Filatelija nekad i sad

Greške i retkost vredni miliona

Filatelija, sakupljanje markica — Izvor: Shutterstock / Sergey Ryzhov

Sakupljanje ma čega bilo je duga, zahtevna, često veoma skupa, ponekad i pomalo opsesivna zanimacija.

Nismo previše odmakli od generacija koje su se bavile prikupljanjem retkih izdanja časopisa, dugmića, salveta, klikera, sitnica koje uglavnom nisu imale materijalnu vrednost, ali su u vremenu van mnoštva elektronskih medija i tehnologija posedovale draž koja se mogla opisati kao jedinstvenost. Nasledili su ih kolekcionari ploča i filmova na starim nosačima audio i video zapisa. Ovi prvi su i danas veoma aktivni pa je, shodno nostalgičnim osećanjima brojnih širom planete, prikupljanje starih izdanja ploča nadraslo samu ljubav i postalo, za pojedince, unosan posao.

Za sve to vreme funkcionisala je posebna vrsta zaljubljenika, po sklonosti verovatno i najstarija među pobrojanima. Sakupljači poštanskih maraka, kažu znalci, datiraju još od vremena kada je počela era slanja pisama poštom, za šta je bilo neophodno platiti uslugu, odnosno lepljenja markice koja je potvrđivala da je pošiljalac ispunio svoju obavezu, a pošta preuzimala zadatak da je dostavi primaocu. O istorijatu poštanskih maraka ispisane su tolike stranice da je iluzorno pokušavati njeno sažimanje u nekoliko redova. Dovoljno je navesti da je prva poštanska marka izdata u Londonu sredinom 1840. godine. Samo nekoliko godina kasnije pojavili su se prvi sakupljači maraka, a dve decenije kasnije i prva društva kolekcionara.

Izložba i takmičenje

Pojam filatelija označava pedantno sakupljanje poštanskih maraka i njihovo proučavanje, u šta spada i prikupljanje drugih poštanskih dokumenta. Procena je da u svetu postoji oko milion aktivnih sakupljača maraka, dok različitost samih maraka, za koje se pretpostavlja da ih je tokom istorije štampano više od pola milijarde, obuhvata sva područja ljudske delatnosti, stvaralaštva i poznatih ličnosti.

Filatelisti, stigla je nova marka

"100 godina odgovornosti"

Biznis 30.11.2021. 22:05

Filatelisti, stigla je nova marka

U Srbiji je, sasvim razumljivo, krug filatelista znatno uži nego što je to bilo u periodu pre nekoliko decenija. Sami filatelisti kažu da ih je danas ne više od 600, ali to nikako ne umanjuje angažman svakog od njih pojedinačno.

Bez obzira na brojnost, rukovodeći se isključivo značajem koji ovaj hobi ima za čitavu “poštansku industriju“, u organizaciji Saveza filatelista Srbije i uz podršku Pošta Srbije, u Beogradu se upravo, u vreme izlaženja ovog broja “Ekspresa“, održava Međunarodna filatelistička izložba “Balkanfila XIX“, do sada najveća izložba filatelije u našoj zemlji i regionu. Uz učešće filatelista i izlagače iz 12 država: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Slovenije, Turske i Srbije, prijavu za dolazak u Domu vojske gde se trodnevni skup održava potvrdili su i posetioci iz brojnih drugih država.

Planirano je da u okviru 11 takmičarskih klasa bude predstavljeno više od 150 izložaka, te oko 600 vitrina sa filatelističkim uzorcima. Planirana je i dodela “Gran Pri“ nagrade umetnika Petra Popovića Pirosa, a centralna tema dela je ćirilica, odnosno ćirilični grafit koji spaja umetnost tradicionalne kaligrafije i modernog grafita.

“Posebno smo ponosni na “Gran Pri“ koji će biti dodeljen jer smatramo da na originalan i jedinstven način predstavlja ono najlepše iz srpske kulture i tradicije i promoviše naše pismo. ’Balkanfila XIX’ je svojevrsni povratak filatelije u Srbiju i može biti zamajac i motivator koji će pokrenuti mnoge da se posvete proučavanju poštanskih maraka i kroz to, možda prvi put, prepuste vremenski zahtevnoj pasiji koja pored neposredne očaravajuće lepote i mnogih korisnih saznanja iz istorije, geografije, biologije i mnogih drugih oblasti, nudi pre svega vežbu u istrajnosti kojom se postiže cilj. Da bi ’Balkanfila XIX’ zaista to i bila, neophodno je da Savez filatelista Srbije i sve druge institucije i organizacije koje su bile uključene u njenu organizaciju nastave da aktivno promovišu ne filateliju radi puke filatelije, već pristup koji odudara od svih drugih savremenih pristupa, a koji poštanske marke kao medijum zahtevaju da bi predale onome koji im je posvećen sva blaga koja čuvaju“, saopštili su iz “Pošta Srbije“.

Prva Međunarodna filatelistička izložba “Balkanfila“ održana je u Sofiji 1965. godine. Od tada do 2016. godine održano je 18 smotri filatelista Balkana, a naša zemlja bila je domaćin dva puta, u Beogradu 1977. i u Novom Sadu 1987.

Najvećim delom zahvaljujući ovoj manifestaciji prethodnih dana su filatelija i filatelisti pobudili pažnju ovdašnjih medija. U razgovoru sa relativno malobrojnim zaljubljenicima u ovu sakupljačku pasiju ponovljene su po pravilu uvek pomalo različite priče o tome kako su pojedinci za kratko vreme postali strastveni zaljubljenici u poštanske marke.

A zanimljivih pojedinosti je na pretek. Od toga da je retke marke pa i pisma velike vrednosti ponekad moguće pronaći na buvljim pijacama, da su pojedini za sobom ostavljali zbirke nemerljive vrednosti koje su njihovi naslednici kasnije prodavali budzašto i ne sluteći šta zapravo poseduju u rukama, do situacija kada se veoma skupo plaćeni predmeti iz navodnih filatelističkih kolekcija pokažu falsifikatima.

O cenama je zaista nezahvalno govoriti. Izvesno je samo da vrednost poštanskih maraka može biti tek nekoliko evra, ali i dostići sumu od nekoliko hiljada evra. Prema onome što je od podataka dostupno, za Srbiju je jedinstvena marka “Milanče“ iz 1872. godine urađena u “tete-beche formi“ iz čuvene Ferarijeve zbirke. To je jedini poznati primerak i poslednji put je na aukciji prodata za 70.000 švajcarskih franaka.

Sve poštanske marke imaju vrednost. Nakon što se tiraž proda i one nestanu sa prodajnih šaltera, dobijaju veću vrednost u zavisnosti od filatelističke oblasti, teme, važnosti događaja koje marke obeležavaju, a posebno u zavisnosti od interesovanja filatelista u zemlji i svetu. Zato bi ih sve trebalo čuvati.

Starije marke uvek su traženije. Predratne se traže više od maraka štampanih u nekadašnjoj SFRJ, one su kataloški više vrednovane, a samim tim i ciljna publika sakupljača manja. Marke sa likom predsednika SFRJ Josipa Broza Tita još privlače pažnju. Kupuju ih strani turisti i Muzej istorije Jugoslavije, a posebno izdanje povodom njegovog 80. rođendana 1972. godine štampano je ponovo.

Marke SFRJ štampane su u ogromnim tiražima, njihova ponuda je veća, te je kataloška procena niža. Zato je sasvim sigurno, uveravaju stručni u ovoj oblasti, da će dobra zbirka Kneževine ili Kraljevine Srbije uvek naći sakupljača spremnog da za nju lepo plati jer je to period klasične filatelije, a takvih sakupljača ima u celom svetu.

Klaudija Šifer skuplja... šta?!

Neobičan hobi

Iz drugačijeg ugla 22.04.2022. 21:10

Klaudija Šifer skuplja... šta?!

