Život
05.03.2023. 16:10
Život
12.03.2022. 08:10
Mihailo Paunović
Njoj cvet nije dovoljan
Da li znate ko je rekao: "Ja sam bila, ja jesam, ja ću biti!“
"Pandemija je ostavila devojčice i žene bez obrazovanja i radnih mesta. One se suočavaju sa porastom siromaštva i porastom nasilja. One rade najveći deo svetskog neplaćenog, ali neophodnog posla. One su meta nasilja i zlostavljanja, samo zbog svog roda.“
Reči koje nas teraju da se zamislimo izgovorio je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, povodom Međunarodnog dana žena. Na dan kada žene na poklon dobijaju cvet. Izgovorio ih je u veku od kog smo očekivali mnogo, a od kog nismo dobili toliko dobrog. Po pitanju tehnologije, granice pomeramo gotovo svakodnevno, ali po pitanju jednakosti ne činimo koliko bi trebalo.
Život
26.01.2022. 06:05
Zašto smo dozvolili da nas Amerikanci podsećaju na Milunku Savić?
Gutereš je istom prilikom naglasio da su u svim zemljama žene nedovoljno zastupljene u poslovnim krugovima moći, dok istovremeno nose teret klimatskih promena i degradacije životnog okruženja.
Pitanje je da li uopšte možemo očekivati da žene budu ravnopravne u poslovnim krugovima, ukoliko su neravnopravne kod kuće. Porodica bi trebalo da bude mesto gde se rađa i neguje svest o ženskoj ravnopravnosti. I dobro je što su poslednji redovi za većinu vas, koji ovo čitate, nepotrebni i već ispričani… Sa pretpostavkom da se kod vas ravnopravnost podrazumeva, vama nisu ni namenjeni.
Nažalost, i dalje postoji veliki broj domova do kojih ova tema tek treba da se probije. Koji tek treba da osveste problem star nekoliko vekova. Možda je rešenje u prenošenju priča o hrabrim, obrazovanim ženama koje su ostavljale značajne tragove, svaka u svoje vreme. Takvih žena je, kroz istoriju, na sreću bilo mnogo. Milunka Savić, Ana Frank, Amelija Erhart, Klara Cetkin, Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, Komako Kimura… Samo su neke od onih koje zaslužuju da se sa njihovog istorijskog traga skine prst prašine u svim domovima.
Život
08.03.2022. 10:28
Međunarodni dan žena - Pravo na jednakost!
Scena
16.02.2022. 15:05
Sloboda Mićalović o svom novom filmu, ženskoj ravnopravnosti...
Jedna od onih koja je na svoje savremenike, ali i buduće generacije, "širinom svoje vizije, snagom svog ubeđenja i svojom moći izražavanja delovala kao udar groma“, baš onako kako je želela, bila je Roza Luksemburg, jedna od najvećih revolucionarki dvadesetog veka.
Sećanje na ovu hrabru i inteligentnu ženu na sreću nije izbledelo. Roza Luksemburg rođena je u malom poljskom gradu Zamošću 5. marta 1871. godine. Sudbina joj je još po rođenju poručila da će kroz život morati da se nosi sa raznim izazovima.
Zbog jevrejskog porekla i činjenice da je šepala od rođenja, pripadala je diskriminisanoj i progonjenoj manjini.
Od rane mladosti bila je aktivna u socijalističkom pokretu. Već sa 16 godina postala je član poljske levičarske partije Proletarijata. Zbog političke aktivnosti često se suočavala sa predrasudama koje su pratile žene u politici.
Političke okolnosti u Poljskoj naterale su je da ode u Švajcarsku, u Cirih, koji je bio važan centar ruske i poljske emigracije. Tamo je i doktorirala u vreme kada je mali broj žena imao priliku da stekne akademsko obrazovanje. Aktivno je učestvovala u lokalnom radničkom pokretu. Posle nekoliko godina Roza Luksemburg prepoznata je kao teorijska predvodnica revolucionarne socijalističke partije u Poljskoj.
Pošto ju je privlačilo središte međunarodnog radničkog pokreta – Nemačka – tamo se preselila 1898. godine. Iste godine udala se za Gustava Libeka, dobila nemačko državljanstvo i u Berlinu se učlanila u Socijaldemokratsku stranku Nemačke – vodeću organizaciju socijalista.
Vremenom je postala jedna od glavnih saradnica tada najvažnijeg časopisa za marksističku teoriju "Die Neue Zeit“.
Može se reći da je Roza Luksemburg život posvetila radničkom pokretu u Nemačkoj. Govorila je na mnogim masovnim skupovima i energično učestvovala u svim zadacima koji su stavljani pred nju.
Za života je nekoliko puta završavala u zatvoru zbog vlastitih ideja kao što je protivljenje Prvom svetskom ratu. Odlučno se borila protiv rata i diktature.
Učestvovala je u neuspešnoj revoluciji u Nemačkoj 1918–1919. Ustanak su ugušili ostaci monarhističke armije i desničarske protofašističke paravojne formacije – Frajkorps. U januaru 1919. godine Roza Luksemburg i hiljade drugih su ubijeni.
Sa njenom smrću međunarodni radnički pokret izgubio je jedan od svojih najbritkijih umova.
Poslednje poznate reči Roze Luksemburg, napisane večeri kad je ubijena, danas su legendarne:
"Vođstvo je zakazalo. Pa, ipak, vođstvo može i mora ponovo biti kreirano iz masa, i od masa. Mase su odlučujući element, one su kamen na kojem će biti izgrađena konačna pobeda revolucije. Mase su bile na visini; one su razvile ovaj ’poraz’ u jedan od istorijskih poraza koji su ponos i snaga internacionalnog socijalizma. I to je razlog zašto će buduća pobeda procvetati iz ovog ’poraza’. ’Red vlada u Berlinu!’ Vi glupi lakeji! Vaš ’red’ je izgrađen na pesku. Sutra će se već revolucija ’dići uz buku’ i objaviti uz fanfare, vašem teroru: Ja sam bila, ja jesam, ja ću biti!“
Njena borba protiv društvene nejednakosti, diskriminacije i neumorna potreba da dovodi u pitanje one na vlasti učinili su da njeno nasleđe živi i dan-danas.
Još jedna heroina, Klara Cetkin, možda je i najbolje opisala život Roze Luksemburg:
"Njena najveća radost, njen san, bili su da doživi revoluciju i da učestvuje u njenim borbama. Roza Luksemburg je dala socijalizmu sve što je imala. Prinela je svoj život na oltar socijalizma, ne samo u svojoj smrti, već u svakodnevnom radu i godinama posvećenim borbi… Bila je oštri mač i živi plamen revolucije.“
Komentari
