ISTINA O POŽARIMA U AMAZONIJI: Gorelo je i ranije, a kiseonik nije najveći problem…

ISTINA O POŽARIMA U AMAZONIJI: Gorelo je i ranije, a kiseonik nije najveći problem…

EPA-EFE/Carlos Villar Ortiga


Vatra i dalje pustoši Amazonske prašume u Brazilu, a sada već i u okolnim zemljama. Više od 74.000 požara u Brazilu buknulo je od janura ove godine, pokazuju podaci NASA. Od pre desetak dana, gori 9.500 novih šumskih požara.

Zbog čega? Najčešće kao posledica prirodne suše ili namerno podmetnuih požara zbog krčenja šuma… Razlozi su jednostavni – poljoprivreda. Pre svega uzgoj poznate brazilske govedine i soje. GMO soje. Tako je danas Brazil najveći svetski izvoznik govedine, a čak 65 posto iskrčenih dojučerašnjih prašuma danas su pašnjaci. Glavna tržišta su Kina, zatim Egipat i EU, a između 1997. i 2016. izvoz govedine se udesetostručio.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Osim toga Brazil je najveći izvoznik soje, a dodatni porast objašnjava se najprije apetitom Kine, najvećim potrošačem brazilske soje koja je uglavnom GMO. Zbog trgovinskog rata Pekinga i Vašingtona, Kina se sve više okreće Brazilu u kupovini stočne hrane. Izvoz je porastao za oko 30 odsto! A svojstveno tome, porastao je i broj požara…

GMO-Soy-Beans

Ipak, ovo nije prvi put da Amazon gori, u razgovoru za Science News kaže naučnikom za zaštitu životne sredine Džonatan Foleim, koji u San Francisku vodi projekat “Drawdown”, inače svetsku mrežu naučnika koji predlažu rešenja za globalno zagrevanje.

“Ovogodišnji požari u Amazoniji zaista nisu ni približno onome što smo videli u poslednje vreme. Preliminarni podaci govore da je dosadašnji broj požara za oko 80 odsto veći u odnosu na ovo vreme prošle godine. To je zaista alarmantno stanje! Ali ako posmatramo duži rok, zapravo smo već ranije videli požare poput ovog. Zaparvo, bilo je još gore. Tokom devedestih i početkom 2000. godina. Tada je svet uložio zaista ozbiljan napor u rešavanje ovog problema. Brazil je preuzeo vodeću ulog, i uz pomoć međunarodnih neprofitnih organizacija, naučnih agencija i velikih korporacija, uspeli smo da smanjimo krčenje Amazonije u Brazilu za oko 80 odsto. Tako su zančajno smanjili i požari od početka 2000-ih do otprilike 2013. ili 2015. godine. I eto sada, nakon tog posla i svih tih uspeha, izgleda da počinjemo da se vraćamo u stara, mračna vremena”, objašanjava Foleim.

AP Photo/Michael Varaklas

AP Photo/Michael Varaklas

Povezane vesti – Lideri G7  prelomili: 20 miliona dolara za pomoć Amazoniji

On objašnjava da nije baš potpuno tačan podataka da je Amazonija zaslužna za proizvodnju oko čak 20 odsto kiseonika na planeti.

“Sve tropske prašume na Zemlji, čiji je Amazon naravno veliki deo, čine oko 20 odsto kompletne fotosinteze,  Međutim, i u okeanima se dešava isto i to je otprilike polovina ukupne proizvodnje kisoenika. To znači, da faktički najviše pet odsto svetskog kiseonika dolazi iz Amazonije”, objašanjava naučnik.

EPA

EPA

Međutim, to nikako ne znači da ova člinjenica umanjuje alarmantno stanje u kojem se nalazi čitav svet zbog neverovatnih požara u Amazoniji… Kako kaže, tropske šume, kao celina, sadrže otprilike polovinu svetske biološke raznolikosti na kopnu, a Amazon je veliki deo toga.

EPA-EFE/Victor Moriyama / Greenpeace Brazil

EPA-EFE/Victor Moriyama / Greenpeace Brazil

“Pa kad spalimo Amazoniju, gubimo životinjske vrste, gubimo staništa i zemlje koje su pripadale autohtonim zajednicama. Oko 10 do 15 odsto ukupne emisije CO2 dolazi upravo od krčenja šuma. Ako se ovo ponovi u Brazilu, to će još više pogoršati klimatske promene. Briše se napredak vredan deceniju ili dve. To je veliki problem za svet u pogledu klimatskih promena. A to je veliki problem ljudima na lokalnom i regionalnom nivou. To je velika tragedija.”

Međutim, problem nije samo Amazonija. Problem su i gotovo simultani požari u zemljama Arktičkog kruga, Rusiji, Kanadi i na Aljasci. Ipak, na požare širom sveta i nenormalnu emisiju štetnih gasova na Zemlji i porast temperature, najmoćnije svetske sile reaguju, najblaže rečeno, birokratski tromo.

O tome najbolje govore dosadašnji globalni sporazumi o klimi, posebno onaj iz Pariza 2015. godine, koji daju vrlo malo, ili gotovo nikakvih rezultata. Požari širom sveta i danas, pet godina kasnije, dočekali su svetske lidere na Samitu G7, opet u Parizu. Rezultat dogovora najmoćnijih ljudi na svetu je hitna finansijska pomoć od 20 miliona dolara za pomoć Amazoniji.

Donald Tramp nije prisustvovao današnjim razgovorima o klimatskim promenama i biodiverzitetu na samitu. Tačka.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar