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica. Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 27.749 (91,4 odsto).
Kada je reč o petogodišnjem proseku, podaci kažu sledeće. U periodu od 2020. do 2024. godine broj zaključenih brakova u Republici Srbiji u proseku iznosi 30.245, a prosečna vrednost stope nupcijaliteta iznosi 4,5 na 1000 stanovnika. Prosečan broj razvedenih brakova u posmatranom petogodišnjem periodu iznosi 9815, dok prosečna vrednost stope divorcijaliteta iznosi 1,5 na 1000 stanovnika.
Ali brojke ne pričaju celu priču. Ono što stoji iza njih govori o promeni načina na koji ljude vide brak, porodicu i sopstvenu sreću.
Na pitanje zašto danas brakovi traju kraće nego nekada, stručnjaci nude nekoliko razloga: savremeni način života, brak više nije tabu tema, ljudi su sve manje spremni da trpe nesreću u tišini.
Ako bismo tražili osnovnu razliku u načinu na koji se nekada gledalo na brak, to bi verovatno bila činjenica da se razvodu pribegavalo samo u krajnje ekstremnim situacijama, kada zajednički život postane nepodnošljiv iz različitih razloga. Danas je situacija drugačija ‒ supružnici mnogo više pažnje posvećuju kvalitetu odnosa i imaju sve manje tolerancije za "popravljanje“ onoga što ne ide. Podaci RZS pokazuju da se u proseku brakovi u Srbiji završavaju posle 13,9 godina zajedničkog života.
"Ljudi se danas češće razvode, nekada i prebrzo, a da nisu probali bar nešto kako bi svoj odnos unapredili/popravili. Da li je to dobro ili loše ‒ pokazaće vreme. Mislim da je zaista važno da osoba može da bira i da ‒ ukoliko shvati da njen prvobitni izbor nije bio dovoljno dobar i da u odnosu u kome se nalazi nisu zadovoljene neke njene/njegove bitne potrebe ‒ to može da menja“, rekla je nedavno Radmila Vulić Bojović psihološkinja i ekspertkinja za partnerske odnose za N1.
Život
30.05.2024. 21:15
Razvodite se? Ove greške NE SMETE praviti...
Podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe pokazuju da brak više nije samo obaveza prema partneru i deci, već i prema sebi. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi sa decom ‒ 5544 (52,2 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova sa decom, najčešći su razvedeni brakovi sa jednim detetom – 2728 (49,2 odsto). Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3764 razvedena braka (67,9 odsto).
Uočen je i pomak u starosnoj strukturi. Muškarci i žene sve kasnije ulaze u brak. Naime, prosečna starost muškaraca pri sklapanju braka sada je 34,5 godina, a žena 31, 5.
Ovaj trend odlaganja braka prirodna je posledica savremenog načina života u kojem su produženo školovanje, nestabilno tržište rada i fokus na lični razvoj postali uobičajeni obrasci. Mladi teže da prvo ostvare profesionalne i lične ciljeve. Treba uzeti u obzir da mladi u Srbiji sve duže ostaju kod roditelja i da često odlaze iz države u potrazi za boljim životom.
Takođe, sve izraženiji individualizam i promenjene društvene norme doprinose tome da brak više ne doživljavamo kao obavezu koju treba ispuniti u ranim dvadesetima. Umesto toga, partnerstvo se sve češće sklapa tek kada su oba partnera spremna da grade zajednicu na stabilnim osnovama.
Ono što se dešava u Srbiji deo je šireg evropskog trenda. Stopa razvoda u Evropskoj uniji udvostručila se poslednjih decenija. Prema podacima Eurostata, 1964. godine zabeležena je prosečna stopa razvoda od 0,8 razvoda na 1000 stanovnika, dok je 2023. godine ona dosegla oko dva razvoda na 1000 stanovnika, što predstavlja dvostruko povećanje. U Francuskoj i Švedskoj već decenijama na dva sklopljena braka dolazi jedan razvod. Skandinavske zemlje su, verovatno, među prvima koje su prihvatile da brak nije jedini oblik porodičnog života. U Švedskoj i Norveškoj već decenijama više od polovine dece rađa se van braka. U SAD je sve prisutniji fenomen "Living Apart Together“ (LAT), odnosno specifičan oblik partnerskog odnosa gde se parovi odlučuju da budu u posvećenoj vezi, ali da ne dele zajednički životni prostor. Razlike ipak postoje. U nekim konzervativnijim društvima poput Poljske ili Italije stopa razvoda je niža nego u Srbiji. Ali i tamo je primetan rast.
