Život
13.06.2024. 22:15
Život
25.07.2024. 15:31
Đoko Kesić
Odmor od teških tema
Jedna lepa, OPUŠTAJUĆA PRIČA O LJUBAVI, ZAVODNICAMA, BRAKU... Čitajte i uživajte
Ako niste znali, urednici u novinama su nekontrolisana pojava. Padaju im na um sumnjive ideje pa traže od novinara da pišu “o tome“. Novinari veruju da urednicima fali neka daska, ne negiram tu školu mišljenja.
Tako pre neki dan, na redakcijskom kolegijumu ovih novina, nadležni mudro saopštio: “Leto je, vrućine ubiše, a naše novine pune teških, napornih priča. Ajde neka neko od vas napravi neku opuštajuću priču, za plažu, letnju baštu... To nam treba!“. Ja poštujem urednike, pa evo mog pokušaja.
Ako već urednik hoće opuštajuću temu, ona mu hoda po kući svako jutro, šeta mu ispred očiju, šepuri se i izdaje dnevne zapovesti. Ja nisam te sreće, moja me je ostavila, otišla je među zvezde.
Dakle, muški svet se slaže, ljubav i žene su najradosnija pojava u ljuskom rodu, naravno s vremena na vreme. Na ovu temu ja se zalažem da oslobodimo Evu od božjeg greha i one jabuke. Uradila je veće delo od Nojea, koji je posle potopa spasao svet.
Praznik bih nazvao “Jabuka Svete Eve od Edena“! Dakle, ovo je priča žensko-muška, svevremena, uprkos nekim pokušajima kolektivnog Zapada.
Zbog toga se zalažem da ukinemo Osmi mart, međunarodni praznik žena. Čemu to? Pa da se ne lažemo, njihov je svaki dan. S tim u vezi kopka me ideja da bi u ovoj priči trebalo da branim muškarce.
Muški svet je ugrožena vrsta
To je globalno pitanje, a niko ga ozbiljno ne razmatra. Zbog čega? Pa žene nam to ne dozvoljavaju. One će reći ‒ pa kuća ne počiva na zemlji, to samo majka rodi... A mi muški ispada da smo puki fizikalci.
Nije tako, reći će naše cure, jer ljubav nisu samo seks, strast i oni dosadni pokreti – ljubav je sve ono što nam život daje, od mokrih znojavih majica u kojima spavamo i sanjamo naše čežnje, do dolaska dece na svet, jedine i najveće iskonske radosti božje.
Iskreno, moja prva ideja o ugroženoj muškoj vrsti je klimava, nekako lebdi u vazduhu, nema valjanog oslonca. Bio sam poveden banalnim statističkim podatkom da prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji 51,4 posto čine žene, muškarci 48,6 procenata.
I ono još važnije: iz pređene životne kilometraže iscedio sam saznanje da žene biraju muškarce, a mi se ku..... kao mi ih zaveli, šiznule su od sreće. Ma nemoj, u tim odnosima muškarci su samo gluplji i naivniji. Muškarci sve pojednostavljuju nepostojećom logikom – sve počinje savršenstvom, ljubav, strast, a završava se poput jedne priče koja počinje diktatom “ustaj, ništavilo ljudsko, nakazo ćelava“ što potpisuje Antoša Čehonte.
Život
27.05.2024. 22:00
Ljubav u 21. veku: Da li je “RAZDVOJENI BRAK” ključ zdrave veze?
Život
18.11.2021. 14:13
Spremite maramice i pogledajte najlepšu prosidbu ikada! (VIDEO)
Pomenuta statistika me upućuje na ideju da bi trebalo privremeno obustaviti emisiju “Slagalica“ na našem javnom TV servisu. Emisija jeste odlična, među najgledanijim poslednjih godina, vode je fenomenalne dame. Ali tu je kvaka: treba je zabraniti jer je vode devojke, a većina gledalaca su baš žene, one su obespravljene, pa shodno tome morali bi da izmisle još nekog Memedovića, jer većina hoće muškarca! Ne isključujem referendum na ovu temu.
Ne bih da zamaram cenjenu čitalačku publiku “Ekspresa“ pričom da ovaj svet počiva na dva stuba: na ljubavi i zlu.
Zlo gledamo svaki dan, to je dovoljno odvratno, a nije ni opuštajući fenomen. Nije letnja priča. Setih se fenomenalne pitalice od pre neku godinu, koja glasi “Možete li da zamislite svet bez ’Bitlsa’?“. Ja bih to pojednostavio, čemu bi služio svet bez te radosti i njihove pesme iz 1968. godine “All you need is love“.
