Evropa drastično menja lični opis

Jedna od nesumnjivo najvažnijih naučnih i istraživačkih disciplina u kojoj brojevi, podjednako na globalnom kako i na lokalnom nivou, jasno kazuju kakva nas sutrašnjica očekuje, jeste demografija. U njenom okrilju brojevi, u zavisnosti kako ih ko posmatra, mogu da budu i zanimljivi i zabavni, ali i upozoravajući. Jer, prema onome što nam demografski podaci sugerišu, na planeti će ubrzo nastati ogromna gužva. Istovremeno će brojne evropske zemlje u bliskoj budućnosti ostati bez velikog broja stanovništva, sa gotovo opustelim ruralnim predelima i manjim naseljima.

Prema nedavno objavljenim predviđanjima Odeljenja za socijalna i ekonomska pitanja Ujedinjenih nacija, svetska populacija će za oko dva i po meseca, tačnije do 15. novembra, dostići osam milijardi ljudi. Ujedno, do kraja ove godine Indija bi na tronu najmnogoljudnije zemlje na svetu trebalo da "svrgne" Kinu. Najveći porast broja stanovnika se u narednim decenijama očekuje u još sedam zemalja: Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.

Ujedinjene nacije procenjuju da će globalna populacija nastaviti da raste i mogla bi da dostigne 9,7 milijardi već 2050. godine, te da će vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi dostići tokom 2080-ih i da će na tom nivou ostati do 2100.

"Dok očekujemo rođenje osmomilijardite osobe na Zemlji, to je podsetnik na našu zajedničku odgovornost da brinemo o našoj planeti i trenutak za razmišljanje o tome gde još ne ispunjavamo svoje obveze jedni prema drugima", rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.

 

Mašine ne mogu sve

"Rast stanovništva opipljiv je znak našeg zajedničkog uspeha u poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. Međutim, rast broja stanovnika u fokus stavlja izazove u vezi sa društvenim i ekonomskim razvojem, kao i održivošću životne sredine", izjavila je Marija-Frančeska Spatolizano, pomoćnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Kakav će uticaj takva kretanja imati na svetsku ekonomiju u ovom trenutku je nemoguće pouzdano predvideti. Osim činjenice da će promene biti velike, za neke nagle, donekle neočekivane, pa i nepremostive u rešavanju i prilagođavanju na nove okolnosti.

Migracija ka Evropi: Očekuje se i do 4,7 miliona ljudi

Talas mihracije raste

Talas mihracije raste

Svet 05.07.2021. 20:00

Migracija ka Evropi: Očekuje se i do 4,7 miliona ljudi

Cilj ekonomije svake države jeste da obezbedi uslove za život ljudi i podmirivanje materijalnih potreba građana, proizvodnju dobara, raspodelu između različitih društvenih grupa i potrošnju. Za normalno funkcionisanje privrede potrebna je obnova stanovništva i ravnoteža između radno sposobnog stanovništva i izdržavanih lica, dece i penzionera. Smanjenje broja radno sposobnih građana za posledicu ima smanjenje proizvodnje, samim tim potrošnje, štednje, investicija, neravnotežu između penzionisane i ekonomski aktivne populacije... To su problemi s kojima se Evropa u celini odavno suočava, ali se bogate države, pre svega vodeće članice Evropske unije, s nevoljama neuporedivo efikasnije i uspešnije nose nego zemlje na „repu“ ekonomske moći.

Stanovništvo Evropske unije smanjilo se u 2021. drugu godinu zaredom, objavila je agencija za statistiku „Evrostat“. Broj stanovnika članica EU iznosio je u januaru ove godine 446,8 miliona ljudi, što je za 172.000 manje nego prošle godine, odnosno za 656.000 manje u odnosu na januar 2020. godine.

"Tokom 2020. i 2021. godine pozitivna migracija više nije kompenzovala negativnu prirodnu promenu, odnosno više umrlih nego rođenih građana u EU, što je za posledicu imalo smanjenje ukupne populacije EU", navedeno je u saopštenju "Evrostata".