Takođe, danas je sve manje neuobičajeno da ljudi odluče da se razvedu u pedesetim godinama. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,5 godina, a za žene 41,9 godina.
Ovaj fenomen, poznat je kao "sivi razvod“ i definiše se kao prekid braka nakon 50. godine života i obično posle dugotrajnog braka. Fenomen je u velikoj meri primetan među generacijom "bebi bumera“, onih koji su se sedamdesetih godina mladi venčavali, brzo razvodili, pa se ponovo zakleli na vernost. Studija iz 2022. godine, koja je proučavala istorijske trendove "sivih razvoda“ otkrila je da je stopa razvoda među sredovečnim i starijim odraslim osobama porasla od 1970. "Sivi razvodi“ bili su relativno neuobičajeni 1970. i vrlo skromno su rasli do 1990. godine. Oko 8,7 odsto brakova među osobama starijim od 50 godina 1990. godine završilo se razvodom. Do 2019. taj broj je porastao na 36 procenata.
Ovaj fenomen primećen je i u Evropi i SAD. Kada deca odu od kuće, neki parovi se prvi put zaista susretnu sami i shvate da više ne žele da budu zajedno.
Život
21.05.2024. 21:30
Znate li koju reč nikako NE SMETE IZGOVORITI bračnom partneru tokom svađe
Istraživanje, koje je u SAD sproveo Bowling Green State University, pokazalo je da se "bebi bumeri“ razvode trostruko više nego pre nekoliko decenija. "Sivi razvod“ među ljudima od 65 i više godina porastao je na 15 procenata u 2022. sa pet odsto u 1990. godini. Produženi životni vek i krhka priroda drugog, trećeg ili četvrtog braka mogli bi da budu ključni faktori ovog trenda, smatraju sociolozi.
"Ova grupa pojedinaca iskusila je revoluciju razvoda od 1970. godine pa nadalje, dok su bili mladi, a mnogi su se na kraju ponovo venčali. Znamo da je veća verovatnoća da će ponovni brakovi, odnosno drugi ili treći, završiti razvodom pre nego prvi brak, što bi mogao da bude jedan od uzroka porasta "sivog razvoda“ – saopštili su svojevremeno stručnjaci sa Bowling Green State University.
Brojevi ne lažu – brak u Srbiji nije što je nekada bio. Ali to ne mora da znači da je društvo slabije, već samo drugačije. Sve više ljudi danas bira da brak ne doživljava kao obavezu, već kao izbor koji ima smisla samo dok donosi zadovoljstvo i sigurnost. Ljudi danas imaju slobodu da biraju da li žele da ostanu zajedno ili žele da odu. Stručnjaci upozoravaju da razvod ne treba posmatrati kao poraz, već kao novu šansu za bolji život i za lično ispunjenje. Menjaju se i norme i vrednosti ‒ brak je postao izbor, a ne pravilo, i sve više zavisi od individualnih odluka. Zbog toga je možda vreme da prestanemo da brojimo venčanja i razvode i počnemo da merimo koliko su ljudi u svojim odnosima zaista srećni.
KUĆNI POSLOVI OKIDAČ ZA RASKID
Federalni institut za istraživanje stanovništva (BiB) navodi da svaka peta Nemica u vezi razmišlja o raskidu zbog kućnih poslova. Naime istraživanje pokazuje da Nemice na kuvanje, spremanje, pranje i peglanje u proseku troše 13 sati nedeljno.
U anketi 17.700 heteroseksualnih nemačkih državljana starosti između 20 i 52 godine, većina se izjasnila za ravnopravnu podelu kučnih poslova između žena i muškaraca. To međutim, kako podaci pokazuju, retko kad prelazi u praksu.
"Čak i kada parovi na početku veze simetrično dele poslove, po rođenju deteta i kada iskrsnu problemi, dolazi do neravnomerne raspodele“, navodi BiB.
Četiri petine ispitanika navelo je da muškarci obavljaju popravke, dok žene preuzimaju rutinske, svakodnevne poslove. Raspodela među parovima sa decom još je manje ujednačena. Tako samo jedan od 100 muškaraca potpuno preuzima čišćenje stana, a 22 odsto žena.
Život
30.03.2024. 02:35
Istinita priča: "Posle dva razvoda znam ŠTA UNIŠTAVA BRAK"
Život
11.08.2022. 14:15
Sramota i tuga koliko očeva u Srbiji ne plaća alimentaciju!
Život
15.02.2025. 07:15
Stručnjaci otkrivaju zašto ima BRAKOVA BEZ INTIMNIH ODNOSA. Da li se prepoznajete?
Komentari
