Kome je smetao automobil na vodu?

Kome je smetao automobil na vodu?

YT screenshot/ Mysterious Facts


U martu 1998. godine, inovator i pronalazač Stenli Mejer je otišao na ručak sa bratom i dva investitora iz Belgije. Nakon više od 20 godina istraživanja, došlo je vreme da proslave. Nazdravili su njegovom novom izumu, za koji je tvrdio da predstavlja revoluciju u auto industriji. Mejer je otpio gutljaj svog soka od brusnice. Zatim se uhvatio za vrat, potrčao ka izlazu i pao na kolena ispred restorana. “Izleteo sam napolje za njim”, priseća se njegov brat Stiven. “Zadnje reči su mu bile – Otrovali su me!”

Bizarnom smrću Stenlija Mejera, stopiran je rad koji bi, ako bi se pokazao validnim, mogao da okonča upotrebu fosilnih goriva, piše The Columbus Dispatch.

Ovo je trebalo da bude njegovo najveće dostignuće – vozilo koje se napaja vodom, supstancom koje na planeti ima u izobilju. Navodno bi mogao da vozi od jedne do druge obale Sjedinjenih država na samo 75 litara destilovane vode, a da kao otpad emituje samo kiseonik. To bi transformisalo industriju i promenilo svet. Mejer je već imao prototip vozila.

Ljudi koji su ga poznavali kažu da je njegov izum privukao pažnju ljudi širom sveta. Misteriozni posetioci iz inostranstva su mu nudili velike svote novca za otkup patenta. “Njegovu smrt su pratile razne priče i teorije zavere”, rekao je Stiv Robinet, glavni detektiv u slučaju.

Stiven Mejer je bio šokiran iznenadnom smrću svog brata, ali ono što ga je još više zapanjilo je reakcija investitora iz Belgije. “Saopštio sam im da je Stenli umro, a oni nisu rekli ni reč. Nisu ništa pitali, nisu izjavili saučešće, apsolutno ništa. Nikada više nisam imao poverenja u njih dvojicu.”

Danas se ime Stenlija Mejera pojavljuje na brojnim internet sajtovima. Takođe, značajan deo dokumentarnog filma “It Runs on Water” iz 1995. godine, čiji je narator pisac naučne fantastike Artur Klark, a emitovan je na BBC-u, usredsređen je na njegov izum “vodonične gorivne ćelije”.

Wikipedia

Wikipedia

“Ignorisali su ga, nazivali prevarantom i kad je umro, nije dobio čak ni plaketu u svom rodnom gradu”, napisao je u svojoj knjizi Džejms Roubi, vlasnik muzeja u Kentakiju, posvećenom izumima koji koriste vodu kao gorivo.

Mejer je imao euforična otkrovenja i ponižavajuće poraze. Bio je ljubazan i velikodušan, ali i paranoičan i sumnjičav. Slavljen je kao vizionar i genije, ali je bio i tužen i proglašavan prevarantom.

Povezane vestiTeorije zavere i vreme korona iluzija

Ostaje nejasno u kojoj meri više od 20 Mejerovih izuma spada u domen nauke, a koliko u domen naučne fantastike.

“Uvek smo nešto gradili i kreirali nove igračke”, priseća se Stiven Mejer njihovog detinjstva. Stenli je bio harizmatičan i podjednako spreman za razgovor i sa fizičarima i sa zidarima. Takođe je bio ekscentrik. Jednom je pozvao policiju da prijavi sumnjivi paket ispred svoje laboratorije. Ispostavilo se da je u pitanju oprema koju je sam naručio.

Njegovo interesovanje za vodu kao gorivo počelo je 1975. godine, godinu dana nakon završetka arapskog naftnog embarga, koji je doveo do skoka cene benzina, redova na pumpama i uznemirenosti. “Ljudima je hitno bio potreban alternativni izvor goriva”, ispričao je Stenli u dokumentarcu “It Runs on Water”.

Osnova za Mejerovo istraživanje je princip elektrolize, što je postupak pri kojem elektricitet struji kroz vodu i cepa molekule na vodonik i kiseonik. Stenli je tvrdio da njegov izum to radi koristeći mnogo manje električne energije nego što fizičari smatraju da je moguće.

“Potrebna je određena fiksna količina energije da se vodonik odvoji od kiseonika”, rekao je fizičar Nevil Rej, profesor Državnog univerziteta u Ohaju. Mejerov izum prkosi Zakonu o očuvanju energije koji kaže da se energija ne može stvoriti niti uništiti. “U suštini to znači da ne možete dobiti nešto ni iz čega”, objasnio je profesor Rej. “Možda je Stenli Mejer pronašao način da skladišti vodonik i koristi ga za izradu vrlo efikasnog motora, ali ne postoji način da se vodonik odvoji sa manje energije.”

Ipak, Mejerove ideje privukle su mnoge ljude i potencijalne investitore.

YT screenshot/MrGandulfWhite

Kreativnost Stenlija Mejera dostigla je vrhunac nakon što je upoznao Čarlsa i Velori Hjuz. Džulija Hjuz, najmlađa od njihovo sedmoro dece, imala je 5 godina kada je, krajem 1970-ih Mejer pozvonio na vrata njihove kuće. “Prvo što je rekao bilo je – Bog me je poslao ovde. Hteo bih da vaš dom iskoristim za jedan eksperiment”, ispričala je Džulija. Znala je da njeni roditelji nemaju gde da smeste ekscentričnog pronalazača, ali je Stenli ipak tu noć proveo u njihovoj kući, ali i narednih nekoliko godina.

Za uzvrat, Mejer je želeo da porodici izgradi solarni silos, dizajniran da zagreva i hladi kuću. Za strukturu mu je bilo potrebno na hiljade primitivnih optičkih vlakana, koje je Stenli oblikovao i pekao u porodičnoj kuhinji. Džulija se priseća da je kuća često mirisala na hemikalije.

Sistem je trebalo da usmeri sunčeve zrake u podnožje tornja koji je Mejer izgradio, kako bi zagrevali kuću i generisali električnu energiju za rad klima uređaja. Uprkos velikim naporima, ovaj izum nikada nije proradio.

To nije smetalo Džulijinom ocu, koji je bio fasciniran Stenlijevom sposobnošću da napaja porodični traktor vodom iz bunara. “Stavljao sam nos na auspuh. Nije bilo nikakvih isparenja. Izlazio je samo čist, vruć vazduh”, priseća se Čarls Hjuz.

“Stenli je bio pouzdan i veoma religiozan. Jednostavno sam imao osećaj da mi neće ništa uzeti i nikada nije”, rekao je gospodin Hjuz.

Vera u Mejerov rad nastavlja se i danas, kao i sumnja da je postojao plan da ga ućutkaju. Stiven Mejer je jednom prilikom opisao kako je 1980-ih Stenliju zazvonio telefon. “Kada je završio razgovor, okrenuo se prema meni i rekao – Upravo su mi ponudili 800 miliona dolara. Da prihvatim?”

Povezane vestiDA LI JE KIJANU RIVS BESMRTAN? Smešna teorija krajnje ozbiljnih razmera

Čarli, jedan od sinova u porodici Hjuz, prepričao je situaciju kada je nekoliko nepoznatih ljudi odjednom posetilo njihov dom krajem sedamdesetih. Igrao se u dvorištu kada se iznenada parkiralo nekoliko limuzina. Iz njih su izašli ljudi sa turbanima i tražili da pričaju sa Mejerom. “Sećam se da tog dana nisam smeo da uđem u sopstvenu kuću.” Kada su stranci otišli, dvorište se ponovo napunilo vozilima, ovog puta vojnim. Vojska se raspitivala šta su hteli ljudi u limuzinama. Kanije tog dana, tokom večere, Stenli im je saopštio: “Arapi mi nude 250 miliona dolara da prestanem odmah. Vaša divna porodica će imati mir i bogatstvo do kraja života”.

Sam Mejer je u dokumentarcu “It Runs on Water” govorio o ponudama koje je dobijao. “U poslednjih 10 godina mnogo puta mi je ponuđena ogromna svota novca da se prodam. Arapi su mi do sad ponudili ukupno milijardu dolara da prestanem da razvijam patent.”

Policijska istraga o Mejerovoj smrti obuhvatila je snimljene razgovore sa desetak svedoka, među kojima nisu bili razgovori sa dvojicom Belgijanaca.

Nakon tromesečne istrage, policija je zaključila da je Mejer koji je imao visok krvni pritisak, umro od aneurizme na mozgu.

Povezane vestiBitka za profit od ekološke katastrofe

Ali mnogi ljudi koji su Mejera poznavali misle da je ubijen, jer je njegov izum mogao da bude prvi korak ka besplatnoj energiji. Njegov patent je utabao put proizvođačima automobila kao što su Tojota i Honda, koji danas prodaju vozila sa gorivnim ćelijama. Automobili sa pogonom na vodonične gorivne ćelije sada su realna opcija i mogli bi da uskoro počnu da se masovno proizvode, a svi su napravljeni po uzoru na Mejerov rad. Do sada su ovi sistemi dizajnirani za proizvodnju HHO koji je poznat kao Braunov gas, piše sajt Carthrottle.

Autorska prava za većinu Mejerovih izuma su istekla i dostupni su na Guglovom katalogu patenata. Možda je pravo vreme da ih preispitamo i sprečimo dalje propadanje planete zbog upotrebe fosilnih goriva.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar