Da li su Srbi zaista narod najstariji

Predavanja će biti četvrtkom u 12 časova u Svečanoj sali SANU. Predavači su istaknuti profesori, koji su dali vidan doprinos u izučavanju kulturne prošlosti Srba: akademik Aleksandar Loma, dopisni član Ljubinko Radenković (rukovodilac Ciklusa predavanja), prof. dr Vanja Stanišić, prof. dr  Radivoj Radić, prof. dr Svetlana Loma i prof. dr Persida Lazarević Di Đakomo.

Izučavanje drevne prošlosti Slovena, inače najbrojnije grupacije srodnih naroda u Evropi, susreće se sa oskudnim pisanim i arheološkim izvorima. U Starom veku Sloveni nisu bili u vrtlogu događaja značajnih za Grke i Rimljane, pa letopisci toga vremena i ne obraćaju pažnju na njih. Velika je nepoznanica mitologija i religija Starih Slovena pre njihovog pokrštavanja. Ne postoji nijedan pisani izvor u kome bi bila opisana njihova religijska praksa "iznutra“, tj. od samih nosilaca određenog kulta. Sakralne građevine toga vremena bile su izrađene od drveta, pa su posle primanja hrišćanstva uništene ili su se tokom vremena same razgradile i nestale.

SANU: Ugledajte se nas, vakcinisano više od 80 odsto akademika

Apel akademika

Apel akademika

Život 18.10.2021. 13:26

SANU: Ugledajte se nas, vakcinisano više od 80 odsto akademika

U predavanju prof. dr Ljubinka Radenkovića, dopisnog člana SANU – Slovenski panteon: fakta i nepoznanice (16. septembar 2021), biće sumirani rezultati dosadašnjih istraživanja personalnog sastava slovenske mitologije. Upravo zbog malog broja relevantnih izvora i kritičkog ili nekritičkog odnosa prema njima, istraživači su se podelili na one koji u potpunosti odriču postojanje bilo kakvog slovenskog panteona, pa do onih koji u njemu vide više desetina bogova. Posebna pažnja biće obraćena na jasno vidljive greške u nekim izvorima, koje su pojedine istraživače, ili ljubitelje slovenskih starina, usmerile na pogrešne zaključke.

Kada su svi pisani izvori o slovenskoj mitološkoj prošlosti bili objavljeni, i kada su o njima dali mišljenje istaknuti slavisti,  između dva svetska rata prevladala je skepsa da se bilo šta novo može saznati o slovenskoj mitologiji. Nakon Drugog svetskog rata u svim slovenskim zemljama pobedila je komunistička ideologija, neprijateljski raspoložena prema bilo kakvoj religiji, pa i prema staroj slovenskoj. Tek krajem šezdesetih godina Roman Jakobson, a za njim i nekoliko ruskih filologa, obraća pažnju na lingvističke pokazatelje u rekonstrukciji nekadašnjeg religijsko-mitološkog sistema Slovena.

Upravo u predavanju akademika Aleksandra Lome –  Etnička i kulturna prošlost Srba u svetlu jezika (30. septembar 2021), biće pokazane mogućnosti i rezultati filološke analize leksike, pre svega toponimije i frazeologije u otkrivanju zaboravljenih mitoloških predstava Srba. Pojedine reči, kada se  "otvore“ i "razviju“ otkrivaju skrivena značenja, koja su im nekada pridavana.

Mnoge zanima da li su Sloveni imali neku pismenost i pre Ćirila i Metodija. Osim zvaničnog, naučno zasnovanog mišljenja, o tom pitanju postoje različite teorije. Jedna od njih, u znacima na nekim predmetima nosilaca "vinčanske kulture“, vidi grafeme. Postoje i pristalice teorije da je "vinčanska kultura“ pra-srpska, pa ti znaci predstavljaju drevno srpsko pismo. Prof dr Vanja Stanišić, u svom predavanju  Vinčanski znaci u tipologiji pisma (14. oktobar 2021), odgovoriće na mnoge neodomice vezane za razvoj pisma i u okviru toga i mesto "vinčanskih znakova“ u njemu.

U slavistici postoji široko prihvaćena teorija o "karpatskoj“ pra-postojbini Slovena. Međutim, ugledni slavisti iskazivali su i pretpostavke da je ona bila na Dunavu. Pojedinci idu i dalje, pa Slovene, koje poistovećuju sa Srbima, vide i u nekim narodima na Balkanu, koje su Rimljani pokorili i asimilovali. Dr Dragana Nikolić, u svom predavanju Etnička slika Balkana na pragu prvog milenijuma nove ere (21. oktobar 2021), pokazaće raspored starobalkanskih plemena i šta se o njima zna u vreme širenja rimske imperije na Balkan.

Svi balkanski narodi, pa i Srbi, imaju teorije da su oni najstariji narod. Najčešće takve teorije šire ljudi koji o istoriji nešto znaju, ali ne dovoljno, pa povezivanjem nekih činjenica, a više domišljanjem, sklapaju teorije, koje lako nalaze pristalice među onima koji se osećaju ugroženim od drugih. Sve ono što nemaju u životu takvi ljudi nalaze u "svetloj“ dalekoj prošlosti. Prof. dr Radivoj Radić, u svom predavanju Da li su Srbi narod najstariji (28. oktobar 2021) daje pregled i tumačenje takvih pojava u našoj istoriografiji, ali više u publicistici.

I u vreme prosvetiteljstva pojavila se potreba da se od postojeće literature sklopi drevna istorija Slovena, a u okviru njih i Srba. Prof. dr Persida Lazarević Di Đakomo u predavanju Rukopisna zaostavština Pavla Solarića o poreklu Slovena i Srba (18. novembar 2021), pokazaće koncept "prosvetiteljske“, "predromantičarske“ teorije o slovenskoj prošlosti, koju je sačinio Pavle Solarić (1779-1821), srpski filolog, geograf i pesnik, koji je jedan deo života proveo u Italiji, gde je i umro. Njegov rukopis o poreklu Slovena, na italijanskom jeziku, čuva se u Arhivu SANU u Beogradu.