Grad koji slavi Božić TRI PUTA godišnje

Naziv grada ima više značenja. Vitlejem su kroz istoriju naseljavali mnogi narodi, zbog čega njegovo ime ima različita značenja na različitim jezicima.

Reč "Vitlejem", potiče od hebrejskih reči za "hleb“ i "kuća“ i u suštini znači "kuća hleba“. Ali pošto i "hleb“ i "rat“ potiču iz istog korena u jeziku, može se tumačiti i kao "kuća rata“. Na arapskom, Vitlejem znači "kuća mesa“. Veruje se da je ovo referenca na stočarstvo i proizvodnju mesa koji su se odvijali u tom području.

Pojedini istoričari veruju da se Vitlejem pominje u Amarnskim pismima - pločama na kojima je zabeležena prepiska egipatskog faraona sa stranim vladarima. U jednom od pisama, koje je poslao vladar Jerusalima, pominje se mesto zvano "Bit-Ninurta“. Neki arheolozi ga tumače kao Vitlejem. Međutim, nema dovoljno dokaza koji bi dokazali da je zaista tako. Neki naučnici veruju da je "Bit-Ninurta“ zapravo referenca na mesto zvano Bet Horon.

Iako se Amarnska pisma više ne smatraju dokazom o postojanju Vitlejema u biblijsko doba, znamo da jeste postojao u 8. ili 7. veku pre nove ere, zahvaljujući arheološkom otkriću 2012. godine.

Iskopavanja u Jerusalimu, otkrila su deo administrativnog pečata gde se pominje reč "Vitlejem“. Veruje se da je korišćen za žigosanje poreskih pošiljki kraljevima Judeje. Međutim, ostaje izvesna sumnja da li je pečat iz Vitlejema judejskog ili iz Vitlejema galilejskog, pri čemu je Isus rođen u ovom drugom mestu.

Vitlejem je takođe bio rodno mesto još jedne važne biblijske ličnosti: pastira po imenu David, koji će postati kralj Izraela. Kralj David nije samo rođen u Vitlejemu, već je tamo i pomazan. Hebrejski proroci Isaija i Mihej su predvideli da će Mesija biti potomak Davidov, pa je logično da je i Isus rođen u Vitlejemu. Ali, da li je Hrist zaista rođen u štali? Gotovo je sigurno da nije.

Veruje se da je Isus rođen u pećini/grotu, gde je kasnije izgrađena Crkva Rođenja Hristovog. Ove pećine su pastiri tada često koristili kao skloništa. Crkva je veoma važno mesto za hrišćane, njeno vlasništvo zapravo deli više denominacija. Veći akcionar je Grčka pravoslavna crkva, koja drži oko 80 odsto vlasništva, dok ostatak dele Rimokatolička crkva i Jermenska apostolska crkva. Tri crkve prate status kvo koji je uspostavilo Osmansko carstvo 1852. godine, što osigurava da svi mogu da obavljaju svoje službe prateći raspored.

Kontrola nad Crkvom Rođenja Hristovog je vekovima bila podeljena između Grčke pravoslavne, Rimokatoličke i Jermenske apostolske crkve, pri čemu su neke bile favorizovane nad drugima, u zavisnosti od vladara u tom trenutku. Iako je status kvo pomogao u smirivanju ovih tenzija, nažalost, stvari povremeno izmiču kontroli. Između grčkih i jermenskih monaha, 2011. godine, izbila je borba na granicama njihovih područja. U suštini, "svaka strana je optuživala drugu da zadire u delove crkve na koje polaže pravo“. 

Hrišćansko stanovništvo Vitlejema opada. Godine 1950, više od 85 odsto stanovnika Vitlejema bili su hrišćani različitih denominacija. Ovaj broj se znatno smanjivao tokom godina. Broj hrišćana je opao na 12 odsto u 2016. godini i verovatno je trenutno niži. Papa Franja se takođe osvrnuo na ovo pitanje, rekavši: "Nećemo se pomiriti sa idejom Bliskog istoka bez hrišćana.“

U Vitlejemu se Božić slavi različitim datumima. Gregorijanski kalendar označava 25. decembar kao datum proslave. Rimokatolici slave praznik na ovaj datum. Prema julijanskom kalendaru, pravoslavna i grčkokatolička crkva slave rođenje Isusa 7. januara.

Tu je i Jermenska apostolska crkva, koja koristi stari julijanski solarni kalendar, a praznik se slavi 19. januara.

Istorijske činjenice koje verovatno niste znali

"Učiteljica života"

"Učiteljica života"

Život 12.12.2024. 14:40

Istorijske činjenice koje verovatno niste znali