INTERVJU HELGA PIJAŽE: Sledeći rat će se voditi zbog vode

INTERVJU HELGA PIJAŽE: Sledeći rat će se voditi zbog vode


Politički stručnjaci i naučnici uvereni su da će se ratovi u budućnosti voditi zbog vode, jer kako vreme prolazi, svetska populacija raste, a izvori su sve oskudniji. Takvog stave je i Helga Pijaže, osnivačica fondacije “Strast mora”, inače članica poznate porodice u čijem je vlasništvu jedan od vodećih švajcarskih brendova proizvodnje satova i nakita.

Njen projekat edukacije dece širom sveta o značaju zaštite životne sredine podržali su princ Albert od Monaka, Andrea Bočeli, Majkl Džordan i druge poznate ličnosti. Pijažeova je u Beograd stigla sa istim ciljem. U intervjuu za Ekspres, ona ističe da imamo zemlju sa mnogo prirodnih resursa, na kojima nam drugi mogu samo pozavideti.

“Kod vas je bolje nego u nekim više razvijenim zemljama. Za mene, sledeći rat će se voditi zbog vode. Ona je svima potrebna, svaka kap se računa. Populacija raste i nažalost vodu koju imamo ne možemo da multipliciramo. U jednom trenutku nećemo imati dovoljno vode da zadovoljimo potrebe stanovništva. Imaćemo velikih problema. Voda nam daje snagu, a okeani proizvode oko 50 odsto našeg dnevnog kiseonika. Ako zagadimo okeane, nećemo imati dovoljno vremena da ih očistimo.

_OKS2183

Mi radimo sa novim generacijama, želimo da edukujemo decu. Oni su neverovatni, žele da nauče. Želimo da se deca zabavljaju kada nas slušaju. Podstičemo ih da crtaju, pišu poeziju o vodi.”

Objavili ste nedavno i knjigu “Voda je život”…

Napravili smo knjigu koja je bila deo svetskog takmičenja. Najbolje crteže smo predstavili u knjizi, a njih su nacrtala, izmedju ostalog, deca od 12 i četiri godine. Spojili smo prelepe crteže sa porukama članova kraljevskih porodica, poznatih ličnosti, svih onih koji brinu o vodi. Od svake od ovih tema napravićemo knjižice za škole koji će moći da se skinu na internetu. Deca moraju da znaju koliko je voda važna i koliko nam je recimo vode potrebno za gajenje jabuka, da napravimo majicu…”

Povezane vesti – NAUČNICI OVO NISU OČEKIVALI: Na Grenlandu je stanje koje se očekivalo tek 2070. godine

Čime se bavi vaša Fondacija?

“Naša misija je edukacija dece, da uvrstimo ove teme u obrazovni sistem. Sada pokušavamo da dopremo do koga god možemo. I zato sam ovde u Srbiji gde ima neverovatnih projekata o istraživanjima okeana satelitima. Zato želimo da se uključimo u to. Trenutno pravimo zastavu za svaku zemlju i izabraćemo jednu školu koja će predstavljati svoju državu. Želim da izaberemo školu koja je to spremna da radi i koja će posvetiti vremena i ljubavi tom projektu. I ne zaustavlja se sve na zastavama, kreiraju se radionice, grupe za čišćenje…”

_OKS2151

Mislite li da je potrebno da se u škole uvedu posebni predmeti za zaštitu životne sredine?

“Ne mislim da su potrebni specijalizovani predmeti. Ono što je potrebno, i to je moj cilj je da svaki razred godišnje izdvoji bar pet sati na kojima će pričati o tim temama. Ali moramo pričati o zaštiti životne sredine. Zaista moramo da ih edukujemo da čuvaju životnu sredinu, da budu pažljiviji sa korišćenjem jednokratne plastike koja zagađuje naše okeane i sredinu. Plastika je vrlo dobra za održive stvari. Ali nije plastika koju koristite pet minuta – mala plastična čaša, plastične boce.. Pokušavamo da pronađemo biorazgradiva rešenja.”

Da li su milenijalci ekološki osvešćeniji?

“Apsolutno. Kada sam se ja rodila, nije bilo toliko pesticida, a danas se oni koriste sve više. Danas sve treba da izgleda lepo i zdravo. I niko više neće da kupuje crvljive jabuke. Ja ih kupujem, jer znam da su zdrave. Moramo da preispitamo takve stvari. Moramo da kažemo našoj deci da vole sami sebe i da će tako poštovati sebe i prirodu.”

Kakvi su Vaši dalji planovi?

“Sledeća stanica posle Srbije je Venecija. Posetili smo UNESKO, tamo smo imali radionice i pres konferenciju o životnoj sredini. Novinari su nam neophodni. Ovde u Srbiji smo se fokusirali na lokalnu upotrebu i ovde smo održali nekoliko radionica.”

Helga Pijaže

Prošlog novembra ste u Beogradu tražili partnere za svoj projekat…

“Ima sve više interesenata za našu ideju. O tome o kojim je kompanijama reč ćemo obavestiti javnost kada sve bude zaokruženo. Vrlo je zanimljivo i ima veze, kao što sam već spomenula, sa kolima, satelitima… Čak i kompanije koje proizvode su svesne da moraju da nešto da vrate i prirodi.”

Kompanije uvek teže profitu. Kako onda naći balans između kapitalističkih zahteva i zaštite životne sredine?

“Ili ćete praviti veliki profit, i jedan procenat izdvajati za životnu sredinu, što znači da ste ekološki osvešćeni da morate nešto da vratite prirodi, ili ćete koristiti ekološke materijale. Profit ide zajedno sa idejom o zaštiti životne sredine. Nemojte da zaboravite da je  čišćenje gradova, reka… skupo. Ako radimo zajedno možemo mnogo da uštedimo.”

Srbija nema fabriku za preradu otpadnih voda. Kako možemo da rešimo taj problem?

“Najpametnije rešenje je izgradnja fabrika za prečišćavanje vode, koje i kada najprljavija voda prođe kroz određene filtere izbacuje samo čistu tečnost. One su umnogome pomogle velikim svetskim prestonicama da smanje nivo zagađenosti voda. Postoji mnogo načina. Mogu se iskoristiti investicije drugih zemalja. Morate deci dati budućnost.”

Helga Pijaže

Kako komentarišete nedavni izveštaj UN o tome kako će klimatske promene uticati na nestašicu hrane u svetu?

“Klimatske promene će uticati mnogo. Primetan je porast nivoa vode, i njeno zagrevanje koje će uticati na agrokulturu. Ima mnogo negativnih uticaja i o tome možemo pričati satima, ali to se dešava. Moramo da počnemo da se ponašamo odgovorno.”

Povezane vesti – UPOZORENJE UN: Klimatske promene će uticati na globalnu nestašicu hrane

Naučnici su izneli apokaliptične prognoze da imamo još samo osam godina da sprečimo emisiju CO2…

“Uvek je dobro zastrašiti ljude, jer su onda spremni na konkretne poteze. Rekla bih da imamo još vremena, ali da moramo sada da delamo. Ako ne uradimo ništa u narednih 20 godina, sigurna sam da će ceo svet biti smetlište.”

Šta vlade država mogu da učine?

“Vladama je teško da zaustave proizvodnju plastičnih boca. Ipak, one mogu nešto da učine. U pojedinim državama plaća se određena svota novca kada vratite plastičnu ambalažu. To je jedan od načina. Tako se podstiče reciklaža. Samo izračunajte, tokom jednog avionskog leta koliko se čaša podeli putnicima… Kada se taj broj pomnoži sa svim letovima tokom jednog dana, zbirne cifre koje dobijemo su frapantne, a sva ta plastika uglavnom završi u okeanskim vodama. Teško je – tu su visoka politika, karteli, lobiji, pritisci… Zato mi kao pojedinci možemo da doprinesemo tako što nećemo kupovati proizvode u plastičnim ambalažama.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar