Klačar o izborima: Imaćemo referendumsku atmosferu

Pa, ipak, neki su bili kao zatečeni predsednikovom najavom da će oni biti održani 17. decembra. Ono što je najzanimljivije jeste, možda, ipak, koje će teme biti centralne u nadolazećoj predizbornoj kampanji, pre svega zbog toga što se, praktično, Srbija već mesecima nalazi u predizbornoj kampanji, a da izbori još nisu ni raspisani. O tome za “Ekspres“ govori Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

“Biće dva velika korpusa tema. U ovoj prvoj grupi će biti te ’konkretne teme’. U toj grupi će biti Kosovo i biće, ako ne najvažnija, sigurno među najvažnijim temama. To je tema koja je važna i za vladajuću stranku, a važna je i za čitav desničarski blok. Drugi korpus tema će da budu teme koje su vezane za inflaciju, rast cena i pitanje životnog standarda. Vladajuća stranka će verovatno pokušati da komunicira sa optimizmom, verovatno će otvoriti određene fabrike, najaviće određene investicije... Opozicija će verovatno biti veoma kritički nastrojena, posebno kada je reč o inflaciji. I treći segment tema biće međunarodna pozicija Srbije, odnosi sa EU i Zapadom, odnosno odnosi sa Rusijom. Verovatno će to ipak biti manje važno u odnosu na Kosovo i u odnosu na pitanje životnog standarda. U onom drugom delu, u drugom klasteru tema, kako sada stvari stoje, naći će se sva ona pitanja koja su u stvari povezana sa unutrašnjom dinamikom političkog života. Dakle, čini mi se da se ide u pravcu stvaranja jedne velike liste u građanskom bloku, da se ide ka nekom ukrupnjavanju na desnici. Kako sada stvari stoje, vrlo verovatno da tu neće biti jedna lista, biće ih više. A to sve znači da ćemo, zapravo, imati nekakvu vrstu možda i referendumske atmosfere, dakle nekakvu vrstu polarizujućeg okruženja. Biće izrazito velika konfrontacija jer će se politička scena ukrupniti. Kako sada stvari stoje, na političkoj sceni će se pojaviti koalicije koje mogu da računaju na neke relativno pristojne rezultate. Dakle, vrlo je verovatno da će biti više izbornih lista, ali mi se čini zapravo da se kao nikada do sada, ako govorimo o periodu od poslednjih 10-11 godina, može očekivati jedna veoma, veoma ukrupnjena politička scena“, kaže za “Ekspres“ Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Mislite, dakle, da će se više stranaka odlučiti za stvaranje nekih saveza, koalicija, zajedničkih lista nego za samostalni nastup?

“Da, da. I čini mi se, kada je reč o ovom građanskom-centrističkom-levom bloku, kako god da ga zovemo, da se tu ide ka jednoj listi. Ne zato što su svi verovatno saglasni oko toga, mislim da postoje važne razlike u odnosu i prema tom pitanju, ali je napravljena atmosfera da bi onaj ko bi na neki način iskočio iz tog voza mogao da plati visoku političku cenu. Na desnici je malo stvar komplikovanija. Tu će vrlo verovatno biti više od jedne velike liste, ali i tu ćemo se vrlo verovatno dosta ukrupnjavati. Dveri, Zavetnici, kako sada stvari stoje, biće deo jedne liste. Ostaje veliko pitanje šta će se dešavati sa pozicijom Miloša Jovanovića i Vuka Jeremića. Ali čak i da nastupe odvojeno svi, opet ćemo da imamo jednu profilterisanu političku scenu i na desnom bloku. Sve druge stranke koje se odluče da izađu izvan tih blokova, rizikuju prelazak cenzusa. Sigurno će ih biti, tu nema nikakve dileme, ali pitanje je da li mogu cenzus da pređu.“

Rizikuju sudbinu SPO-a iz 2000. godine?

“Rizikuju sudbinu SPO-a, rizikuju sudbinu G-17 plus, rizikuju sudbinu LDP-a, rizikuju sudbinu brojnih stranaka, da se ne vraćamo sada od Demokratske alternative Nebojše Čovića do Liberala Srbije Dušana Mihajlovića. Rizikuje se zapravo da u atmosferi u kojoj svi žele da pošalju poruke jedinstva, solidarnosti i ukrupnjavanja, da u takvoj atmosferi oni budu viđeni kao nekakva vrsta ’remetilačkog faktora’ i da se ljudi opredele za faktički strateško glasanje na izborima. To znači da na izborima, ako imate neke slične opcije, glasate za onu za koju sigurno znate da će preći cenzus. Očekujem da će to biti slučaj ove godine.“

Kakvo je stanje na strani vladajućih stranaka? Tu pre svega mislim na odnos SNS-a i SPS-a.

“Ključno pitanje na koje mi nemamo odgovor jeste pitanje onog pokreta koji je najavio Aleksandar Vučić i za koji mi se čini da neće biti formiran za ove izbore ili neće biti formiran na način na koji je inicijalno zamišljeno. Meni se čini zapravo da je i dalje realni scenario u tom delu vladajućeg bloka da će se pokušati napraviti neka malo veća lista oko Srpske napredne stranke, ali bez SPS-a. Čini mi se da jedan od pravaca o kome se razmišlja jeste i uključenje velikog broja javnih ličnosti. Tome i svedočimo proteklih dana. Postoji pojačani priliv javnih ličnosti koji postaju članovi Srpske napredne stranke, od stonotenisera Lupuleskua, preko košarkaša Rebrače, do Arnoa Gujona. Verujem da će SNS pokušati da napravi nekakvu vrstu šire liste, ali mi se i dalje čini da deo te liste neće biti SPS jer SNS i SPS mogu da računaju na bolje rezultate ako ne naprave u ovom momentu zajedničku listu. Mogu da dođu do svih onih džepova birača koji bi eventualno mogli da ostanu, ako bi napravili zajedničku listu. Čini mi se, dakle, da je isuviše malo vremena da se biraču vladajuće koalicije objasni zašto bi SNS i SPS išli zajedno na izbore. I, naravno, postoje one stranke koje su manjinske i koje će nastupati samostalno, a koje su tradicionalno partneri Srpske napredne stranke. Tu se prevashodno misli na Savez vojvođanskih Mađara i na Stranku pravde i pomirenja pokojnog muftije Zukorlića. To su vrlo verovatno i budući partneri ove vlasti.“

Složićete se da smo u kampanji praktično od maja i tragičnih događaja, što se tiče dela opozicije. S druge strane, reklo bi se da je vlast u kampanji još od trenutka kada su prethodni izbori završeni.

“Ja bih bio još otvoreniji. Mi smo u kampanji faktički desetak godina. Ne nužno svaki dan, ali faktički se država nalazi u nekoj vrsti predizborne kampanje već desetak godina. Što se tiče konkretno ove godine, pa u suštini da. Opozicija je negde u nekoj vrsti kampanje još od majskih događaja, zapravo od kada su protesti krenuli. Vladajuća koalicija je delimično počela tu kampanju organizovanjem onog skupa podrške krajem maja, ali de fakto se vladajuća koalicija nalazi u kampanji od konferencije u drugoj polovini avgusta, kada su Aleksandar Vučić i premijerka Brnabić najavili ’Ekspo 2027’, kada su na neki način prezentovali i izbornu ponudu vladajuće koalicije koja će sada uključiti i Filharmoniju i Bio4 kampus i različite kulturne sadržaje i železnicu do Surčina i ’Ekspo 2027. godine’. To je bio nezvanični početak kampanje od strane vlasti. Ono što je uticalo da ta kampanja zapravo u nekim momentima, i vlasti i opozicije, prestane jesu različite eskalacije koje su se dešavale na Kosovu. Naravno, najviše je uticala ova poslednja sa dešavanjima u Banjskoj koja je na nekoliko dana restartovala čitav proces, ali mi se čini da je taj događaj sada već na neki način u drugom planu i da su i jedni i drugi u nekoj vrsti nezvanične kampanje.“

Opozicija jeste tražila izbore, ali utisak je da su u trenutku kada je rečeno – biće izbori, delovali kao da su da li iznenađeni, da li zatečeni.

“Utisak je dobar. Zašto? Iz dva razloga. Prvi je zato što ta odluka i jeste bila blago iznenađenje za sve. Ne zato što je od početka bilo isključeno da će se ti izbori desiti u ovoj godini. Bilo je puno naznaka da će se oni desiti. Nego zato što se to desilo dok su još bile visoko podignute emocije posle dešavanja u Banjskoj. Drugi razlog jeste, i ja sam to već negde rekao, opozicija je tražila izbore iz nužde, opozicija je faktički prešla u ofanzivu, zauzela ofanzivnu poziciju prema vlasti iz nužde. To je bila neka vrsta izlazne strategije protesta koji nisu mogli da dovedu do rezultata, odnosno nisu mogli da dobiju ono što su definisali u maju ili junu, kada su protesti bili na vrhuncu. Opozicija je zbog toga provela i još uvek provodi suviše puno vremena na definisanju detalja u vezi sa predizbornim nastupom. Mi i dalje svedočimo da ne postoje odgovori na pitanje ni levo ni desno, kako će oni nastupiti na ovim izborima. Čini mi se da smo bliži nekim rešenjima, ali još postoje vrlo intenzivni pregovori oko toga kako će zapravo opozicija da se suprotstavi Aleksandru Vučiću. Čini mi se da je jedan od razloga i taj što nisu verovali do kraja da će izbori zaista biti u decembru. Čini mi se da je strategija opozicije bila ipak bliža tome da će ti izbori biti organizovani, recimo, možda u martu sledeće godine, pre nego u junu, i da su računali da će imati nešto više vremena za konsolidaciju nego što ga sada imaju.“

Deluje malo neozbiljno, sve vreme idu na proteste sa ciljem da izazovu izbore, a onda kada im kažu – evo vam izbori, pitaju se – ups, šta sada?

“Ne slažem se. Prvo, opozicija dok su protesti bili na vrhuncu nije želela izbore. Mislim da je ovde reč o nečem drugom. O tome da opozicija u maju nije dobro samerila, izmerila, nije napravila dobru strategiju kako će se ti protesti razvijati. Očekivanja opozicije bila su da će protesti biti toliko veliki i toliko dugotrajni da oni mogu da izvrše pritisak na vlast da se ispune određeni zahtevi. Da kada se ispune ti zahtevi vladajuća stranka postane ranjivija i da se tada traže izbori. Inicijalna strategija opozicije nije uključivala izbore. Tako da je opozicija zapravo napravila grešku što nije dobro ukalkulisala efekte protesta u maju i junu i što nije tražila izbore kada je na ulici imala 50.000 ili 60.000 ljudi. To bi bila puno snažnija poruka za opoziciju nego situacija u kojoj se izbori traže sa nekoliko hiljada ljudi na ulici. Sada je opozicija tražeći ove izbore zapravo učinila jednu jedinu moguću stvar. Učinila je to iz nužde.“

I praktično dovela do situacije da je sada na neki način opet vlast u ofanzivi?

“Vlast se od one konferencije u avgustu faktički konsolidovala i opet preuzela ofanzivu. Opet je vlast neko ko povlači prve poteze, što nije bilo u periodu maj–jun, možda i jul ove godine. To je pozicija koja je za vladajuću stranku bila neodrživa. Vladajuća stranka je imala velike probleme, posebno u maju i junu, sa pronalaskom dobitne kombinacije koja bi ih na neki način pomerila iz pozicije da moraju da odgovaraju za poteze opozicije. Vlast je od druge polovine avgusta stabilizovana, konsolidovana i dalje mogu da diktiraju poteze. S tim što vlast ima neke druge probleme koji su povezani sa njihovom ulogom, a to su problemi koji se dešavaju na Kosovu i koji ozbiljno limitiraju njihovu kampanju. Zato što je reč o događajima na koje oni ne mogu da utiču. Dakle, vladajuća koalicija čitavu ovu godinu ima niz događaja koji utiču na njihove aktivnosti, a oni ne mogu da ih kontrolišu. Podsetiću vas, dakle, dva tragična događaja iz maja su i te kako uticala na politički život u Srbiji. To su događaji na koje vladajuća koalicija nije mogla da utiče, nije mogla da ih predvidi. Ovo što se desilo u Banjskoj, i generalno svaka eskalacija na Kosovu je takođe tip događaja na koje vladajuća koalicija ovde ne može da utiče. Tako da su vladajućoj koaliciji ovi izbori u decembru ipak malo nepredvidivi, zato što neke stvari mogu na terenu da se dese, a da nisu posledica njihovih aktivnosti ili njihovih grešaka. Opozicija ima problem da li ima dovoljno vremena da se u takvom ambijentu, sa vlašću koja je opet preuzela kontrolu nad unutrašnjopolitičkim životom, konsoliduje i da tako konsolidovana izađe na ove izbore.“

Izbori će, osim ovih parlamentarnih, da budu u nekih 60-70 gradova i opština. Naravno, svi najviše gledaju ka Beogradu.

“Očekivano, s tim što je izbor opština i gradova gde će se desiti izbori zanimljiv i vrlo verovatno da je posledica isključivo kalkulacije koje je vladajuća stranka imala shodno svojim interesima i potrebama. Zašto to kažem? Zato što najveći broj mesta u kojima će se održati lokalni izbori zapravo su mesta u kojima Srpska napredna stranka relativno dobro ili veoma dobro stoji. Sa izuzetkom Beograda, gde se očekuje neizvesna trka. U drugim opštinama koje su na spisku, tu se uglavnom radi o opštinama u kojima Srpska napredna stranka, sa izuzetkom možda još Kragujevca, stoji relativno dobro i gde se ne očekuje mogućnost velikih političkih promena i turbulencija. Verovatno je njihova logika bila da se na talasu dobrih rezultata koji se očekuju na republičkom nivou i na talasu dobrih rezultata u najvećem broju lokalnih samouprava, prenese energija na Beograd da se pokušaju ti rezultati što više približiti onima koji će biti na republičkom nivou, a da se onda kao psihološki pobednik uđe u kampanju za lokalne izbore sledeće godine, i gde će se oni održati u nekim sredinama koje mogu da budu problematične za vladajuću koaliciju. Tu se prevashodno misli na Niš, Novi Sad i na neke beogradske opštine.“

Da li ste skoro pravili nekakva istraživanja rejtinga, kako stranke stoje u Srbiji, kako u Beogradu?

“Nismo, nemamo skorašnja istraživanja. Posebno je važno to što nismo radili ništa posle događaja u Banjskoj, a to je vrlo važan događaj koji je neophodno uhvatiti sada u istraživanjima da bismo mogli da razumemo trendove jer je to događaj koji je važan za čitav politički mejnstrim. On sasvim sigurno pravi određene posledice, videćemo kakve u nekom narednom istraživanju.“

Da se vratim na početak kada smo govorili o glavnim temama koje će da dominiraju, rekli ste da je Kosovo jedna od verovatno najvažnijih tema. Da li je to moj utisak ili je zaista tako da se opozicija nerado hvata te teme?

“Tako je. Kosovo će biti najvažnija tema za desničarski blok, biće veoma važna i za vladajuću koaliciju. Vladajuća koalicija ne može još da priušti sebi i da kaže – mi se nećemo baviti Kosovom. To je nemoguće. Naprotiv, mislim da vladajuća koalicija može, uz određenu kampanju, sa Kosovom kao temom visoko na agendi čak i da očekuje dobre rezultate. Građansko ili centralističko, ili da kažemo levo orijentisana opozicija se tom temom neće baviti previše iz jednog najvažnijeg razloga, a to je što će oni svoju kampanju uglavnom bazirati na ekonomskim posledicama, na cenama, na rastu inflacije, na medijima i stanju demokratije i najvažnije njihov fokus i verovatno rezultat na republičkom nivou će, između ostalog, zavisiti od toga koliko će biti uspešni u Beogradu. Verujem, što se verovatno neće javno reći, da će opozicija najvažnije karte baciti na Beograd, kako bi se desile političke promene u Beogradu. To bi za njih faktički bila prva izborna pobeda od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Ono što se može očekivati sa strane opozicije prema Kosovu jeste i inače ono što bi opozicija verovatno radila, a to je da će se trenutna situacija koristiti kao kritika poteza vladajuće koalicije, prevashodno zbog odluke da se izađe iz institucija, odnosno da se povuku policajci, ljudi iz pravosuđa. Mislim da će se opozicija Kosovom baviti samo na način jasne kritike određenih odluka Srpske napredne stranke u proteklih nekoliko meseci. Ne verujem da će im to biti važna tema. Njihove će teme biti, kao što sam rekao, povezane sa stanjem demokratije, medijima, Beogradom, ekonomijom i, da ne zaboravim, onim što oni komuniciraju, a to je povećanje rasnog ponašanja. Mislim da će njima bezbednost biti jedna od važnijih tema u kampanji.“

A Kosovo samo kao tema za kritiku vlasti, ali bez nekog konstruktivnog pristupa za rešavanje toga?

“Oni u ovom momentu imaju legitiman i otvoren prostor da kritikuju vlasti. Odluka o izlaska iz institucija je svakako bila vrlo rizična. Sada možemo da debatujemo da li je to trebalo ili nije, da li je vladajuća stranka bila protiv toga ili je na neki način popustila pod pritiskom ljudi sa severa Kosova. Ali to otvara prostor za legitimnu kritiku. Nisam siguran da bi opozicija mogla da ima bilo kakvo drugo rešenje koje bi moglo da bude konstruktivno, izvan onoga što je definisano poslednjim Ohridskim sporazumom. Mislim da će taj deo nekih radikalnih rešenja više biti deo desničarskog bloka, da će se oni pozivati na neka rešenja koja su radikalnija, ali koja u suštini nisu realna.“

Za kraj, ovo su praktično prvi izbori u koje naprednjaci ulaze, a da im formalno Aleksandar Vučić nije predsednik.

“Ima puno stvari koje se dešavaju prvi put na ovim izborima. Ovo jesu prvi izbori na kojima Aleksandar Vučić neće biti predsednik stranke i sigurno je da će se tražiti način, što sam rekao na početku, da se napravi lista čiji bi on mogao da bude nosilac. Dakle neka lista koja bi bila šira od Srpske napredne stranke. Ovi izbori su prvi koje je Srpska napredna stranka zakazala u zimu. Srpska napredna stranka je većinu svojih izbora pravila na proleće. Ne kažem da to ima presudnu ulogu, ali treba notirati da je Srpska napredna stranka tu napravila sad izuzetak. I pod tri, čini mi se da prvi put idemo na izbore sa jednom ukrupnjenom političkom scenom. Možemo da očekujemo da ćemo imati nekoliko velikih relevantnih partija koje će da pokupe najveći broj glasova. To su neke stvari po čemu su izbori specifični u odnosu na one koji su održavani za vreme vlasti Srpske napredne stranke.“

Vučić o izborima: "Biti neutralan je zločin prema Srbiji"

Predsednik u Šapcu

Predsednik u Šapcu

Vesti 21.10.2023. 12:50

Vučić o izborima: "Biti neutralan je zločin prema Srbiji"