Mladi u Evropi sve manje idealisti, sve pragmatičniji

Prema danas objavljenoj studiji, polovina mladih iz šest zemalja EU i iz Velike Britanije se u potpunosti saglasilo sa rečenicom da je demokratija najbolji oblik uređenja, ali je svega 26 odsto izrazilo zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije u svojoj zemlji.

Anketa je ujedno pokazala da među mladim ljudima opada shvatanje da je demokratija superioran sistem u odnosu na druge modele, a čitavih devet odsto je reklo da preferira druge obike društvenog uređenja. 

Anketu je u aprilu i maju ove godine za Fondaciju TUI onlajn sprovela agencija Jugav u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Poljskoj, Italiji, Grčkoj i Velikoj Britaniji među ukupno 8.024 mladih uzrasta 16 do 26 godina. 

Najveće zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije u svojoj zemlji pokazali su mladi Nemci (53 odsto), ali je dugoročni trend od 2018. godine u opadanju u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Grčkoj, dok su mladi Poljaci i Britanci danas zadovoljniji demokratijom u svojoj zemlji nego pre nekoliko godina.

U studiji se ocenjuje da mladi nisu skeptični prema demokratiji iz principa, nego da su postali zahtevniji i demokratiju ne mere po obećanjima i kao puku vrednost, nego po učinku u svakodnevici i po tome kako rešava probleme i oblikuje budućnost.

I stav mladih oprema članstvu u EU je, kako pokazuje studija, vrlo pragmatičan i ona nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Većina mladih (62 odsto) EU poistovećuje sa otvorenim granicama, a nešto manje (57 odsto) sa ekonomskom saradnjom, iako je i to shvatanje EU kao ekonomske zajednice od 2017. godine izgubilo na značaju.

Mladi i dalje EU povezuju sa velikim obećanjima kao što su ljudska prava (37 odsto), mir (36 odsto), solidarnost (31 odsto), demokratija (30 odsto) i bezbednost (27 odsto). Trećina mladih priželjkuje tešnje odnose u EU, a trećina misli da su sadašnje veze upravo kakve treba da budu.

Autori studije pišu da upada u oči da sve više učesnika godišnje studije nema jasnu predstavu o tome šta su zadaci i koja je uloga EU. 

Istovremeno, institucije i organizacije kojima mladi Evropljani najviše veruju su nauka, policija, Ujedinjene nacije i NATO. Evropska komisija i Evropski parlament su tek na petom mestu. Ujedno, anketa je pokazala da mladi imaju slabo poverenje u političke partije u svojoj zemlji.

U anketi su mladi pokazali pragmatizam i odgovarajući na pitanje šta je za njih sloboda. Pokazalo se da za većinu sloboda nije apstraktan pojam, nego nešto potpuno konkretno.

Za 41 odsto šivot u slobodi znači da svi imaju jednake šanse, bez obzira na pol, seksualno opredeljenje, duštveno ili etničko poreklo. Telesno i psihičko zdravlje znači slobodu za 36 odsto ispitanih, a život bez siromaštva za 29 odsto. 

Takođe 29 odsto slobodu povezuje sa putovanjima i pravom da mogu da žive gde žele. 

Ti brojevi, prema oceni istraživača, ne znače nezainteresovanost za demokratiju, nego ukazuju na izmenjene prioritete pošto u vremenima rastuće nesigurnosti u prvi plan dolaze materijalni, zdravstveni i socijalni činioci pojma sloboda.