Uostalom, sve velike svetske priče, soneti, romani, simfonije, songovi, istorijski događaji počivaju na platformi zvanoj ljubav.
Malo istorije
Helena Trojanska, Zevsova ćerka, i Paris, princ Troje. Tako je počeo najpoznatiji rat u istoriji sveta. Trojanski rat nosi sa sobom tu mitsku preljubu. Orfej i Euridika, Orfej mitski pevač, muzičar, svojim umećem očarava svet. Ali kad mu supruga Euridika umre, on odluči da se spusti u podzemni svet i da se ne vrati.
Pa ljubav Kleopatre i Marka Antonija. Njihova smrt samo veliča božanstvo ljubavi.
Tu je i tragična i neostvarena ljubav Izolde i Tristana, zatim ljubav Salim i Anarkali, sina mogulskog kralja i prelepe kurtizane. Hoćete li da zaboravimo ljubav Odiseja i Penelope. A tek ljubavnike iz Verone: zabranjenu ljubav Julije Kapuleti i Romea Montegija.
Tu je i nezaboravna ljubav Napoleona i Žozefine, pa penušava priča o ljubavnom paru Boni Parker i Klajd Berou, ubijali su i pljačkali, a Amerikanci ih obožavali, pa ostrvska priča o ljubavi Ane i Henrija VIII. Ne zaboravimo Fridu Kalo i Dijega Riveru i princa Edvarda i Volis Simpson.
Koliko bi nam tek trebalo prostora da ispišemo sve ljubavne avanture Katarine Velike, ruske carice koja je, kako tvrde njeni biografi, “imala 22 ljubeznika“ (broj je pod ozbiljnom i osnovanom sumnjom), ali ta nemačka princeza učinila je Rusiju moćnijom od one Petra Velikog. Uzimala ih je kao vlažne maramice, posle upotrebe ih sklanjala, slala na službu u daleka ruska prostranstva, rađala decu čiji su preci vladali Rusijom do pada Romanovih 1917. godine. Među ljubeznicima bio je i jedan Srbin iz Crne Gore.
Kad smo već u Rusiji, ajde pitam vas šta bi bio Puškin bez ljubavi Onjegina i Tatjane, Jesenjin bez Isidore Dankan, Majakovski bez ljubavnog trougla – on, Ljilja Brik, njen suprug. Pesnika Kavkaza Ljermontova, odnosno njegovog Pečorina nije mučila ljubav, njegova muževnost je superiorna, u miru se bavi fenomenalnom pesmom “Beljejet parus odinokij“ – usamljeno jedro u morskoj buri, a u duši bura. Nije mario za ljubav plemkinje Varvare Lopuhine, a sve je fizički okončao izvesni Martinov u nameštenom dvoboju.
Moj prijatelj M. voli žene u velikom broju, ali birano. On ima uzrečicu “Zajebao me je Gete“!? Našao je priču, kad je veliki nemački pesnik i filozof umirao, da je bio oženjen damom mlađom od sebe valjda 60 godina. Moj prijatelj M. ne prihvata moje tumačenje da je Geteovom Faustu bila potrebna hrana u jedrom i mladom ženskom telu.
Pa, još o ljubavi
U ’60-im godinama prošlog veka, godinama rokenrola, u godinama kad su velike ideje pobune mladih, bunt hranjen stvaralačkom energijom, velikim ostvarenjima, a bilo je alkohola i narkotika onoliko, a tada su deca cveća proglasila slobodu ljubavi. Tačno je, najpre su bili “Bitlsi“, pa ostali – “Stonsi“, “Animalsi“, “Mudi bluz“, “Dorsi“... Ali cela ta priča ne bi bila kompletna bez raspusne i fenomenalne Dženis Džoplin. Neki hroničari tog vremena reći će da je Karlos Santana bio pravi začin tog vremena, sa čim se ne slažem: bila je to Dženis.
Pojavila se Joko Ono, Japanka u koju se zatelebesao Džon Lenon, prvi “bitls“. Pomenuti hroničari kažu “Joko Ono je rasturila ’Bitlse’“. Greše, naravno, “Bitlsi“ su se rasturili zbog para ili im je ponestalo motiva za velike uspehe, nešto poput Jirgena Klopa...
Ostaće iz 1968. godine nezaboravna slika iz prostranog kreveta jednog njujorškog hotela, u filmu “O jagodama i krvi“ (režija Stjuarta Hugmana 1970), gde Lenon i Joko Ono pevaju njegovu pesmu “Give peace a chance“ (Dajte šansu miru), a posle je pevaju i studenti na uličnim protestima, dok ih policija pendreči do besvesti.
Bilo je to vreme ljubavi i cveća na sve strane. Ko želi da se podseti na to doba, predlažem da pročita memoare gitariste “Stonsa“ Kita Ričardsa.
Ali, najljubavnija je priča o ikoni lepote ’60-ih rokenrol godina Peti Bojd. Ona je bila manekenka i fotograf. Plenila je lepotom i personalitijem. Udala se za čuvenu “bubu“ iz Liverpula gitaristu Džordža Harisona. Putovala je često sa “Bitlsima“ na turneje, velika ljubav trajala je više godina, sve do nekog trena kad se zaljubila u Erika Kleptona, rokenrol gitaristu i muzičara. Džordž i Klepton bili su prijatelji i pre tog čina kad su se Peti i Erik zaljubili... Zvučaće vam čudesno, ali Džordž Harison i Erik Klepton ostali su prijatelji i posle toga kad se Peti udala za Kleptona. Družili su se sve troje, sasvim prirodno.
Šta sve pomenuti u balkanskom viđenju strasti i ljubavi
Da Vas podsetim na Aniku, lepoticu iz Višegrada, koju naš nobelovac opisuje u početku “…bilo je to u doba u kojem se pronevaljila jedna žena Vlahinja, Anika“. Anika, ćerka pekara, lepotica zamalo da se uda za sebi parnog momka koji je završio i neke škole preko, ali to sudbina raspertla. Razočarana Anika, uze kuću i otvori vrata probranim muškim mušterijama. Velika i složena priča koju je samo Andrić prepoznao i zabeležio. Šta je to Anika imala, koje veštine posedovala, da se svako od mušterija redovno zaljubljen vraćao prokazanoj Vlahinji. Dolazili su tu i jedan beg, Turčin, i prota Dobrunski.
Prota, iz ljubomore, ali on je i Turčin, jedne noći puca i ranjava bega. Beg saznaje da je prota Dobrunski pucao, prašta mu i razume da je Anika iznad svega, pa pali sveće za protino zdravlje na budućem grobu.
Andrić je i u ličnom životu znao da prava ljubav postoji, da je beskonačna i da živi i posle smrti zaljubljenih, uliva nam životna priča. On je trideset godina voleo i čekao jednu ženu. Književni kritičari su njegovu ljubav prema Milici Babić Jovanović prepoznali u njegovoj priči “Jelena, žena koje nema“.
U balkanskoj ubitačnoj strasti je i priča o zabranjenoj ljubavi pesnika Laze Kostića i Lenke Dunđerski, ispevana u njegovoj pesmi “Santa Maria della Salute“.
Miloš Crnjanski u celoj stvaralačkoj i životnoj pojavi bio je neukrotiv bunt željan života. Oženio se Vidom Ružić, ćerkom dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića. Iako oženjen, voleo je svoju suprugu, ali bio je ženskaroš.
O njegovim ljubavnim izletima Vida Crnjanski je govorila: “Mnogo je voleo žene. U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča.“
Pesnika Stražilova Branka Radičevića volele su žene. Bio je strasno zaljubljen u Vilhelminu Minu Karadžić, slikarku, pesnikinju, prevodioca i ćerku Vuka Stefanovića Karadžića. U mnogim njegovim pesmama oseća se Minin duh, ali se pouzdano zna da je isključivo njoj posvetio jednu, neki kažu svoju najlepšu pesmu, “Pevam danju, pevam noću“.
Kružile su priče da je Branko jednako bio zaljubljen i u Mininu majku Anu. Nagoveštaji o mogućem četvorouglu nalaze se u Brankovoj prepisci sa Đurom Daničićem, što je uspelo da zapanji i najslobodnije umove tog doba.
Najveći ljubavnik u srpskoj literaturi je, bez sumnje, Simo Matavulj. Jedan od najtalentovanijih pisaca u istoriji srpske literature, bio je istovremeno žitelj brojnih beogradskih kafana i “vitez venerinog brega“, kako je sam zapisao. To strasno vreme s kraja 19. i početka 20. veka začinio je životom i delom Bora Stanković. Nije njegova Koštana nastala ni iz čega.
