Studija koju rade stručnjaci i lekari sa tog instituta jedinstvena je u svetu, jer su u fokusu istraživanja pacijenti koji imaju lakše i srednje teške oblike korona infekcije, a koji su i najbroniji, objašnjava dr Babić za Tanjug i dodaje da je cilj da se ustanovi koja grupa u toj populaciji ima najveći rizik od tromboze.
"Utvrdili smo da je skoro polovina tih pacijenata imala trombozu, odnosno 42.7 odsto njih. Najčešće se radilo o dubokim venama potkolenice, dok je 10 do 15 odsto imalo trombozu u pregledu kolena i natkolenice. Takve tromboze su opasne jer mogu da dovedu do plućne embolije koja je nažalost najčešće fatalna", objašnjava dr Babić.
On podseća da je od početka pandemije bilo mnoga istraživanja koja su ukazivala da je kovid-19 samo respiratorna infekcija, da bi, kako kaže, kasnija pokazala da virus korona povećava i rizik od krvarenja.
"Rađene su neke studije u Kini gde je prvo i počela korona, pa se pokazalo da je većina pacijenata koji su nažalost umrli od virusa, preminula baš od posledica tromboze u vaskularnom sistemu", ukazuje dr Babić i objašnjava da osnova virusa korona može da se podeli na dva dela, odnosno respiratorni i inflamatorni deo.
"Sam virus ima spajkove preko kojih se vezuje za enzim u krvnim sudovima u koji uđe preko respiratornog trakta. Sam kašalj to dodatno širi i zahvata unutrašnje ćelije krvnih sudova koje odumiru od posledica oštećenja koje je korona izazvala i tako dolazi do tromboze", kaže on.
Studija takođe pokazuje da je najveći broj pacijenata starosti od 40 do 60 godina imao trombozu, dok stariji nisu toliko obolevali, ističe dr Babić i dodaje da su se izdvojili faktori koji upućuju na to kod kojih pacijenata treba raditi ultrazvučnu dijagnostiku.
"To su pacijenti koji su imali viši nivo CRP-a, gojazniji, oni koji su bili slabije pokretljivi i pacijenti koji su imali povećane vrednosti D-dimera", ukazuje dr Babić.
"Pacijenti koji imaju tri do četiri puta veće vrednosti D dimera imaju rizik od oko 70 odsto za dobijanje tromboze"
Dr Babić upozorava i na to da se kao posledice korone često pojavljuju zapaljenja srčane maramice što je pokazatelj da je taj virus itekako napada kardiovaskularni sistem.
"Pacijenti se žale na umaranje, ne samo posle mesec, dva od preležanog virusa, već i posle četiri do šet meseci od negativnog testa. I pored toga što se smatrala kao respitarona bolest koja zahvata samo pluća, kod određenih pacijenata je došlo do pojave tromboze u arterijskom i venskom sistemu i posle deset nedelja od negativnog pcr testa", ističe dr Babić.
On je objasnio da se to dešava jer su svi sistemi u organizmu povezani.
"U samoj cirkulaciji pluća imate alveolu gde se vrši razmena gasova između krvi i spoljasnje sredine, a studije pokazuju da kod određenih pacijenata do saturacije, odnosno zasićenosti kiseonikom u krvi ne dolazi zbog same upale pluća, već zbog tromboze tog malog suda gde se vrši razmena gasova".
Dr Babić podseća na to da su se protokoli lečenja virusa korona brzo dopunjavali, zahvaljujući dobroj komunikaciji i razmeni podataka između lekara, ali da postoje posledice virusa koje će se još godinama reflektovati na nečiji organizam.
"Vrlo je važno da se pacijent koji je imao problem sa koronom, javi vaskularnom hirurgu, kardiologu da bi se uvela prava terapija. Svi misle da je ovo običan grip, pa se ljudi kada ozdrave zalete na treninge, a ustvari oni ne smeju da se zamaraju bar šest meseci posle korone. Naravno, mora da postoji fizička aktivnost, ali bez umaranja baš zbog mogućih posledica", naglašava dr Babić.
On apeluje na građane da posle preležane korone urade ultrazvuk srca i krvnih sudova, površnih i dubokih vena, te ultrazvuk arterija a pogotovo pacijenti koji imaju neke od faktora rizika.
"Ono što bih posebno istakao kao bitno je da pacijenti ne piju lekove na svoju ruku pogotovo ne lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi. Oni se preporučuju određenim grupama, ali kod drugih mogu imati neželjene efekte i tu treba uvek tražiti savet lekara koji će dati pravu dozu da ne bi došlo do nekog problema", objašnjava dr Babić.
