Evropljani SAD percipiraju slično Kini - pretežno negativno

Tri petine nemačkih birača, 61 odsto, SAD zapravo ocenjuje negativno ili veoma negativno. Time se percepcija SAD u Nemačkoj približila percepciji Kine, koju negativno ocenjuje 59 odsto birača.

Građani sa sličnom skepsom vide strane umešane u bliskoistočna žarišta: Izrael negativno ocenjuje 62 odsto, palestinske teritorije 54 odsto, a Iran 81 odsto. Rusiju negativno ocenjuje 74 odsto birača, piše u četvrtak agencija dpa.

Amerikanci 3. novembra glasaju za svih 435 mesta Predstavničkog doma i trećinu Senata. Samo devet odsto ispitanika iz reprezentativnog uzorka za nemačko biračko telo ocenjuje da američka demokratija dobro funkcioniše.

Svaki četvrti veruje da sistem funkcioniše, ali da je pod pretnjom, dok je 40 odsto ocenilo da je demokratija u SAD ugrožena i da samo delimično funkcioniše. Otprilike svaki osmi ispitanik je ocenio da demokratija SAD uglavnom više ne funkcioniše.

Po pitanju nemačko-američkih odnosa, Nemci su podeljeni. Nešto manje od petine, 19 odsto, SAD načelno vidi kao prijateljsku i savezničku državu, ali 11 odsto ih vidi kao pretnju. Nešto više od petine, 22 odsto, SAD opisuje kao prijateljskog rivala, a 28 odsto ocenjuje da SAD nisu prijateljski nastrojene.

Petina ispitanika nije odgovorila ili je odgovorila sa "ne znam."

YouGov je za istraživanje od 16. do 19. oktobra anketirao 2.202 birača iz reprezentativnog uzorka.

Prethodno avgustovsko ispitivanje apstraktnog stava stanovnika pet evropskih država o popularnosti trećih država, u okviru redovnog istraživanja Eurotracker, bilo je za SAD još negativnije, pokazuju podaci na sajtu YouGova.

U tom istraživanju ubedljiva većina Britanaca, Danaca, Francuza, Italijana, Nemaca i Španaca je imala negativan, ili vrlo negativan stav prema Vašingtonu. U tih pet zemalja SAD su, sa izuzetkom Velike Britanije, po negativnoj percepciji pretekle i Kinu, pokazuje juće objavljena anketa EuroTracker. 

Najnepovoljniji stav izrazili su anketrani u Danskoj, gde je svega 17 odsto izrazilo simpatije prema SAD, a 75 odsto ima negativan stav. U Italiji je taj odnos bio 25 prema 61 odsto, Španiji 28 prema 63 odsto, Francuskoj 30 prema 58 odsto i Velikoj Britaniji 31 prema 61 odsto.

Anketa o stavu Evropljana prema drugim zemljama nije bila povezana sa američkim izborima i pokazala je da od ponuđenih zemalja malo negativniji imidž od SAD u proseku uživa samo još Turska, a znatno negativniji Rusija, Izrael, Saudijska Arabija, Egipat i posebno Iran.

Jugav kao obrazloženje navodi da su stavovi prema SAD u snažnoj korelaciji sa osobom koja je trenutno stanar Bele kuće, i da su u većini evropskih zemalja postali znatno pozitivniji u vreme predsednika Džoa Bajdena.

Nagli pad popularnosti usledio je sa početkom mandata Donalda Trampa i dodatno se ubrzao početkom godine sa Trampovim  teritorijalnim posezanjem za Grenlandom.

Stavovi prema Kini znatno su se pogoršali između 2018. i 2023. godine, iako su se od tada malo popravili. Po pzitivnijem stavu prema Kini izdvajaju se Italija, gde je 38 odsto anketiranih izrazilo pozitivno, a 40 odsto negativno mišljenje, i Španija, gde sa 44 prema 41 odsto preteže pozitivna percepcija.

Stavovi o Egiptu se polako ali kontinuirano menjaju nabolje od 2016. godine, ali su i dalje pretežno negativni , pri čemu u Britaniji pozitivno mišljenje o toj zemlji ima 30 odsto, a negativno 46 odsto, a u Danskoj pozitivno ima 17, a 60 odsto negativno.

Najnegativniji imidž, negativniji i od Rusije, ima Iran, o kojem se u pet zemalja pocenat pozitivnh mišljenja kreće od četiri do sedam odsto, a negativnih od 72 do 84 odsto. 

Afinitet prema Izraelu pao je naglo od kraja 2023. godine i početka rata u Gazi i pozitivno mišljenje o toj državi ni u jednoj od pet evropskih država u kojima je sprovedena anketa u avgustu nije dostiglo 20 odsto.