DEPRESIVNI, TUŽNI... Psihičke probleme ima sve više adolescenata

Sve više adolescenata u Evropi suočava se sa problemima u pogledu psihičkog zdravlja, pokazuje najnoviji izveštaj koji je objavila kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu.

Izveštaj je proizvod opsežne analize velikog broja podataka o fizičkom i mentalnom zdravlju i društvenim odnosima grupe od 227.441 školske dece starosti 11, 13 i 15 godina iz 45 zemalja i ukazuje na to da je nivo mentalnog zdravlja adolescenata u mnogim zemljama opao u periodu između 2014. i 2018. godine.

"Sve veći broj dečaka i devojčica širom evropskog regiona ima probleme s mentalnim zdravljem i oseća se deprimirano, nervozno ili razdražljivo i to je razlog da svi mi budemo zabrinuti", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge.

Kaže i da način na koji budemo odgovorili na ovaj rastući problem može imati uticaja na generacije, a ulaganje u mlade ljude time što bi im se, na primer, obezbedila laka dostupnost zaštite mentalnog zdravlja koje odgovaraju njihovim potrebama isplatiće se trostruko.

Pročitajte još: Otkriveno sedam novih koronavirusa u afričkim slepim miševima

To će ujedno, kako je naveo Kluge, doneti zdravstvenu, društvenu i ekonomsku korist današnjim adolescentima, koji će sutra biti odrasli, ali i budućim generacijama.

Prema izveštaju, problemi sa mentalnim zdravljem kod adolescenata povećavaju se tokom odrastanja, a devojčice su pod izraženijim rizikom u odnosu na dečake, navodi se u saopštenju kancelarije SZO za Evropu.

Takođe, četvrtina adolescenata najmanje jednom sedmično oseća nervozu i razdražljivost ili ima probleme sa spavanjem, a utvrđene su i značajne razlike između određenih zemalja kada je reč o mentalnom zdravlju adolescenata, što dovodi do zaključka da u svemu ulogu mogu imati i kulturološki i ekonomski razlozi, kao i konkretne politike koje se sprovode u zemljama obuhvaćenim izveštajem.

U približno trećini zemalja anketirani adolescenti su rekli da školske obaveze za njih prestavljaju izvor pritiska, a broj mladih koji su rekli da vole školu je manji nego 2014. navedeno je u izveštaju.

Kada je reč o sve zastupljenijoj upotrebi digitalnih tehnologija - koje imaju i svoju pozitivnu stranu, uočeno je da one adolescente takođe mogu učiniti ranjivijim i izložiti ih novim vidovima opasnosti, kao što je zlostavljanje putem interneta, a u tom pogledu nesrazmerno su više ugrožene devojčice.

Kako se navodi u izveštaju, nešto više od 10 odsto anketiranih adolescenata reklo je da je sa zlostavljanjem na Internetu bilo suočeno najmanje jednom u prethodna dva meseca.

Izveštaj takođe ukazuje na probleme poput rizičnog seksualnog ponašanja, konzumiranja alkohola i duvana, nedovoljne fizičke aktivnosti, kao i lošeg načina ishrane, odnosno posledične prekomerne težine i gojaznosti.

Izveštaj je zasnovan na rezultatima jedne studije iz 2017. i 2018. godine, pa će, kada takve studije budu sprovođene u budućnosti, rezultati takođe predstavljati referentnu tačku za utvrđivanje uticaja koji na mentalno zdravlje adolescenata ima trenutna pandemija korona virusa, navodi se u saopštenju.