Omaške zlata vredne

Opisujući ličnu zanesenost ovim hobijem koji za mnoge odavno nije samo uzgredna zanimacija, jedan od ovdašnjih filatelista je priznao:

“To je možda i za psihoanalizu, neko bi ovo nazvao i bolešću jer svi filatelisti žele da prikupe sve, iako je to nemoguće… Ne znam koliki broj primeraka i serija posedujem, to se meri kutijama, više ih je od dvadeset, pun mi ih je podrum. Glavni materijal je u klaserima, u posebnom ormanu kupljenom specijalno za to.“

Najskuplja marka u znanoj istoriji filatelije prodata je 2014. godine na aukciji u Londonu za cenu od 9,48 miliona dolara. Iako retke dostižu milionske vrednosti, brojne su one sa cenom od nekoliko desetina do više stotina hiljada dolara ili evra, svejedno.

Ne samo retkost pojedinih maraka, već i greške u njihovoj izradi, podižu njihovu vrednost koja prevazilazi one najskuplje iz te oblasti. Jedna od najređih maraka na svetu potiče sa Mauricijusa, ostrva u Indijskom okeanu. Prema istorijskim podacima graver koji je radio napravio je bakarnu ploču sa 12 otisaka na kojima je bio portret kraljice Viktorije. Marke su štampane u dve boje u ukupno 350 primeraka. Greška koja je ovu marku svrstala u red najređih jeste pogrešno odštampan naziv. Umesto “Post paid“ pisalo je “Post office“. Postojalo je nekoliko objašnjenja za ovu grešku, ali je prevladalo ono da je marka štampana uoči odražavanja elitnog bala, te da je do greške došlo zbog nečije romantične avanture i nepažnje. Koliko je poznato, plava i crvena marka Mauricijusa danas postoji u samo 26 primeraka, a cena im dostiže vrednost veću od milion dolara.

Najskuplja retka marka na svetu nosi naziv “Penny magenta“ iz Britanske Gvajane i jedna je od najređih unikata među filatelistima. Ujedno, nezvanično nosi i naziv jedne od najružnijih maraka koje su ikada štampane. Nastala je kao posledica štampanja na različitim papirima. Umesto kvadrata i crne boje, ova marka je u obliku osmougla i magent boje. Pretpostavlja se da postoji samo jedan primerak ove marke.

Još jedan bizaran slučaj greške koji je znatno podigao vrednost marke i popularnost među filatelistima jeste “Izokrenuta Dženi“. Banalna greška ogleda se u tome što je marka u samom procesu štampanja pogrešno okrenuta. Okvir marke je crvene boje, centralni deo crne, ali je u centru naopako okrenut avion. U poštanskom uredu za prodaju maraka našao se samo jedan njihov tabak koji je odmah otkupio poznati filatelista. Tokom godina vrednost ove marke neprestano je rasla, a na jednoj od aukcija jedan primerak prodat je za 110.000 dolara.

Švedska marka koja se nalazi na listi retkih zaslužila je to “priznanje“ jer je u 19. veku kada je nastala, umesto u zelenoj bila odštampana u žutoj boji. Prodata je za 2,8 miliona švajcarskih franaka.

I poštanska marka sa likom američkog predsednika Bendžamina Frenklina jedna je od najređih jer postoje samo dva poznata primerka u svetu. Izrađena je u 19. veku sa rešetkastim reljefom u koji je utisnuto mastilo kako ljudi ne bi mogli da je skinu bez oštećenja i da je ponovo koriste.

I prva poštanska marka Havaja postoji u veoma malom broju, tek 16 primeraka. Karakteristično za ovu marku je da je izrađena na papiru veoma slabog kvaliteta i loše odštampana. Ali, s obzirom da su veoma retke, cena po komadu za ove marke iznosi više od 700.000 dolara.

Ako ikome može da posluži kao bilo kakav putokaz, ili poziv na obazrivost, puka znatiželja nije jedini razlog da se temeljnije proveri sadržaj kutija i fioka na tavanima ili u podrumima u kojima su stariji ostavljali draga pisma i slične sitnice.

Kako hobiji utiču na zdravlje