Kako se boriti protiv suše?

Morao je poljoprivrednik tokom vanrednog stanja da gleda i u policijski sat i u nebo. I pomislio je da ga od korone možda više plaši moguća suša. Ali dobro je što je srpski seljak izdržljiv i što se sa svime izborio, pa se nada da će i kišu izmoliti. Samo da ne vidi kako grad uništava plodove njegovog teškog rada, ili ne čuje na vestima da je nezapamćeno duga suša s ekstremno visokim temperaturama napravila pustoš na njivama u Srbiji.

Suša je i ovog proleća ugrozila nicanje kukuruza, soje, suncokreta, kao i rast pšenice. Stručnjaci za poljoprivredu istakli su da je kukuruz koji je posejan dublje, gde još ima vlage, počeo da niče, ali i da onaj posejan plitko teško ili uopšte ne niče. Prošle godine, za vreme setve, suša je bila veća od ovogodišnje, ali je od sredine aprila kiša spasla kukuruz i druge useve. Ovogodišnja suša ugrozila je i rast pšenice koja je obećavala rekordan prinos, ali sada zaostaje u razvoju.

U poslednje dve decenije Srbiju je zadesilo šest velikih suša koje su znatno smanjile poljoprivrednu proizvodnju. Šteta od suše 2012. iznosila je čak dve milijarde evra, a situacija nije bila ništa bolja ni 2014, kada su našu zemlju pogodile velike poplave.

Procene su hidrometeorologa da u ovoj deceniji dolaze sve vrelija leta, sa sve manje padavina. 

Porast srednje dnevne temperature po deceniji zimi (decembar, januar, februar) iznosi 0,2 do 0,35 stepeni C, a u letnjem periodu (jun, jul, avgust) od 0,4 do 0,6 C. Tako je prosečna maksimalna letnja dnevna temperatura u periodu od 2000. do 2010. bila za 2,64 stepena viša nego tokom šeste decenije prošlog veka.

Stručnjaci ističu da je padavina i sve manje. Krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine padalo je do 1.020 litara po metru kvadratnom, a od 2000. do 2010. godine tek 770 litara. U istočnim krajevima padavine su za iste periode svedene sa 810 na 585 litara. 

Postoje metode koje poljoprivredniku mogu pomoći u borbi protiv suše. Agrotehničke mere u ublažavanju efekata suše na oranicama jesu duboka zimska brazda, zatvaranje zimske brazde, pravilna gnojidba, ranija setva, setva sejalicama, valjanje useva nakon setve... Kada je reč o voćnjacima i vinogradima, tamo gde nema adekvatnih uslova za navodnjavanje, postoje dve metode koje mogu usporiti gubitak vlage iz zemljišta. Jedan je održavanje površinskog sloja zemljišta u voćnjacima i vinogradima tokom vegetacije, naročito u kritičnom periodu, u rastresitom stanju. Drugi je metod takozvanog malčiranja, odnosno zastiranja površinskog sloja zemljišta različitim biljnim materijalima.

Nije samo poljoprivrednik taj koji treba da razmišlja o suši, već i država. Tako je početkom maja ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo javnost o početku izrade Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanje posledica suša na teritoriji Republike Srbije.

Povezane vesti - Nevreme u Srbiji napravilo veliku štetu usevima

Odredbama Zakona o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama s teškom sušom i/ili dezertifikacijom, utvrđeno je da su potpisnici Konvencije dužni da pripreme nacionalne akcione programe. Cilj tih programa jeste da identifikuju činioce koji doprinose dezertifikaciji i praktične mere neophodne za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše, kao i da odrede odgovarajuće uloge vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta i raspoložive potrebne resurse.

I dok srpski paor čeka akcioni plan, a već zna da od čekanja i kuknjave nema ništa, on nastavlja da radi, proizvodi, jer od nečega mora živeti. Samo još kada bi mogao da smanji rizik od gubitka prihoda... Upravo o tome je razmišljala kompanija „Dunav osiguranje“, koja je, kao potpuno novu uslugu na srpskom tržištu, predstavila osiguranje od nedostatka vlažnosti zemljišta (suše). Osiguranicima se pravo na naknadu utvrđuje primenom indeksa, čime se omogućava transparentnost, brža isplata naknade i jednostavna merljivost. Ova vrsta osiguranja namenjena je poljoprivrednicima na teritoriji Vojvodine, pravnim i fizičkim licima koja uzgajaju kukuruz, soju ili šećernu repu, i odnosi se na fiksni vremenski raspon od 15. juna do 14. avgusta. Maksimalan iznos sume osiguranja je 1.000 evra po hektaru za kukuruz i soju, a 2.000 evra po hektaru za šećernu repu.