 

Prethodni put kada je EU registrovala pad stanovništva bio je 2011, ali se ta situacija brzo popravila zahvaljujući migraciji. Imajući u vidu pandemiju, starenje stanovništva i relativno niske stope rađanja, "Evrostat" procenjuje da će broj smrtnih slučajeva nastaviti da nadmašuje broj živorođenih i u narednim godinama.

"Ako to bude slučaj, ukupan pad ili rast stanovništva EU u budućnosti će verovatno u velikoj meri zavisiti od doprinosa migracije", zaključuje se u izveštaju. Dok su Italija, Poljska i Rumunija zabeležile najveći pad broja stanovnika, više od polovine zemalja članica EU zabeležilo je porast populacije, pri čemu s rastom stanovništva predvode Francuska, Holandija i Švedska.

Broj ljudi koji u svetu žive u uslovima ekstremnog siromaštva premašuje 700 miliona, a projekcije kazuju da će se broj siromašnih uvećavati. Za to vreme pogled na gustinu naseljenosti pokazuje da Evropa ima dovoljno „neiskorišćenog prostora“ te da su joj ljudi neophodni kao nužan kapital, posebno u razvijenim državama Evrope, rekao je za „Euronews Srbija“ Damir Novotni, ekonomski analitičar. Poseban deo priče su velika nenaseljena područja u Rusiji, Južnoj Americi i Kanadi.

"Ekonomija u Evropi stagnira jer joj nedostaje jedan od faktora, a to je ljudski kapital. Nezaposlenost u razvijenim zemljama je rekordno niska, samo Nemačkoj trenutno fali oko pola miliona ljudi. U teškim poslovima ljude mogu da zamene automati i roboti, ali se istovremeno razvija servisni sektor", naveo je Novotni, ilustrujući to podatkom da je samo Hrvatskoj ove godine nedostajalo 30.000 ljudi u turizmu, kao i da se „prvi put desilo da su trešnje u Slavoniji ostale neobrane jer nije imao ko da ih obere“.

Spas u imigrantima

Na pitanje da li postoji dovoljno resursa da se na globalnom nivou održi rast populacije, Novotni kaže:

"Sedamdesetih godina prošlog veka francuski političari su govorili da će početkom 2000-ih godina nestati vode i nafte. Te katastrofične prognoze se nisu obistinile. Nafte ima više nego dovoljno jer smo je pronalazili dublje ispod mora. Katar danas proizvodi vodu iz mora. Ne bojim se za proizvodnju hrane. Hrane nema samo gde nema novca, gde ima novca, ima i dovoljno i jeftine hrane."

 

Demografske podatke vlade uglavnom koriste kako bi pratile i procenjivale efekte politika koje vode, ustanovile pozitivne i negativne strane. Demografska kretanja su podjednako važna koliko i uticaj određenih populacija i grupa koje imaju presudnu ulogu u političkim, socijalnim i ekonomskim promenama.

Kompanije i preduzeća koriste ove podatke kako bi procenjivali njihov uticaj na potencijalna tržišta, njihov razvoj i stagnaciju, ili analizirali moguća kretanja u budućnosti. Preduzeća čak mogu da koriste demografske podatke kako bi ustanovila da li njihova roba završava u rukama ljudi koje smatraju za najvažnije grupe svojih kupaca.

Evropske države sa visokim privrednim rastom po pravilu imaju negativan ili veoma mali prirodni priraštaj. U zemljama EU čak i taj mali priraštaj je pretežno posledica imigracionih trendova, odnosno useljavanja reproduktivno potentnog stanovništva. Istraživanja su potvrdila da je porast broja živorođenih u Nemačkoj, Danskoj, Francuskoj, Švedskoj i Holandiji u direktnoj vezi sa imigracionim kretanjima jer su one imale najveći pojedinačni dolazak imigranata.

Takvo stanje je direktno uslovljeno visinom dohotka i privrednim rastom u navedenim zemljama, što je osnovni razlog da budu u vrhu poželjnih zemalja većine imigranata. Pošto su imigracije povezane sa slobodnim kretanjem ljudi, rada i kapitala u okviru zemalja EU, nimalo ne iznenađuje da je rapidan rast emigracionih kretanja zabeležen nakon što su pojedine zemlje pristupile članstvu u EU. Pre svih Rumunija, Portugal, Španija, Bugarska, Poljska, Litvanija i Estonija. S druge strane, politička stabilnost i velike investicije u nekolicinu zemalja, u Slovačkoj, Češkoj i Sloveniji, uslovile su da migraciona kretanja iz njih u druge države EU budu ocenjena kao beznačajna.

Prema aktuelnim kretanjima, najveće smanjenje broja stanovnika u Evropi će tokom narednih decenija imati Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Grčka. Sumorna predviđanja govore da će Bugarska za 60 godina imati bar 40 odsto manje stanovnika nego 2015. godine. U Poljskoj će se, prema ovom scenariju, smanjiti broj stanovnika za gotovo 11 miliona, u Rumuniji za pet, Grčkoj za 3,5 miliona, Hrvatskoj za milion. Ne mnogo bolja predviđanja odnose se i na Portugal.

Alarmantno: Za godinu dana Srbija izgubila grad poput Zrenjanina

Tužna statistika

Tužna statistika

Vesti 10.07.2022. 19:20

Alarmantno: Za godinu dana Srbija izgubila grad poput Zrenjanina

Nasuprot njima, zemlje izraženih imigracionih kretanja imaće povećanje broja stanovnika: Francuska za 12, Švedska za gotovo pet miliona, Holandija za tri, Norveška za dva miliona… Navedene zemlje će, prema analizama „Evrostata“, imati naročito promenjenu socijalnu i rasnu strukturu stanovnika jer će najveći broj novopridošlih biti iz zemalja Azije i Afrike.

Zabrinjavajuća kretanja

Kada je reč o Srbiji, projekcije pokazuju da će naša zemlja ubrzano ostajati bez velikog broja stanovnika. Do sredine veka broj stanovništva bi mogao da opadne za jednu petinu, dok pojedini istraživači upozoravaju da su demografska kretanja u našoj zemlji još gora i da neodoljivo podsećaju na bugarski scenario.

Konstantno veći broj umrlih od rođenih i veoma veliki broj iseljenih decenijama dovodi zemlju u tešku demografsku krizu. Podaci „Evrostata“ i domaćeg Zavoda za statistiku su izrazito zabrinjavajući. Srbija je za deset godina samo po osnovu negativnog priraštaja izgubila 353.000 stanovnika. Prosečan broj emigranata iz Srbije je u periodu od 2004. do 2014. godine bio oko 31.000 godišnje, u 2014. ukupan broj iseljenih bio je 57.000, a već naredne godine dostigao 60.000 stanovnika. Nevolja je što pored emigracija značajno pada i priraštaj jer uglavnom emigriraju mladi u reproduktivnoj dobi koji u inostranstvu zaključuju brakove i rađaju decu.

Procenjuje se da je u Srbiji 1. januara ove godine živelo 6.797.105 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku. Stanovništvo je, prema podacima RZS-a, sve starije: prosečna starost 2001. iznosila je 40 godina, deceniju kasnije 42,1 godinu, a prethodne godine 43,5 godina.

Koliko nas nema?

Popis stanovništva

Popis stanovništva

Vesti 10.05.2022. 08:05

Koliko nas nema?

Uprkos pokušajima da se na razne načine utiče na poboljšanje demografskog stanja u zemlji, koji ni približno nisu dali željene rezultate, mišljenje ekonomista jeste da jedini spas za našu zemlju predstavlja otvaranje što kvalitetnijih i dobro plaćenih radnih mesta, što bi mlade i obrazovane odvratilo od selidbe u inostranstvo. Drugi važan segment trebalo bi da predstavlja očuvanje zdrave životne sredine i proizvodnja zdrave hrane, što je apsolutno neiskorišćen potencijal za kojim već sada, a u budućnosti će biti sve izraženije, u Evropi i svetu vlada ogromna potražnja.