KVALITET NA DIJETI: Kakvu hranu jedemo?

KVALITET NA DIJETI: Kakvu hranu jedemo?

Foto: shutterstcok


Potrošaču u Pragu je prekipelo. Nije više mogao da podnese da “koka-kola” koju on pije nije istog kvaliteta kao ona, recimo, u Berlinu. Prekipelo mu je zbog povlašćenog zapadnog tržišta i večite zapadne dominacije, čak i kada je reč o prehrambenim proizvodima. Češka je možda deo “istočnog bloka”, ali nije mimo sveta. Makar ne mimo Evropske unije.

Zato je njegova država, kao i ostale zemlje centralne i istočne Evrope, stala u odbranu prava svojih potrošača i poslala pregovarače u institucije Unije. Nakon mukotrpnog lobiranja, početkom ove godine postignut je sporazum o pravilima za takozvane namirnice dvostrukog kvaliteta, odnosno identične proizvode istih proizvođača koji se prodaju sa različitim sastojcima na različitim tržištima.

Prema pisanju magazina “Politiko”, pomenute zemlje zalagale su se za odbacivanje dvostrukih standarda za zemlje članice EU i zahtevale da artikli, od “koka-kola” limenki do “hed end šoulders” šampona moraju imati iste sastojke. Dobro, uz nekoliko izuzetaka… Sve ostalo, od sada ili tada, pa nadalje, smatraće se obmanjujućom komercijalnom praksom, dok će se kompanije za koje se utvrdi da krše pravila suočiti sa oštrim novčanim kaznama u visini do četiri odsto godišnjeg prometa.

“To je prvi put da su ovakva pravila zaista priznata”, rekao je za “Politiko” jedan od zvaničnika Evropske komisije.

Dvostruki standardi

Ovakva inicijativa nije im sinula preko noći. Lobiranje za priznanje jednakih potrošačkih prava, u Uniji koja se bazira na ravnopravnosti, pokrenuto je tek nakon što je, ne tako davne, 2015. objavljena studija koja ukazuje da riblji štapići “iglo” u češkim prodavnicama imaju sedam odsto manje ribe u odnosu na one u nemačkim supermarketima. Otkriveno je i da “sprajt” koji se prodaje u Češkoj ima više veštačkog zaslađivača, aspartama, nego u Nemačkoj.

Nacrt zakona definisao je proizvod dvostrukog kvaliteta kao onaj koji “ima znatno drugačiji sastav ili karakteristike”, a čije će reklamiranje biti strogo zabranjeno firmama, osim ako za to ne postoje neki legitimni i opravdani razlozi.
Zanimljivo je da kompanije odavno tvrde da varijacije u sastavu proizvoda nemaju nikakve veze sa kvalitetom i da su one posledica različitih preferencija potrošača u Evropi, kao i različitih okolnosti ili nacionalnih propisa. Međutim, prema novim pravilima, razlike u ukusima potrošača neće se uzimati u obzir kad je reč o kvalitetu proizvoda. Izuzeci mogu postojati, ali u tom slučaju firme moraju da informišu potrošače o razlikama i te informacije moraju biti lako prepoznatljive.

Povezane vesti – RECIKLAŽA U SRBIJI: Đubre nije za bacanje

Međutim, zamerke na ovaj nacrt zakona su da ne postoji zajednička definicija onoga što predstavlja “značajnu razliku” i ne navodi se po kom parametru bi proizvodi trebalo da se porede. Kako je pisao “Politiko”, dvojica visokih zvaničnika EU su tvrdila da namera novog zakona nije da pokriva svaku pojedinost, već da zaplaši firme. Na nacionalnim vlastima je da odluči kako će kontrolisati nepravilnosti. Propisano je i da Brisel prati učinak pravila u naredne dve godine, pre nego što podnese izveštaj Evropskom parlamentu i nacionalnim vladama.

Sa istim problemom bore se i potrošači u Hrvatskoj, koja je takođe članica EU. Novcem EU urađeno je istraživanje u kojem je dokazano da je čak trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače. Rezultat je bio kratkoročno efikasan. Jedan od poznatijih proizvođača dečje hrane povukao je kašice sa tržišta i zamenio ih kvalitetnijim. Tu je otprilike sve stalo…

Hrvatska predstavnica u EP Biljana Borozan predvidela je da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. Zato je i predloženo da se svake godine uradi uporedno istraživanje u zemljama istočne i zapadne Evrope i da se nepoštovanje pravila strogo kazni.

A šta je sa situacijom u Srbiji koja, činjenica je, nije deo Evropske unije, ali svojski podržava i promoviše njene vrednosti? Na manjak lešnika u čuvenoj “nuteli” smo navikli. Baš kao i na utisak da nam je kosa mnogo čistija i kvalitetnija kada je operemo šamponom kupljenim u Nemačkoj, za razliku od proizvoda istog brenda iz srpskih prodavnica.

Hrana

 

U Srbiji je, recimo, prema ranijim podacima Ministarstva poljoprivrede, iz prometa povučeno 86.749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54.016 litara pića, a najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i kvalitet proizvoda. U međuvremenu je usvojen Pravilnik o deklarisanju proizvoda koji je počeo da se primenjuje tek od ove godine.

Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača ističe za “Ekspres” da se pravilnik primenjuje i da su na terenu krenule kontrole tržišne inspekcije.
“Sigurna sam da veliki proizvođači ne žele da se igraju sa biznisom kako ne bi izgubili potrošače. Kontrola možda ne može da dopre do nekih manjih proizvođača, ali smo imali situaciju da su i veći proizvođači imali problem sa deklarisanjem određenih proizvoda. Ono što je sigurno jeste da su proizvodi na našem tržištu bezbedni, a kada je reč o kvalitetu, to zavisi od proizvođača do proizvođača. Imali smo situaciju u jednom prodajnom objektu da je, recimo, jedan kilogram hrane za kučiće koštao 189 dinara, a parizer 169 dinara. Ispada da je hrana za ljude jeftinija od hrane za pse. Sve to ima svoju cenu. Nažalost, mnogi potrošači kupuju u skladu sa svojom kupovnom moći”, navodi Vida, dodajući da u Srbiji nikada nije urađena analiza kvaliteta hrane.

“U regionu su to učinili jedino Hrvati. Svojevremeno su analizu uradili Česi i Slovaci i utvrdili su da je kvalitet proizvoda različit u istočnoevropskim i zapadnoevropskim državama. Ne mogu ni da zamislim šta bi otkrili na srpskom tržištu kada bi uradili takvu analizu”, podvlači ona.

I Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača u izjavi za “Ekspres” ističe da je najveći problem na srpskom tržištu što ne postoji dovoljno kontrole.
“I time vam bukvalno nisam rekao ništa novo. Kontrola, kontrola, kontrola. To je stari problem koji mi nikako da rešimo i nikako da razdvojimo žito od kukolja. Ništa se godinama ne menja, pa čak i kada postoji dobra volja ništa se suštinski ne promeni. Kad je reč o kvalitetu hrane u Srbiji, nismo ništa drastično ni bolji ni lošiji od drugih zemalja u regionu. Evo, Hrvatska je nedavno uspela da se izbori za jednaka prava, ali to je bukvalno “kao nešto uspela…”. U suštini se ništa ni kod njih nije promenilo. Za razliku od njih, mi, eto, nismo ni uradili tu uporednu analizu. Problem u Srbiji je što se niko neće ni baviti tim rezultatima, već će osnovno pitanje biti: Ko vam je platio za izradu? A uvek neko mora da plati. Zato se naša organizacija sada zalaže da se to uradi na takoreći državnom novu, da iza finansiranja stane država i da onda nemamo problem. Do tada se samo vrtimo u krug. Dosta velikih problema ima u proizvodnji mesa i u pekarama koje rade faktički u sivoj zoni. Nema dovoljno stručnih ljudi, veterinara. Dakle, to više nije ni samo problem nedostatka inspektora. Zato mi jedan prijatelj kaže kada pričam o sivoj zoni polako malo sa tim bojama”, napominje Papović.

Povezane vesti – Dva miliona ljudi godišnje umre zbog nedovoljne konzumacije voća i povrća

Poljoprivredni inspektori su u 2016. obavili ukupno 7.197 kontrola, a poljoprivredna inspekcija je donela 67 rešenja o zabrani proizvodnje, 159 rešenja o zabrani prometa, dok je, zbog konstatovanih nepravilnosti po pitanju uslova za proizvodnju, uslova higijene i kvaliteta i bezbednosti proizvoda, izrekla ukupno 288 kaznenih mera. Ipak, kao jedan od glavnih problema kontrole proizvoda na srpskom tržištu navodi se to da ne postoji dovoljan broj inspektora na terenu.

Upućeni tvrde da tako jedan poljoprivredni proizvođač u oblasti biljne proizvodnje u Srbiji u proseku ima šansu da bude kontrolisan jednom u 20 godina.
“Centar za zaštitu potrošača često sarađuje sa inspekcijama. Situacija je takva da pojedine regione, recimo četiri grada, pokriva samo jedan inspektor. U jednom gradu smo čekali da dođe inspekcija iz drugog mesta. Svakako je neophodno da se uveća broj inspektora na terenu”, smatra Vera Vida.

U martu ove godine usvojene su Izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane koje imaju za cilj, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, da potrošači jedu kvalitetniju, a ne jeftiniju hranu. Novim aktom se uvodi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, primarnu proizvodnju, skladištenje, transport hrane i maloprodaju.

Ko još čita deklaraciju?

“Usvojenim zakonom napravljen je izuzetno važan iskorak u zaokruživanju sistema bezbednosti hrane u Srbiji. Jedna od najznačajnijih novina je pravni okvir za Direkciju nacionalnih referentnih laboratorija koji omogućava punu kontrolu nad radom svih akreditovanih laboratorija u zemlji, ali i superanalize svake eventualne sumnje koja se pojavi u lancu sistema bezbednosti hrane. Novi zakon omogućava da se tzv. viškovi hrane doniraju bankama hrane i potom iskoriste za najugroženije kategorije stanovništva, što do sada nije bio slučaj. Novim zakonom predviđeno je osnivanje Saveta za bezbednost hrane, koji je zadužen za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, kao i za preduzimanje hitnih mera”, naveo je tada Nedimović.

Međutim, mnogi smatraju da se u Srbiji donose pravilnici i zakoni, ali da ih niko ne sprovodi i ne kontroliše. Veliki problem je i informisanost građana, a stručnjaci se slažu da je samo informisan potrošač – zaštićen. Građani kada čitaju deklaracije, obično obraćaju pažnju samo na rok trajanja.
“Podrobnije pročitaju deklaraciju oni koji imaju zdravstvenih problema. Centar za zaštitu potrošača dva puta godišnje organizuje štand u prodajnim objektima na kojima edukuje građane i odgovara na njihova pitanja. Nemam informaciju da li Ministarstvo poljoprivrede organizuje edukacije, ali zato finansiraju savetovalište za potrošače, što je jedan od vidova informisanja potrošača o njihovim pravima”, podvlači Vera Vida.

Tim iz Beograda na čelu sa inženjerom prehrambene tehnologije Miroslavom Otaševićem osmislio je besplatnu aplikaciju “Šta jedem” za sve one koji vode računa o tome šta jedu, ali ne žele da gube vreme čitajući sitna slova na deklaraciji. Ta aplikacija nudi osnovne informacije o proizvodu, kojoj kategoriji pripada, kao i uvid u količinu emulgatora, ali i detaljan sadržaj namirnica za decu.

 

Srbija kao Togo i Zambija

Iz novog Zakona o bezbednosti hrane, koji je usvojen marta ove godine, izuzeta je genetski modifikovana (GM) hrana, koja je definisana drugim propisom. Iako su izuzimanje GM hrane iz zakona opozicione stranke ocenile kao uvođenje GM proizvoda na mala vrata, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odbacio je te kritike i istakao da je bezbednost hrane na prvom mestu kako zbog građana, tako i zbog izvoza.

Direktor sertifikacione firme koja se bavi i bezbednošću hrane TMS CEE Boško Gavović istakao je da bi Srbija trebalo da čuva i maksimalno iskoristi svoju stratešku prednost, odnosno to što je jedna od tri zemlje, uz Togo i Zambiju, koje ne podržavaju genetski modifikovane proizvode (GMO).
“Sigurno je potrebno da prođe još decenija da bi se svi uverili u bezbednost GMO hrane. Tu stratešku prednost, do koje je jako teško doći, treba čuvati i iskoristiti”, rekao je Gavović za medije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar