Život
06.11.2022. 04:05
R.E./Klima101

Globalno zagrevanje

Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta

Globalno zagrevanje
Izvor: Shutterstock

Temperatura u Evropi porasla je preko dva puta više u odnosu na globalni prosek u poslednjih 30 godina – što je više nego na ijednom drugom kontinentu na svetu, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO).

Izveštaj "Stanje klime u Evropi" rezultat je saradnje SMO sa Evropskom službom za klimatske promene Kopernikus. pruža uvid u rastuće temperature, kontinentalne i morske toplotne talase, vremenske ekstreme, promenu obrasca padavina i povlačenje leda i snega. Kako se trend zagrevanja nastavlja, ogromne vrućine, požari, poplave i druge posledice klimatskih promena odraziće se na samo društvo, privredu i ekosisteme.

Temperatura u Evropi su se u periodu o 1991. do 2021. znatno povećala, u proseku za 0,5 °C u toku jedne decenije, dok na globalnom nivou to iznosi oko 0,2 °C. Rezultati zagrevanja su zabrinjavajući: alpski lednici izgubili 30 metara debljine leda u poslednjih 25 godina, grenlandska ledena ploča se topi i doprinosi porastu nivoa mora – a po prvi put u istoriji merenja na vrhu Grenlanda je u leto 2021, na visini od 2.600 metara, pala kiša, a ne sneg kako je običaj, 

Negativne efekte klimatskih promena Evropljani već uveliko osećaju na svojoj koži: tokom prošle godine vremenski i klimatski događaji velikog uticaja prouzrokovali su na stotine smrtnih slučajeva, direktno su uticali na više od pola miliona ljudi i izazvali ekonomsku štetu u vrednosti koja premašuje 50 milijardi američkih dolara. Oko 84 odsto ovih događaja bile su poplave ili oluje.

Međutim, nije sve tako crno. Brojne zemlje u Evropi su veoma uspešne u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a posebno Evropska unija gde smanjenje štetnih emisija iznosi 31 odsto između 1990. i 2020. U narednoj deceniji teži se neto smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto – prema unapređenim Nacionalno utvrđenim doprinosima, Srbija je nešto manje ambiciozna i namerava da smanji štetne emisije za 33,33 odsto u poređenju sa baznom, 1990. godinom, piše Klima101.

Evropa je takođe jedan od najnaprednijih regiona kada je reč o prekograničnoj saradnji na polju prilagođavanja klimatskim promenama, kao i jedan od svetskih lidera kada je reč o pokrivenosti efikasnim sistemima za rano upozoravanje kojima je zaštićeno 75 odsto stanovništva. Zdravsteni planovi su spasili mnogo života od eksremne toplote.

Sa druge strane, pred nama su i dalje ogromni izazovi.

"Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak i dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja vremenskih eksrema. Ove godine, kao i 2021, velike delove Evrope pogodili jaki toplotni talasi i suše što je podstaklo požare. Tokom prošle godine neverovatne poplave donele su smrt i razaranja", kazao je generalni sekretar SMO, Peteri Talas.
 
"Kada je reč o ublažavanju, dobar tempo u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u regionu trebalo bi da se nastavi, a embicije treba da budu dodatno pojačane. Evropa može da igra ključnu ulogu u dostizanju karbonski neutralnog društva do sredine veka kako bi se ostvario Pariski sporazum", zaključio je Talas.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Natprosečna temperatura za ovo doba godine
Sunčano vreme

Vremenska prognoza

17.10.2022. 12:16

Natprosečna temperatura za ovo doba godine

U Srbiji će u utorak ujutro ponegde biti kratkotrajne magle i slabog mraza, a tokom dana će biti sunčano i toplo, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
15.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve