U martu 1998. godine, nakon više od 20 godina istraživanja, tvrdio je da ima prototip automobila koji bi mogao da okonča upotrebu fosilnih goriva. Možda bi sve ostalo samo na tvrdnjama relativno nepoznatog pronalazača, da Stiven Mejer nije umro pod čudnim okolnostima, što je dovelo do teorije zavere da je ubijen zbog svog revolucionarnog patenta.
Te 1998. godine, Mejer je otišao na ručak sa bratom i dva investitora iz Belgije. Nazdravili su njegovom novom izumu, za koji je tvrdio da predstavlja revoluciju u auto industriji. Mejer je otpio gutljaj soka, a zatim se uhvatio za vrat, potrčao ka izlazu i pao na kolena ispred restorana. “Izleteo sam napolje za njim”, priseća se njegov brat Stiven. “Zadnje reči su mu bile – Otrovali su me!”
Nakon tromesečne istrage, policija je zaključila da je Mejer umro od aneurizme na mozgu.
Prema članku na sajtu "The Columbus Dispatch", Mejerov automobil bi, navodno, mogao da vozi od jedne do druge obale SAD koristeći samo 75 litara destilovane vode, a da kao otpad emituje samo kiseonik. U članku se dalje navodi kako su Mejerovi poznanici tvrdili da je njegov izum privukao pažnju ljudi širom sveta. Misteriozni posetioci iz inostranstva su mu nudili velike svote novca za otkup patenta.
Značajan deo dokumentarnog filma “It Runs on Water” iz 1995. godine, čiji je narator pisac naučne fantastike Artur Klark, posvećen je Mejerovom izumu “vodonične gorivne ćelije”.
Osnova za Mejerovo istraživanje je princip elektrolize, što je postupak pri kojem elektricitet struji kroz vodu i cepa molekule na vodonik i kiseonik. Stenli je tvrdio da njegov izum to radi koristeći mnogo manje električne energije nego što fizičari smatraju da je moguće.
Vera u Mejerov rad nastavlja se i danas, kao i sumnja da je postojao plan da ga ućutkaju. Njegov brat Stiven je jednom prilikom opisao kako je 1980-ih Stenliju zazvonio telefon. “Kada je završio razgovor, okrenuo se prema meni i rekao - Upravo su mi ponudili 800 miliona dolara. Da li da prihvatim?”
Sam Mejer je u dokumentarcu “It Runs on Water” govorio o ponudama koje je, navodno, dobijao. “U poslednjih 10 godina mnogo puta mi je ponuđena ogromna svota novca da se prodam. Arapi su mi do sad ponudili ukupno milijardu dolara da prestanem da razvijam patent.”
Činjenica je da su Mejerove ideje privukle mnoge ljude i potencijalne investitore. Ipak, ostaje nejasno u kojoj meri više od 20 njegovih izuma spada u domen nauke, a koliko u domen naučne fantastike. Autorska prava za većinu Mejerovih izuma su istekla i dostupni su na Guglovom katalogu patenata.
