Ko se to nama plaši Noći veštica?

Ko se to nama plaši Noći veštica?

foto: Shutterstock


U drevnoj Irskoj, kako kaže legenda, živeo je kovač Džek. Selu poznati lažov, zloglsna pijanica i prevarant. Džek je, naravno, u skladu sa interesovanjim i karakterom najviše vremena provodio u kafani. Tamo je pio i zarađivao novac varanjem ljudi u kartanju. A onda se jednog dana, tragajući za ljudskim dušama, u kafani pojavio đavo. Kovač Džek učinio mu se kao idealna prilika, zbog čega mu je odmah ponudio trampu – novac u zamenu za dušu.

Ipak, nemogavši da pobegne od svoje prirode, Džek je odlučio da testira svoja talenat nadaleko poznatnog prevaranta i pokuša da pobedi najjčaeg protvnika. U trenutku kada se đavo pretvorio u novčić, Džek je zgrabio i stavio u džep u kome je bio krst. Đavo ga je molio da ga oslobodi, na šta je Džek imao jedan uslov – da ga Đavo ostavi na miru i obezbedi mu dovoljnu količinu alkohola. Međutim, đavo je rekao da može da ga “zaboravi” samo na deset godina.

I tačno za deset godina, đavo se vratio podsećajući  Džeka na stari aranžman. Kovač zamoli za još jednu poslednju želju – da mu đavo otrgne jabuku sa drveta. Čim je đavo dohvatio jabuku, Džek na njoj spretno ureza krst. To je bilo dovoljno da đavo zauvek nestane iz Džekovog života, uz obećanje da će mu se kad-tad osvetiti.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Taj dan je i došao, kada Džek, nakon što je umro, nije primljen u raj. Đavo nije želeo ni da ga primi u pakao. Proterao ga je nazad, među žive, osudivši ga na večno lutanje. Džek je pokušao da ukrade komad uglja iz pakla, na šta se đavo dodatno razljutio i otkinuo mu glavu. Na vrat mu je nataknuo izdubljenu repu, unutar koje stavio zapaljeni ugalj.

Od tog trenutka, Džek bez glave tumarao je po svetu i plašio ljude. Legenda je nastavila da živi, a ljudi su po predanju, na prozore svojih kuća stavljali “Džekovu glavu – lampu” da im kuću ne bi opsedala duša prevaranta i pijanca.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Tako je prema legendi, nastao glavni simbol Noć veštica, koji je prvobitno bio repa, a ne bundeva. I to je stvarno tako, jer su izvorno Irci ukrašavali svoje kuće lampom od repa, dok je jeftinija budneva ušla u upotrebu tek krajem XIX veka.

Noć veštica tradicionalno se, pre svega u zapadnim kulturama, slavi u noći 31. oktobra. Smatra se da su još Kelti obeležavali 1. novembar kao kraj žetve, početak nove kalendarske godine, pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti.  Verovali su takođe, kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, dok živi prave buku kako bi ih oterali, plašeći se susreta sa njima.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Rimljani su takođe dali na značaju ovoj noći, a smatrali su je i zimskim mračnim periodom godine. Oni su u ovoj noći gasili vatre u ognjištima i verovali da mrtvi dolaze na ovaj svet pa su različito povrće, koje su prethodno izdubili, ostavljali na svojim kućnim vratima kako bi oterali umrle. Sada je to najčešće bundeva, što je veći deo sveta gde se obeležava ova noć prihvatio od Amerikanaca.

Ime Halloween je nastalo od naziva keltskog praznika All Hollow’s Eve, odnosno Veče svih svetih. Ovo je bio paganski običaj koji su papa Gregor III i Gregor IV uveli i kao hrišćanski, a koji je trajao od 13. maja do 1. novembra. U devetom veku crkva je odredila da ovaj praznik počinje zalaskom sunca, a odmah nakon ovog praznika dolazi Dan svih svetih 1. novembra.

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Danas se ovaj praznik, pre svega u porodičnoj atmosferi, najviše slavi u zapadnom delu sveta, SAD, Kanadi, Irskoj, Japanu, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu. Dok se Noći veštica najviše raduju deca, koja jedva čekaju priliku da se maskiraju, gledaju horor filmove, pričaju strašne priče u mraku ili skupljaju slatkiše u tradicionalnoj “trick or treat” akciji obilasku kuća, u Srbiji obeležavanje ovog praznika obavezno prate burne rekacije i komentari, posebno na društvenim mrežama.

Ovo je, kao i u februaru u vreme Dana zaljubljenih, idealno vreme da se započne rasprava da li je satanistički slaviti Noć veštica ili po pravoslavlju – Svetog Luku.

“Vidim da opet nešto protiv Noći veštica ima narod koji jede na groblju”, drugi je komentar na Tviteru.

“Ne znam da li ste znali da je noć veštica satanistički praznik kojim pokušavaju da unište našu pravoslavnu omladinu”, jedan je od komentara.

Bilo je onih šaljivih komentara…

Na onda se na društvenim mrežama u Srbiji pojavilo se pismo majke D.M. iz Beograda koja se obratila jednoj osnovnoj školi povodom proslave Noći veštica.

“Poštovani, povodom vaše sugestije da deca 31.10. u školu donesu rekvizite kojim bi proslavljali američki satanistički praznik “Noć veštica”, koji direktnu vezu ima sa nečistim silama i mrtvim ljudima, ovim putem vas obaveštavam da ja kao roditelj ne dozvoljavam da moje dete bude saučesnik u skrnavljenju pravoslavlja i Svetog Luke koji se istog dana proslavlja kao krsna slava. Ovo nije Amerika, ovo je Srbija. Moje dete niko ne sme bez moje dozvole da šminka niti oblači u kostim veštice pa makar ni u šali niti u igri koja je ponavljam duhovno opasna po dušu dece i svih nas. Ukoliko mi dete budete kaznili zbog neodobravanja proslave veštica – satane, obratiću se višim instancama i zaštitniku građana.

S poštovanjem, majka D. M. Beograd”

foto: Shutterstock

foto: Shutterstock

Ko se to najviše plaši u Noći veštica? Od kada zaziremo od slobode ličnog izbora? Od kada nam smeta šta drugi slave, jedu, oblače i gde se kreću?

Inače, 31. oktobra obeležava se i Svetski dan štednje. Ali blago nama, izgleda da sa štednjama, kamata i bankama nemamo nikakvih problema… Hajde ipak da mi pregledamo ko se drznuo i kostimirao u vešticu! 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar