Biznis
16.06.2024. 17:55
Život
08.08.2024. 17:00
Teodora Stojanović
Ovako je bilo...
Letovanje na rizik: Moje iskustvo iz Crne Gore
Kažu ‒ ako odeš u Crnu Goru na letovanje, to ti je lutrija, možda dobiješ virus, a možda i ne.
Ne znam za druge, ali meni baš i nije tako. Ja ga dobijem gotovo svake godine. Pitaju me svi – a što ideš? Pa zato što volim! Iako sam prethodno letovanje baš gadno prošla sa virusom i zaklela se da neću nikada više doći, eto mene opet.
Opravdanje za dolazak mi je bio posao, nema rominga pa mogu da radim, jer sam već prijavila neke druge odmore. Sigurna sam da sam negde u podsvesti zaista želela da dođem u Crnu Goru, iako sam svima to poricala, pa čak i samoj sebi.
Možda mi je toliko draga jer sam kao dete svake godine letovala sa babom i prijateljima. Bečići, Rafailovići, Utjeha… gde god da smo otišli, sve mi je ostalo u lepom sećanju. Kad sam završila srednju školu, otišla sam prvi put sa društvom na more, u Budvu naravno.
Za mene je to bio pravi doživljaj. Prvi put sam bez ikakvog nadzora i ograničenja mogla da ostajem na žurkama na kojima sam sasvim spontano upoznala toliko ljudi sa kojima sam i dalje u kontaktu.
U najlepšem sećanju mi je, možda, Herceg Novi, gde sam pre nekoliko godina takođe otišla sa prijateljima. Nas je bilo četvoro, ali tamo smo svako veče na molu, uz gemišt i ostatak ljudi iz kraja koji su boravili u tom mestu, slušali Vladu Georgieva, Olivera Dragojevića… Ni blizu onih izlazaka u Budvi, ali imalo je svoju čar.
Jedan dan tog letovanja iskoristili smo da odemo na Adu Bojanu, a za mene je to bio fenomen. Takav osećaj slobode nisam nikada osetila. Jedna klasična divljina u kojoj svako može da bude ono što želi. Nisam neki ljubitelj tehno muzike koja se tamo pušta uveče, ali tu žurku zaista treba doživeti. Naredna tri leta provela sam tamo.
Zdravlje
18.07.2024. 20:00
Lekovi koje BI TREBALO poneti na letovanje
Međutim, svako to moje letovanje u Crnoj Gori, koliko god bilo lepo, pratila je neka tegoba. Od gnojne angine i visoke temperature do klasičnog stomačnog virusa koji ovde kruži. I, da vam priznam, jeste lutrija.
U većini slučajeva razbolim se samo ja, ali eto ove godine retko ko je ostao imun. Dolazak ovde bio je sasvim neplaniran. Tetka je želela da dođe sa decom, a igrom slučaja niko nije mogao da krene sa njom. Dobrovoljno sam se prijavila da budem njena pratnja, ali pod uslovom da dođemo u Crnu Goru, jer moram da radim. I tako smo tetka i ja, sa dvoje male dece, sele u autobus i naoružane probioticima krenule na naše neplanirano putovanje.
Izbirljivo sam birala mesto zbog plaža, kako bi deca imala lak prilaz u more i pesak za igru. Po preporuci, ali načula sam i ja da svi hvale, odlučila sam se za jedno mestašce u blizini Bara.
Neću ga navoditi, ali oni koji su nekada letovali ovde verovatno će prepoznati prilikom opisivanja. Malo mesto, porodično, ima nekoliko plaža koje su sasvim pristojne.
Ali, za te pristojne morate da platite fino. Nekoliko prijatelja opisalo mi je ovo naše mesto ovako: “Ideš sa paradajzovcima“, “To ti je klasično paradajz turizam mesto“ i slično. Ko su uopšte “paradajzovci“ i zašto svima toliko smetaju?! Evo sada ću vam objasniti, ali imajte na umu da je ovo moje iskustvo i da nije svuda isto!
Stigle smo rano, pa dok smo čekale da uđemo u smeštaj, prošetale smo se tom “glavnom“ plažom. U to doba bila je prazna i delovala je savršeno, što je i prouzrokovalo naše uzbuđenje i olakšanje da smo ipak “ubole“ mesto za letovanje.
Plaža je šljunkovita i prostrana, a more tirkizno plavo i čisto. Odmah smo zauzele ležaljke na kojima smo uživale u tišini dok smo čekale da nas vlasnik apartmana nazove i obavesti da je sve spremno za naš ulazak.
Mogu vam samo reći da se ta plaža, u roku od sat vremena koliko nam je bilo potrebno da se otpakujemo i pripremimo za kupanje, pretvorila u osinjak.
Moru ne možete da priđete od tolike gužve, a pored nas bila je porodica koja je ponela vufer poput onih svadbarskih, pa sam imala “privilegiju“ da mi na uvce pevaju okoreli narodnjaci, ali i da poslušam kolo. Ne postoji osoba koja me nije preskočila, prisela na moju ležaljku da odmori, poprskala vodom i slično.
Lično ja nemam ništa protiv paradajzovaca. Godinama sam sa babom letovala na peškirima i jela ono što je ona spakovala za užinu i ručak.
Mama je ljubitelj divljih plaža, pa iako su nam hoteli u Grčkoj bili na predivnoj plaži, mi smo kilometre prelazili pešaka da bismo postavili peškire i suncobrane. Nosili smo, naravno, frižider sa pićem, voćem, sendvičima…
Početkom juna otišli smo u Španiju, u Kalelju, gde smo takođe ležali na peškirima. Ali ovo je nešto sasvim drugo. Ovde govorim o mentalitetu ljudi, a ne o tome da li u torbi imaju paštetu i paradajz. Volim kada na plaži ima ljudi i muzike, ali u ovom slučaju osećate se kao da ste zarobljeni tu. Morate da pazite na svaki pokret jer je uvek neko pored vas i sloboda kretanja je ograničena.
Ukoliko želite da zaplivate, prvo morate da se izborite za svoje mesto u plićaku, što nije tako jednostavno.
Život
24.07.2023. 02:10
Saveti za prvi dan na poslu nakon odmora
Ležaljka u prvom redu u ovom osinjaku košta 20 evra, ali iako smo je platili, vrlo brzo smo otišli. Na sledećoj plaži koštala je isto toliko, do nekog petog dana našeg letovanja. Došao je momak da naplati i saopštio da je iznenada poskupela za pet evra.
Malo je čudno da poskupi usred sezone, pred kraj jula? Možda i grešim. Ta druga plaža ostala mi je u sećanju po velikoj količini trave koja pluta u moru, ali i neljubaznosti osoblja. Nije tajna da ovde, duž cele obale, i nisu baš neki ugostitelji, ali eto ja se svakog puta iznenadim. Na kraju smo odustale od tih plaža sa prilazom za decu (koje su bile glavni povod našeg dolaska ovde) i otišle na “fensi šmensi“ plažu (tako je naziva moja sestra od sedam godina).
Tamo su ležaljke 30 evra, a baldahin 50. Ulaz u more su stepenice, a peska nema. Dakle, nema ništa od onoga što smo tražile. Međutim, ima mir i ljubaznost osoblja.
O cenama hrane na toj plaži neću ni govoriti jer sam još šokirana da mogu biti tolike u ovako malom mestu. Mada, to je trebalo da pretpostavimo kada smo, dok smo gledale smeštaj, na “Bukingu“ videle nerealne cene.
Nije postojao apartman ili hotel (da nije negde daleko u brdu), a da nije koštao manje od hiljadu evra. Za sva moja letovanja u Crnoj Gori nisam to doživela, ali šta je tu je, prihvatile smo tu cenu jer nemamo mnogo opcija. Samo ću vam reći da smo hotel u Španiji, na plaži, platili manje u odnosu na jedan apartman u malom mestu u Crnog Gori, koji čak nije ni na plaži.
Ali, cene aranžmana poskupele su svuda. U maju sam tražila sa drugaricom aranžmane za Grčku, neko ostrvo. Ta potraga trajala je skoro dve nedelje jer je sve bilo preskupo, ali i uprkos tome nije bilo slobodnog smeštaja.
Bila je to samo potvrda onoga što je Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (NATAS) saopštila krajem maja ‒ letnji aranžmani su u odnosu na prošlu godinu poskupeli za 26 odsto, a potražnja raste.
Kako je naveo NATAS tom prilikom, i pored poskupljenja, ove godine beleži se porast potražnje od 9,4 odsto za letnje aranžmane u odnosu na isti period prošle godine. Da potražnja raste, svedoči i neverovatna gužva u ovako malom mestu koje, iznenađujuće, i nije baš tako jeftino. Najbolji opis je rečenica moje male sestre, koju je izgovorila kada smo prvi put izašle uveče da se prošetamo: “Au, koliko ih je!“
Dok pišem ovaj tekst, ujedno se i pakujem za polazak kući, ali pored mene je i vangla ukoliko mi bude bilo muka. Kada sam predložila da napišem svoje iskustvo i nabrojala sve ovo, nije prošlo ni pola sata, a ja sam završila u toaletu kafića sa mučninom. Verovatno da sam prizvala. Agonija je trajala nepuna dva dana, ali to ne bi bio problem da se pre mene nisu razbolela deca.
Prva na tapetu bila je najmlađa sestra koja je ovaj virus podnela, što bi se reklo, muški. Malo mučnine i blaga temperatura. Zatim je zahvatilo drugu sestru, takođe mnogo mlađu od mene, koja i nije podnela tako lako.
Sada dok se pakujemo razmišljamo hoće li tetku stići tek kada sednemo u autobus, što ne bi bilo dobro. Sve u svemu, ovo letovanje privele smo kraju sa pozitivnim utiscima.
Nigde nije idealno i svuda postoji neka mana. Kad sam već spomenula Španiju, onda moram reći i to koliko je more tamo hladno. Konstantno duva vetar, talasi, a najtoplijeg dana zabeleženo je 27 stepeni. Tada nam je radnica u lokalnoj radnji rekla kako oni tu vrućinu ne mogu da podnesu, a mama i ja smo u torbi imale duks i čarape za svaki slučaj (a otišle smo na more!).
I ta Grčka koju sam jedva rezervisala poznata je po “paradajzovcima“, a jedna od plaža na Tasosu izgleda gotovo isto kao ova “glavna“ gde sam sada. Nisam bila, pa ne mogu da potkrepim ovu tvrdnju, ali videla sam snimak na Tiktoku. Osinjak, prepun plićak, a ležaljka 50 evra. Čak znam osobu koja se vratila sa Halkidikija jer su deca dobila stomačni virus. Ono što mogu da potvrdim jeste to da, što se tiče Crne Gore, lutrija se ne odnosi na moj slučaj. Ja se uvek razbolim, ali se i rado vraćam. Čudan neki fenomen, ali za mene je ovo rizik koji očigledno rado prihvatam.
Život
25.06.2024. 20:05
OVO je NAJATRAKTIVNIJA plaža u Evropi
Komentari