Moderno vreme, posle Drugog svetskog rata donelo je na naše prostore neke nove ljubavne beleške, koje nemaju baš onu raniju patinu, a naša publika se više interesovala za ljubav Silvi Vartan i Džonija Holideja, šta radi Brižit Bardo, koja je posle pričala da je spavala sa četiri hiljade momaka (?!), pa tu je ikona 20. veka tragična figura Merilin Monro, koju pizdariju je napravio Frenk Sinatra...
A mene lično interesovala je isključivo Šarlota Rempling, takve oči, a i životni stil ima samo ona. Obožavam je, živela je jedno vreme sa dva muškarca. Pa drage dame, probajte, jer život je zaista čudo.
Dakle, u tom gledanju preko plota šta radi Holivud i druge obmane, nismo nešto odnegovali pamtljive ljubavi modernog nam doba. Čak nije iskorišćena prilika posle Purišinog filma u kojem Ljubiša Samardžić više bezbrojno pita Milenu Dravić: “Kad ćeš da mi daš?“
Zbog čega? Pa nestao je negde onaj “beogradski duh“, vreme mašte i vrednovanja naše posebnosti koju smo imali u vreme Crnjanskog, Vinavera, beogradskog Tina Ujevića, Branislava Petrovića, Libera Markonija… Sve je zapljusnula i preplavila prozirna mutljavina estrade.
Zbog toga, verujem, ostala nam je samoreklamerska priča udbaša i filmadžije Ratka Draževića, njegovo pripovedanje da je spavao sa 2000 žena i da je ubio 3000 ljudi. Kao i ljubav sa Oliverom Katarinom.
Bilo je pokušaja da se u nekim medijskim saksijama odneguju lepe priče o ljubavi Milene Dravić i Gage Nikolića, pa Arsenija Dedića i Gabi Novak. Sve je to lepo, ali nije bilo niti se dalo nadgraditi ono što bi bilo provokacija, lepa velika urbana priča. Nije bilo pravog materijala.
Nešto slično dogodilo se sa Brankom Petrić i Bekimom. U startu to je ličilo na valjanu provokaciju, ali nestalo baruta. A tek šta reći za Josipu Lisac i Karla Metikoša? To jeste bajkovita, ali uniformisana rokenrol priča koja je bila isprano bleda u najavi.
Naša publika bi se prirodnije nakačila na vezu Silvane Armenulić i Radmila Armenulića. Ali, novinari nisu prepoznali priču… Pomenute priče su u sebi nosile taj začin, mirođiju istinske ljubavi, jada i sreće ljudi koji su obeležili ovo naše vreme.
O ljubavi valja pisati, gledati da taj božanski životni plamen greje i traje na onaj način koji je Svevišnji osmislio.
Gde je ljubav danas
Neko priča, nestala, nema je, ima mobilnih telefona i društvenih mreža. Da li je baš tako?
Istina, ponekad pomislim da danas živimo nekakve tuđe živote, da je česta slika u kafeima i restoranima, da za jednim stolom sedi pet prelepih devojaka, a za susednim pet kršnih urbanih muških faca. Nema među stolovima ič komunikacije. Uprkos tome ima i normalnog mladog sveta. U ozbiljnoj većini. Ljubakaju se po ćoškovima, u kafeima pričaju o školi, ispitima, o prijateljima biranim rečima, čak i o roditeljima! Jer, roditelji danas uglavnom nemaju vremena za svoju decu.
A kad priča o ljubavi, o muško-ženskim odnosima dođe u pero velikog pisca, onda je to dragulj koji te dovodi u iskušenje da ga bestidno ukradeš. Ali, postoji postulat o lopovskom običaju pisca, koji je Molijer formulisao kao “pravo da uzmu svoje dobro gde god ga nađu!“.
Uz ovaj amin pozajmljujem briljantni tekst Antona Pavloviča Čehova, koji dakako veliča ljubav, ali ima i savete:
Uputstva kandidatima za ženidbu
Poverljivo. Pošto sadržina ovog članka spada u oblast muških tajni i zahteva ozbiljni umni napor za koji mnoge žene nisu sposobne, molim očeve, muževe, policijske nadzornike i druge da pripaze kako gospođe i gospođice ne bi pročitale ovaj članak.
Ovo uputstvo nije plod pojedinačnog uma nego sadrži esenciju svih arakula, fizionomika, kabalistika i dugogodišnji razgovor sa iskusnim muževima i najkompetentnijim vlasnicima modnih salona.
