Noćni život
Kad pljeskavica posle izlaska postane luksuz
Noćni život Beograda decenijama unazad privlači more turista. Barovi, splavovi, klubovi, Skadarlija i brojne kafane postali su jedan od simbola ovog grada.
Grada koji ima dušu. Grada koji živi svakog dana u nedelji. Koliko je samo prijateljstva, ljubavi, poslova i kumstava sklopljeno u beogradskim kafanama. Retko ko može reći da mu se nije dopao noćni život Beograda.
Svako želi da iskusi i oseti tu dušu koju glavni grad Srbije poseduje. Da barem jednom prošeta skadarlijskom kaldrmom dok osluškuje tamburicu, isproba domaću rakiju, uživa u pogledu na Kalemegdan sa nekog od splavova, ispija vino u Beton hali posmatrajući Savu i Brankov most kako svetli... Beograd nudi toliko toga da bismo sada mogli sve ove strane ispuniti samo nabrajanjem.
U prestonici Srbije nikada niko nije čekao punoletstvo kako bi počeo da izlazi. Omladina već u srednjoj školi odlazi u kafane, makar to bile neke lokalne. Što bi se reklo, one iz kraja. Iako Beograd već dugi niz godina nije jeftin, čini se da ove godine izlasci nisu pristupačni čak ni onima koji žive u njemu. Ili, možda, znaju stare cene pa ne žele iz principa da odlaze na neka mesta da ih “deru“ (pojedini to zaista pričaju).
Od Skadarlije pa do kafana iz kraja, sve je postalo suludo skupo. Taj pogled na Kalemegdan sa beogradskog splava sada će vas koštati nekoliko stotina evra, a domaća šljiva može koštati i više od 500 dinara.
Kako bismo potkrepili ovo što je napisano (a da ne bude lično iskustvo), sproveli smo malu anketu. Ispitanici su uglavnom mlade osobe do trideset godina. Oni koji su odrasli u Beogradu, a izlazak je obavezan barem jednom nedeljno.
“Pre nekoliko vikenda izašla sam u jedan poznati beogradski restoran, koji uveče ima brojna gostovanja i žive svirke. Mislila sam, ako mi je skupo gde god da odem, zašto onda ne bih otišla na neko lepo mesto? I tako rezervišemo mesto u tom restoranu dve drugarice i ja. Bile smo srećne i izbuđene dok nismo pogledale cenovnik. Flaša najjeftinijeg vina koštala je 7500! Ona čija je cena u prodavnici 600 dinara“, priča za “Ekspres“ devojka iz Beograda, koja je želela da ostane anonimna.
Kako ona govori, mala flašica kisele vode koštala ih je 500, dok je cena tekile bila 600 dinara.
“Sve bismo to nekako prebolele da nas konobar nije uskratio za 15.000 dinara. Deo računa želele smo da platimo kešom, a ono što ostane karticom. Dale smo mu 23.000, a ujutru sam videla da mi na računu fali 15.000. I odmah da kažem, nismo nas tri nikako popile skoro 40.000 dinara. Jeste moja krivica jer nisam pogledala koja je cifra bila na aparatu, ali zaista nisam očekivala to. Bila sam toliko razočarana jer mi se to nikada nije dogodilo. Barem ne ovolika suma novca“, dodaje naša sagovornica.
Noćni život Beograda zaista privlači turiste i tamo gde oni idu cene su jače. To je sasvim u redu jer nije samo u Beogradu tako. Takva je praksa svuda u svetu. Međutim, problem je taj što više ništa nije jeftino i pristupačno.
“Razumem da ljudi dižu cene na tim poznatim mestima. Međutim, manje sam platila flašu dobrog vina na Trokaderu u Parizu, nego u ovom restoranu. Gledala sam Ajfelovu kulu kako svetli, a ispred restorana bio je ogroman red. Ljudi su satima čekali sto. Ako to nije turističko mesto, onda ne znam šta jeste. Recite vi meni, kada je flaša vina u Beogradu postala skuplja nego u Parizu?“, dodaje sagovornica “Ekspresa“.
I to je zaista dobro pitanje. Kada smo postali skuplji od Pariza? Ili još bolje, zbog čega? Mnogi mladi Beograđani su baš iz ovog razloga i prestali da izlaze.
“Volim da izađem. U srednjoj školi sam često obilazila sva poznata mesta. I splavove i kafane i barove. A, znate kako je to u srednjoj, roditelji daju džeparac. Nismo mi nosili puno para, ali uvek smo imali i za neku pljeskavicu kasnije. Kada pogledam današnje cene, ne želim da odem nigde. Nije mi žao para jer uspomene koje se steknu u kafani nemaju cenu. Ipak, odrasla sam u ovom gradu i ne želim da plaćam deset puta više nego ranije“, kaže 25-godišnja Teodora Mišić.
Kako govore naši sagovornici, nije problem samo cena alkohola. Kafa u centru grada, ručak u nekom od restorana, bioskop – sve je poskupelo!
“Nekada se pitam odakle ljudima ovde toliko novca. Živim u Njegoševoj, na Vračaru. Kada poželim da ispred zgrade popijem kafu, u kafiću jedva nađem mesta. A ta kafa košta 260 dinara! Pa pre nekoliko meseci bila je 220, a sada isti taj produženi sa mlekom košta više. U Rimu sam plaćala dva evra“, kaže Teodora.
“Skoro sam odveo devojku na ručak. Ne znam kako mi se više isplati da imam devojku u ovom gradu jer mi za svaki ručak treba barem pet hiljada. Bioskop? Uz kartu, kokice i sok, treba mi tri hiljade. A što se tiče izlazaka, vratio sam se u period srednje škole. Nađem se sa društvom pa pre izlaska popijemo neko piće. Tako jedino možemo da se provedemo, a da ne proveravamo novčanik na svaka tri minuta“, priča Aleksandar (26).
Aleksandar radi u jednom poznatom beogradskom baru i, kako kaže, provereno zna da nabavka alkohola na veliko nije toliko poskupela, ali su svi ipak “bezobrazno podigli cene“.
“Ni ja ni konobari ne znamo zašto je to tako, ali svakako da ovo nije jedino mesto koje je poskupelo. Jedino što vam mogu reći jeste to da je, bez obzira na cene, naš bar pun uvek. Neretko vraćam ljude na ulazu jer nema mesta“, dodaje Aleksandar.
“Mi jesmo podigli cene, ali ne postoji taj dan u nedelji kada je nama prazno. Ponedeljak ili petak, sve do poslednjeg mesta je popunjeno. Mnogi prijatelji takođe rade kao konobari u drugim poznatim mestima, i tamo je ista priča. Čak su ti restorani ili klubovi mnogo skuplji od našeg bara. Znate kako kažu – ’dok je ovaca, biće i šišanja’“, priča za “Ekspres“ mladić koji radi u jednom prestižnom beogradskom baru, ali je želeo da ostane anoniman.
S obzirom na to da su se svi naši sagovornici požalili na visoke cene, sledeće pitanje za njih bilo je – ko plaća? Ima li još onog pravila da muškarci rešavaju račune?
“Pa znate kako, već duže vreme svako plaća svoje. Sada mi je sasvim u redu da se račun deli jer ne želim da se moji prijatelji troše previše. Međutim, to nema veze sa tim. Nekako je to pravilo izbledelo. Podrazumeva se da svako plati svoje“, kaže za “Ekspres“ Ana Eremin (25).
“Kada imam, uvek volim da častim svoje drugarice. Ali, nemam uvek i prosto mora da se podeli račun. Mada, nemam puno drugarica, a one koje imam gledam kao da su mi neki rod. Odrasli smo zajedno, prijatelji su mi i ne moram da se foliram pred njima“, kaže Boris B. (26).
Gotovo svi sagovornici imaju istu priču – svako plaća svoje i tu nema foliranja. Neke od devojaka kažu da mladići umeju da pošalju piće za njihov sto, ali da to nije baš ono što one žele.
“Iskreno, ne volim da mi neko plaća. Ako imam novca, izlazim, ako nemam – sedim kod kuće. Ne volim da bilo kome išta dugujem. Verovatno ne bih ovako pričala da to pravilo još važi. Džentlmena sve manje, a ako mi neki dečko pošalje piće, postaje previše napadan. Zbog toga retko koja devojka i prihvata da je neko časti. Šta da kažem, vremena se menjaju“, kaže Teodora Mišić.
Sagovornici “Ekspresa“ požalili su se i na cene taksija, ali i na cene obroka nakon izlaska.
“Više je postalo suludo. Pa samo za taksi moram da izdvojim 2000 dinara. Ne daj bože da ogladnim. Skoro sam na kiosku brze hrane najobičniju palačinku platila 400 dinara. I to je svuda tako, sada je pljeskavica nakon izlaska luksuz“, kaže Ana Eremin.
Ko bolje poznaje noćni život od mladih? Pa nema tog mesta koje beogradska omladina nije obišla. Poznaju svaki ćošak ovog grada. Zbog toga smo i smatrali da su oni najadekvatniji sagovornici za ovu temu. Bilo je pomalo tužno slušati ih jer se sada očigledno sve svodi na novac. Zbog prevelikih cena sve ostalo pada u drugi plan. Neki od njih rekli su nam kako je teško organizovati izlazak jer nemaju svi uvek dovoljno finansija za to.
A zatim smo upitali omladinu iz unutrašnjosti kakve su cene u manjim gradovima i vole li izlazak u Beogradu.
“Studiram u Nišu. Zapravo, završio sam osnovne studije, ali sam još ovde. Nikada nisam voleo Beograd jer nisam navikao na tolike gužve. Drug koji tu studira me je nagovorio da dođem kod njega i da me odvede u izlazak. Pili smo neke koktele koji su koštali više od hiljadu dinara, a u njima samo led i malo pića. Reći ću vam samo jedno, otišao sam iz kluba kući da popijem vino koje se hladilo u frižideru. Potrošio sam više od 10.000, a ostao sam trezan. U Nišu za taj novac ceo dan u kafani možete i jesti i piti“, kaže 25-godišnji Nikola Krstić.
“Poskupelo jeste. Ručak i piće u restoranu u Kruševcu košta dve hiljade dinara. Verujem da vama u Beogradu to zvuči smešno, ali kada se uporedi sa starim cenama, zaista jeste skuplje. Nekada dođem sa dečkom u Beograd, imam tu i drugarice koje studiraju. Izvele su nas na neki splav na kome je pivo koštalo 800 dinara. Mislim da je to stvarno previše“, govori Marija V. (26).
Dakle, da sumiramo. Ukoliko želite da izađete u Beogradu, trebaće vam dosta novca. Flašu vina u prestižnijem lokalu platićete 7000 dinara, dok će vas ona na nekim drugim mestima koštati negde oko 5000. Žestoka pića poput rakije ili tekile koštaju između 500 i 700 dinara, pivo može dostići cenu i od 800, a flaša viskija sada je oko 20.000. Kokteli su negde oko 1000 dinara, u zavisnosti od toga koji naručite.
Postoji još jedna stvar na koju su se naši sagovornici požalili – cene u klubovima kada nastupa neka poznata ličnost.
“U jednom klubu nastupala je moja omiljena pevačica. Društvo i ja želeli smo da odemo, ali cene su zaista bile nerealne. Prvo je trebalo da se plati rezervacija, negde oko 100 evra po osobi. Zatim postoji i uslov, dve flaše nekog pića koje koštaju nekoliko stotina evra. Saznali smo da će ona nastupati u Novom Sadu pa smo na kraju tamo otišli. Put do tamo, smeštaj i izlazak su nas koštali manje nego da smo otišli u taj klub ovde u Beogradu“, kaže Mihailo I. (26).