Groblje nacističkih brodova izronilo iz Dunava kod Prahova (FOTO, VIDEO)

Rekordno nizak vodostaj Dunava otkrio je ovih dana sablasnu flotu iz mračnih voda na svetlost užarenog avgustovskog sunca.

Novinarka Marija Atanasković imala je "sreću" da je na putu ka pisanju ove reportaže srela lokalnog ribara Srđana Stamenkovića, koji je pristao da je odveze do olupina.

Sreću, jer neki alasi ne žele da im se približavaju, zbog verovanja da su mnoga plovila minirana pre potapanja.

"Pa, to se priča da ima, najverovatnije da nešto i ima, ali to je decenijama pod vodom, mi to ne diramo, samo ovako prođemo čamcem i to je", kaže ovaj rođeni Prahovljanin.

Na nekim brodovima se vide tragovi od mina, neka plovila su na sebi nosila minobacačke topove (kao ovaj koji pokazujem na fotografiji) i sigurno su potopljena sa dobrim delom municije. Mnogi su danas pukli na pola, od težine nanosa i struja Dunava.

Nemci su na potezu od oko šest kilometara potopili ukupno više od 200 plovila - od najvećeg broda-bolnice, preko manjih brodova "radionica", minobacača, do čamaca i pomoćnih plovila.

Sve je urađeno u sklopu tajne akcije "Dunavski vilenjak" koja je prvobitno bila zamišljena kao akcija povlačenja Dunavom kompletne crnomorske flotile pod vođstvom admirala Paula Vilija Ciba. Plan je bio da se rekom izvuku na zapad ka Beogradu i pređu na sigurnu teritoriju. Međutim, septembra 1944. godine, Rumunija prelazi na stranu Saveznika, Sovjeti se probijaju do Dunava kod mesta Turnu Severin i time presecaju plovni put Nemcima i obesmišljavaju čitavu akciju.

Cib se odlučuje na samoubilački potez - da čitavu flotilu potopi u Dunav kod Prahova, kako ne bi pala u ruke Sovjetima, ali i kako bi im preprečila plovni put. 

Ova deonica od šest kilometara i danas predstavlja izazov čak i za iskusne kapetane, jer je na tom delu plovni put širok samo 50 metara i velike barže ne mogu da se mimoiđu, već čekau satima na prolaz ponekad.

Alas Srđan kaže da ne pamti da je Dunav bio ikad tako nizak kao ove godine. Sada se iznad površine mogu jasno videti delovi osam brodova. Slika je mnogo jezivija kada se pogleda ispod vode, jer se sada jasno vide kroz mirnu i prozračnu vodu Dunava ostaci i drugih olupina.

Naročito je sablasno kada smo malim čamcem prolazili direktno iznad njih, kada se pogleda u vodu, vidi se kolike su to grdosije koje još uvek vrebaju iz mraka Dunava.

Srbija je 2020. godine potpisala projekat vađenja ovih brodova i oslobađanja plovnog puta. 

Do sada su izvađena dva broda, a dva su potkopana još niže, da bi plovni put bio prohodan.

Mnogo je izazova, pre svega sigurnosnih, u realizaciji ovog projekta. Niko ne zna koliko eksploziva je ostavljeno i na kojim tačno brodovima, niti kako će se on ponašati posle 82 godine pod vodom pri kontaktu sa vazduhom. 

Na plovilima se nalaze višedecenijski nanosi sedimenata, peska i mulja. Roniocima je često vidljivost u takvim uslovima samo 30 centimetara. Neophodan je određeni vodostaj i mirna voda Dunava da bi se moglo raditi, pa se ti uslovi poklope tek nekoliko meseci godišnje. Blizina hidrelektrane Đerdap takođe podiže pozornost.

Sve ovo predstavlja prionirski poduhvat, jer je jedinstven primer u svetu da je ovoliko plovila ležalo potopljeno na dnu reke toliko decenija i nema nekog iskustva na koje bi se moglo ugledati pri vađenju.

Neke tajne će izgleda ipak ostati zauvek zakopane u koritu Dunava.