Uvod
Porodični život ima mnogo dobrih strana, da ga nema kćeri bi celi život visile na vratu očeva, a mnogi svirači ostali bi bez hleba jer onda ne bi bilo svadbi. Medicina uči da neženje obično umiru ludi. Oženjeni umiru ne dospevši da polude. Neženjenom čoveku kravatu veže sobarica, a ženjenom žena.
Dobra strana braka je u tome što je pristupačan. Ženiti se mogu bogati i siromašni, slepi, mladi i stari, bolesni, Rusi i Kinezi. Izuzetak čine samo maloumni i ludaci. A glupi tikvani i skotovi mogu da se žene koliko hoće.
Uputstvo prvo
Kad se udvaraš devojci pazi pre svega na spoljašnjost. Jer po spoljašnjosti se poznaje narav jedne osobe. U spoljašnjosti razlikuj boju kose i očiju, hod i posebne znake. Po boji kose žene se dele na plavuše, crnke, smeđe i tako dalje.
Plavuše su obično smerne, skromne, sentimentalne, vole tatu i mamu. Plaču nad romanima i sažaljevaju životinje. Otvorene su, shvatanja strogo konzervativnih, nisu mnogo pismene. Veoma su osetljive na tuđu ljubav, a u svojoj vlastitoj su hladne kao ribe. U najpatetičnijem trenutku plavuša može da zevne i da kaže da ne zaboravim sutra treba nabaviti platno za postavu. Udavši se, brzo se ukisele i odebljaju i uvenu. Plodne su, vole decu i plačljive su. Muževima ne opraštaju neverstvo, a same rado izneveravaju. Plave žene su obično mistične, podozrive i smatraju sebe mučenicama.
Crnke nisu tako uzdržljive kao plavuše. Dinamične su, nestalne su, kapriciozne. Često se svađaju sa majkama i šamaraju služavke. Već od 12. godine počinju da ne obraćaju pažnju na odvratne muškarce. Uče slabo, mrze svoje vaspitačice, vole romane pri čemu preskaču opise prirode, a po pet puta pročitavaju ljubavne izjave. Vatrene su, strastvene, vole plahovito gubeći glavu i dah. Žena crnka, to je prava inkvizicija. S jedne strane, takva strast da bi se i đavolu smučilo, s druge takvi hirovi, gizdanje, bezbrižna logika, cika, piska. Muževljevo neverstvo lako podnose uzvraćajući im istom monetom.
Smeđe od plavuša nisu mnogo utekle. A do crnki nisu mnogo dospele. Čine neku sredinu između jednih i drugih. Smatraju sebe za brinete. Riđokose su lukave, lažljive, zle, podmukle. Ne mogu da zamisle ljubav bez prevare. Obično su lepo građene i po celom telu imaju divnu ružičastu kožu. Kažu da se đavoli i šumski duhovi žene samo riđokosama. Gde je laž tamo je i strah i malodušnost. Dovoljno je da riđokosi dobro podvikneš i da zaćuti pa da se presamiti i hoće da se cmače. Ne zaboravi da su Mesalina i Nana bile riđe.
Nemali značaj pri izboru žene ima njena frizura. Kratko začešljana, zalizana kosa sa beličastim razdeljkom pokazuje priprostu osobu ograničenu u željama. Takvu frizuru najčešće imaju krojačice, prodavačice i trgovačke kćeri. Odsečen pramen kose spušten na čelo označuje taštu sitničavost, ograničenost i pohotljivost. Tim pramenom obično hoće da sakriju nisko čelo. Perika i uopšte ornamenti od tuđih vlasi svedoče o nedostatku ukusa, odsustvu mašte i o tom da se mamica mešala prilikom češljanja. Kosa začešljana odostrag napred dopušta pretpostavku da se žena želi dopadati ne samo spreda, nego i pozadi. Takva frizura ako se ne kruniše teškom vavilonskom kulom znak je ukusa i lakomislenosti. Kovrdžava kosa govori o vragolastoj umetničkoj prirodi. Nemarna, razbarušena frizura odaje sumnjičavost ili duševnu tupost. Ošišana kosa prikriva način mišljenja. Ako je žena seda ili ćelava, a u isto vreme želi da se uda, to znači da ima mnogo novca. Ukoliko je u frizuri manje ukosnica, utoliko je žena dovitljivija i utoliko je verovatnije da nema tuđu kosu.
Sad o boji očiju
Plave, čežnjive oči znače odanost, pokornost i krotkost. Plave najčešće nalazimo kod žena varalica i onih što se prodaju. Crne oči pokazuju strasnost, plahovitost i podmuklost. Imaj na umu da pametne žene retko imaju crne oči. Sive imaju pomodarke, smešljivice i glupače. Smeđe oči ukazuju na sklonost prema spletkama i zavist na tuđe gizdanje. Biraj ženu srednjeg stasa. Visoke žene su prilično grube i jako biju. A malene su obično vrtirepi, vole da ciče i grebu i zajedaju. Izbegavaj grbave, one su zlobne i pakosne.
Užurban i oprezan hod imaju vetrenjaste i lakomislene. Leno hodaju žene čije je srce već zauzeto. Tu se nećeš omastiti. Pačji hod sa geganjem i poigravanjem stražnjice je znak dobroćudnosti i povodljivosti, ponekad i tuposti. Ponosan labuđi hod odaje ženu one vrste i metresu. Ukoliko je taj hod nadmeniji, utoliko je znači stariji i bogatiji ljubavnik. Kod devojaka takav hod ukazuje na uobraženost i ograničenost. Ako žena ne ide nego plovi kao paunica, okreni rudu, ona će te nahraniti, utešiti, ali ćeš u svakom slučaju biti pod njenom papučom.
Posebni znaci nisu mnogobrojni. Jamice na obrazu označavaju koketeriju, neke greščice i dobroćudnost. Jamice na obrazu i žmirenje obećavaju mnogo, ali ne platonski. Brčići govore o neplodnosti. Dugačke nokte imaju neradnice. Spojene obrve znače da će dotična osoba biti stroga mati i besna tašta. Pege najčešće nalazimo kod riđih đavolica robinja i budalica. Punačke razvijene gospođice sa naduvenim obrazima i crvenim rukama naivne su u svemu i još prave četiri greške. Zato vrlo brzo nauče da peku vrlo ukusne pite i da šiju muževima prsluke od somota.
Uputstvo drugo
Nemoj da se ženiš bez miraza. Ženidba bez miraza isto je što i med bez kašike, Jevrejin bez zulufa i cipela bez đonova. Baška je ljubav, baška miraz. Od prve traži 200 hiljada. Pošto ošamutiš brojkom počni da se pogađaš, izvijaš, da otežeš. Miraz treba da dobiješ svakako pre venčanja. Ne primaj menice, kupone, akcije. A svaku stotinarku opipaj, omiriši i pogledaj prema svetlosti jer se često događa da roditelji daju uz svoje kćerke lažan novac.
Sem novca, iscenkaj što više stvari. Žena čak i loša treba da ti donese. Pod A – što više nameštaja i klavir. Pod B – jednu perinu od labudovog perja i tri pokrivača – svilen, vunen i pamučan. Pod C – dve ženske bundice, jednu za praznike, a drugu za radni dan. Pod D – što više posuđa za čaj, kuhinju i trpezariju. Pod E – 18 košulja najbolje od holandskog platna sa ukrasima, šest bluza od istog platna sa čipkama, šest bluza od kineskog pamuka, šest pari gaćica od istog pamuka i isto toliko od engleskog šifona. Šest sukanja od indijskog platna sa obrubom i čipkom. Penjoar od najfinijeg indijskog batista. Četiri polupenjoara od istog batista. Šest pari gaća platnenih. Čaršava, navlaka, noćnih kapica, čarapa, suknje od porheta, podvezica, stolnjaka, maramica i ostalog mora biti u dovoljnoj količini. Sve to lično pregledaj, izbroj, pa što nedostaje odmah traži.
Dečje rublje nemoj uzimati jer kako se smatra – ima rublja, nema dece. Ima dece, nema rublja. Pod F – umesto haljina, jer se moda brzo menja, traži tkanine u komadu. Bez srebrnog pribora za jelo nemoj da se ženiš. Kada se oženiš, budi strog, ali i pravičan prema ženi. Ne daj joj da se ponese i pri svakom sukobu kaži – ne zaboravi da sam te usrećio!“
Ko bi imao hrabrosti i sive tvari u glavi da zapiše bilo šta posle ove ukradene priče.
Život
10.07.2024. 23:10
Koliko traju brakovi u Srbiji
Život
08.05.2024. 02:10
Verovali ili ne, muškarci više nego žene veruju u LJUBAV NA PRVI POGLED!
Život
06.07.2024. 21:00
Zbog čega žene vole "loše" momke
Komentari
