Ovo mora da nas zabrine: Bacamo TREĆINU proizvedene hrane

Dok 13 procenata propadne ili se baci pre nego što stigne do supermarketa ili restorana (tzv. gubitak hrane), potrošači, maloprodajni objekti i preduzeća koja pružaju ugostiteljske usluge ostavljaju dodatnih 17 procenata neiskorišćeno (što se naziva bacanje hrane).

Ovo pokazuju podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu i Programa UN za životnu sredinu. Šokantno velika količina bačene hrane znači da se milijardu obroka baci svakog dana na nivou domaćinstava. Istovremeno, "izgubljena“ i "bačena hrana“, prema procenama, izvor su čak 8‒10 procenata globalnih emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte.

UN i FAO prate gubitak hrane od 2015. godine i otkrili su da se ti nivoi nisu mnogo promenili. Podaci o bacanju hrane nisu prikupljani dovoljno dosledno da bi se doneli bilo kakvi sudovi o promenama poslednjih godina (iako su neke zemlje prijavile poboljšanja). Inače, 29. septembra obeležava se Međunarodni dan svesti o gubitku i bacanju hrane.

Gubici hrane su posebno veliki kod voća i povrća (25,4 odsto izgubljeno), a zatim kod mesa i životinjskih proizvoda (14 odsto). Gubici nastaju zbog berbe u nevreme, klimatskih uslova, pogrešnih tehnika berbe, lošeg skladištenja i nepravilnog transporta.

Zemlje u razvoju su posebno pogođene ovim problemima jer se, na primer, podsaharska Afrika bori sa gubicima gotovo četvrtine raspoložive hrane, u poređenju sa 14 odsto u Aziji, 10 odsto u Severnoj Americi i samo šest odsto u Evropi.

S druge strane, bacanje hrane se tradicionalno povezivalo sa zemljama sa visokim prihodima, ali se taj jaz smanjuje. Od 2022. godine, bacanje hrane po glavi stanovnika malo se razlikovalo između zemalja sa visokim, višim srednjim i nižim srednjim prihodima. Prema UN, to je posledica brzog razvoja i urbanizacije zemalja globalnog juga, i na primer Indije i Kine.

Iako je nedostajalo dovoljno podataka o zemljama sa niskim prihodima u celini, podaci na nivou zemalja pokazuju da su se čak i među ovom grupom zemalja količine bačene hrane značajno razlikovale. Neke od zemalja koje su prijavile najmanje bacanja hrane bile su na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza ili se nalaze u Istočnoj Evropi.

Domaćinstva su najveći krivci za bacanje hrane jer su odgovorna za oko 60 procenata. Bacanje se i dalje dešava jer potrošači svih nivoa prihoda, posebno oni u gradovima, nemaju veštine upravljanja hranom i oslanjaju se na duboko ukorenjene navike i uverenja, a ne na znanje o jestivosti hrane.

GDE SE NAJVIŠE HRANE GUBI*

Podsaharska Afrika - 23 odsto

Azija - 14 odsto

Južna Amerika i Karibi - 13 odsto

Severna Amerika - 10 odsto

Evropa - 6 odsto

*u odnosu na količinu proizvedene hrane

KO BACA NAJVIŠE HRANE

Država    Godišnje (t)    Po stanovniku (kg)

Kina         108.667.369         76

Indija          78.192.338         55

SAD            24.716.539        73

Brazil          20.289.639         94

Indonezija   14.728.364         53

Nemačka       6.502.860         78

Rusija            4.829.772         33

Filipini           2.954.580         26

J. Afrika         2.819.981         47

Gana              2.812.571          84

Izvor UNEP Food Waste Index

BACANJE HRANE U SRBIJI*

247.000 tona hrane baci se godišnje u Srbiji

30‒40 kilograma hrane po stanovniku baci se u Srbiji godišnje

42 odsto hrane bacaju domaćinstva

39 odsto baci se u procesu proizvodnje i prerade

14 odsto bace ugostiteljski objekti

5 odsto bacaju veleprodaje i maloprodaje

*izvor NALED

58 miliona tona hrane baci se godišnje u EU, što je 131 kilogram po stanovniku

132 milijarde evra je procenjena vrednost hrane bačene u EU na godišnjem nivou

"Upotrebljivo do" ili "najbolje upotrebiti do" - NIJE SVEJEDNO

Kada baciti hranu

Kada baciti hranu

Zdravlje 07.07.2024. 17:40

"Upotrebljivo do" ili "najbolje upotrebiti do" - NIJE SVEJEDNO

Godišnje BACIMO 240 MILIONA KRIŠKI HLEBA, a prospemo 6 miliona čaša mleka!

Istraživanje

Istraživanje

Život 18.10.2024. 19:30

Godišnje BACIMO 240 MILIONA KRIŠKI HLEBA, a prospemo 6 miliona čaša mleka!