KOŠTUNJAVO VOĆE: Najveći izvor zdravlja

Koštunjavo voće je grupa namirnica, koja predstavlja odličan izvor antioksidanasa, vitamina kao i minerala. Uz svakodnevnu kvalitetnu i izbalansiranu ishranu doprinosi očuvanju i poboljšanju zdravlja. Veliki broj ljudi izbegava plodove ovog tipa, jer misli da dodatno doprinose gojenju. Realnost je potpuno suprotna, koštunjavo voće smanjuje višak kilograma.

Studije koje su izvršene, dovele su do rezultata da je unošenje koštunjavih plodova, doprinelo do gubitka ¼ dodatnih kilograma, kao i velikih masnih naslaga. Takođe utiče i poboljšava zdravlje srca i mnogo je bolja opcija od žitarica. Njihova glavna snaga je što sadrže aminokiselinu L-arginin, pruža mnogobrojne benefite za osobe, koje imaju srčana oboljenja ili osobe s povećanim rizikom za oboljenjem.

Orah

Utiče na čišćenje krvi, kao i lečenje plućnih bolesti, creva i jačanje mišića. Jezgro sadrži 65% ulja, uz 15% vrednih ugljenih hidrata, belančevine, fosfora, magnezijuma, vitamine B i C, govžđe. Posebno zanimljiva činjenica je to, što orah uz soju najbolje može da zameni meso. Nalazi se u grupi uljarica, vegetarijanci puno koriste orah, zbog količine masti i proteina.

Badem

Jako popularana grickalica, uz to se koristi kao dodatak raznim jelima. Mogu se naći dve vrste, slatki badem i gorki badem. Prvo pomenuti se jede sirov, pržen ili se prerađuje za proizvodnju bademovog maslaca, ulja i mleka. S druge strane, gorki badem je otrovan i služi samo za proizvodnju esencijalnog ulja. Badem je vrlo bogat bakrom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, kalcijumom i cinkom. Vodeći je izvor vitamina E u hranu, u obliku alfa-tokoferola. Vrlo moćnog antioksidansa, koji ima sposobnost snižavanja holesterola. Velika količina mangana i bakra, utiče na čuvanje nerva i endokrinog sistema. Održavaju čvrstinu i zdravlje kostiju. Isto tako, pruža osećaj sitosti. Poseduju i probiotička svojstva, odnosno povećavaju nivo dobrih bakterija u crevima, doprinose zdravlju organa za varenje.

Brazilski orah

U Brazilu se zove „castanhas-do-Para“, a poptuno neverovatno zvuči da je Bolivija najveći izvoznik braziliskih oraha. Zatvoreni su u krutoj ljusci. U odnosu na već pomenute plodove, imaju vrlo bogat ukus, ali nekim ljudima neće goditi ukoliko se konzumira prevelika količina, razlog je veliki udeo masti. Njegova glavna snaga, leži u potpuno neverovatnoj količini selena, a on se nalazi u veoma malo namirnica. Selen podstiče rad štitne žlezde, omiljen je među poklonicima vegeterijanske i veganske ishrane. Snažan je antioksidans, koji usporavaju propadanje ćelija, time usporavaju i starenje celokupnog organizma. Ovaj plod sadrži vitamin E, kao i vitamin B. U brazilskom orahu mogu se pronaći fosofor, magnezijum, kalcijum, gvožđe i bakar. Idealno konzumiranje brazilskog oraha je da on bude sirov. Ipak, jako je teško utvrditi pri kupovini da li je tretiran, kad se izvadio iz ljuske. Neoljuštene orahe je izuzetno teško naći.

Indijski orah

Izuzetno hranljiva materija, smatra se da šaka indijskog oraha pojačava lučenje hormona, koji mozgu daju znak da je osoba sita, čime se kontroliše apetit. Veoma je bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina i proteina, vitamina E, K i B1, kalijuma, magnezijuma. Svi oni su važni za zaštitu kardiovaskularnih sistema. Količina vitamina C, čak je pet puta veća nego kod pomorandže. Preporučuje se da umesto ulja za salatu, ubaci se nekoliko indijskih oraha. Njegovo dejstvo je usmereno protiv upala, ublažuje kašalj, smanjuje šećer u krvi, kao i povišen pritisak. Utiče i na dijabetes, tako što snižava nivo triglicerida. Redovno konzumiranje smanjuje rizik za nastanak dijabetesa tip 2. Cink je isto član indijskog oraha, povećava otpornost organizmu i jača limfni sistem. Sadži magenzijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.

Pistaći

Sigurno najomiljenije grickalice. Odličan su sastojak, ukoliko želite da obogatite slana ili slatka jela. Vrlo su kalorični, 100 grama sadrži čak 557 kalorija. Imaju u sebi 50% masti i po 20% belančevina, ugljenih hidrata. Pored toga sadrži kalijum, gvožđe, magnezijum, vitamin E, C i A. Njihova zelena boja dolazi od strane luetina i zeaksantina, veoma važni za vid. Pistaći su jedan od najboljih izvora karotenoida, povezani su sa smanjenjem rizika od makularne degeneracije, stanja koje može da dovede do slepila usled starenja. U sebi sadrže supstancu fitosterol, njihova sposobnost je upijanje holesterola iz drugih namirnica, zbog čega se dodaju pojedinim jelima. Koriste se kao zamena za meso, zbog čega se nalazi na listi namirnica vegetarijanaca.

Lešnici

Veoma povoljno utiču na naš organizam. Satkan od sastojaka, koji štite srce i krvne sudove. Energetski su veoma vredna namirnica, zbog čega je veoma zastupljena među mladima i sportistima. Kada se ukloni ljuska, na jezgru se nalazi tanak smeđi omotač, koji sadrži korisne polifenole. Samo jezgro sadrži 60%-70% masnoće, to su konkretno nezasićene masne kiseline, poželjne u ishrani. Najbolje je grickati u svežem stanju, dobro je poznato da su neke poslastice nezamislive bez lešnika.

Preporuka za dnevni unos koštunjavog voća je oko 30 grama, to je otprilike jedna šaka. Namirnice ovog tipa su veoma važne za sportiste, jer njihovo dejstvo utiče na oporavak organizma od povreda, a održava ga i zdravim.