Neki žive i tako

Kraljevina Sreće

Kraljevina Butan, zemlja u istočnom delu Himalaja, pored BDP-a, meri i nivo sreće među ljudima. Izraz „bruto društvena sreća“ prvi je upotrebio četvrti kralj Butana Jigme Singye Wangchuk, 1972. godine, govoreći da je sreća važnija od bruto društvenog proizvoda. „Bruto društvena sreća“ potiče od ideje da je za održivi razvoj jedne zemlje potrebno više od pukog ekonomskog napretka.

Nivo sreće stanovnika Butana meri se na osnovu devet različitih kategorija: psihološko stanje, zdravlje, obrazovanje, način provođenja vremena, kulturna raznolikost, dobra vlast, društvena vitalnost, ekološka održivost i životni standardi. Kada se saberu svi rezultati, oni kojima skor ostane ispod 50 odsto, smatraju se nesrećnim, i oni čine oko 10 odsto populacije. Oko 49 odsto populacije smatra se „usko srećnima“ sa skorom od 50-65 odsto , dok su oni sa skorom od 66-76 odsto „obimno srećni“ i čine 33 odsto populacije. Poslednja grupa, oni koji su najsrećniji i čiji je skor iznad 77 odsto nazivaju se „duboko srećnima“.

Merenje bruto društvene sreće utiče na donošenje odluka u državnom vrhu. Pre nego što se odobri neki projekat ili donese novi zakon, ispituje se mogući uticaj na BDS, a neki poduhvati čak su i direktan odgovor na rezultate ovih istraživanja. Na ovaj način, ljudima se omogućava da svoje mišljenje ili neka nezadovoljstva izraze na zvaničan način, kako bi oni koji vode državu mogli na konstruktivan način da pristupe rešavanju problema. Istraživanje uključuje i odgovore o socijalnom i materijalnom statusu ispitanika, kao i o mestu gde živi, pa se tako lakše dolazi do rešenja.

Ujedinjene nacije prihvatile su predlog Butana za priznanje ovakvog pristupa razvoju, i predložile ostalim članicama ovaj način merenja uspeha države, kao održivo rešenje koje obuhvata najveći broj faktora u razvoju jednog društva.