Na potoku hladne vode

Na potoku hladne vode


Postoji nešto što Najrobi, prestonicu čudesne Kenije, čini apsolutno autentičnom i sasvim drugačijom od svih drugih glavnih gradova sveta. Kažu da zapravo svaki turista koji dođe u ovu egzotičnu afričku zemlju sanja o tome da bar jednom poseti sada već legendarni i u svetu čuveni restoran „Karnivor“, jedan od pedeset najboljih ugostiteljskih objekata na planeti.

Dakle, ako se već nađete u Najrobiju i namerni ste da u svemu maksimalno uživate, najbolje je da do „Karnivora“ odete taksijem. Restoran je van grada, ali ne toliko daleko da ne možete sebi da priuštite najsigurniji prevoz do mesta na kome se služi meso afričkih životinja i ptica pripremljeno na otvorenoj vatri i na tradicionalan način.

reportaza shutterstock_782839543

Na meniju ovog čuvenog restorana zapravo je meso slona, zebre, antilope, bivola, noja i naravno krokodila. U poslednje vreme, kažu, ponuda je za nijansu skromnija jer se Kenija kao država žestoko bori protiv krivolova. Ipak, u „Karnivoru“ se snalaze. Kako, to oni znaju. Vaše je obaveza da po dolasku u restoran platite ulaz. Otprilike, 40 američkih dolara po osobi. Kad to učinite, platili ste zapravo sve što pojedete. I koliko god da pojedete.

U cenu su uključene sve supe, salate, sosovi, prilozi i grickalice. Ogroman rotirajući dvospratni stalak nalazi se na sredini svakog stola. I stalno se dopunjava. Na gornjem nivou su činije sa sosovima, ispod su jela od mesa uključujući skupoceni file krokodila ili kamile. Najveća atrakcija restorana je ogroman roštilj u centru sale, što posetiocima omogućava da posmatraju pripremu mesa. U setu kuhinjskog alata koje kuvar koristi su i oštri noževi tako da se njima mogu iseći najtanji komadi.

Da bi doživljaj bio potpun, u određeno vreme u restoranu svira živa muzika, naravno u ritmu Afrike. I još nešto što morate da znate: za sva pića koja se služe, gostu se ispostavlja poseban račun. Koje vino treba piti uz odrezak od zebre, najbolje je da se sami uverite.

reportaza shutterstock_1048469554

Ali, vratimo se u Najrobi. Nastao je 1900. godine kao železnički čvor na pola puta od mora do jezera Viktorija. Ostala je priča da prvi doseljenici nisu morali da se plaše žeđi jer Najrobi na jeziku Masajaca znači “potok hladne vode”. Ima je i danas. Već 1905. grad je postao središte britanske istočne Afrike. Službu u birokratskom i vojnom bratstvu u britanskim kolonijama tradicionalno su zauzimali imigranti iz Indije.

Zmijski park

Danas je Najrobi savremena prestonica mnogoljudne Kenije (51 milion stanovnika) i jedan od najvećih i najbrže rastućih gradova Afrike. Takođe je i grad bez većih turističkih atrakcija i oni koji dolaze u ovu zemlju njenu prestonicu uglavnom koriste kao, na kraju se ispostavi, zanimljivu međustanicu na proputovanju da mesta sa kojih se s adrenalinskim nabojem kreće na nezaboravne safarije. U gradu koji je najveće transportno čvorište ne samo u Keniji već i Africi, planira se boravak od dan ili dva. Sasvim dovoljno da šetajući šarmantnim centrom obiđete bitne gradska zdanja i institucije, autentične prodavnice i gradske zabavne atrakcije. Na primer, poseta Zmijskom parku je nešto što se ne zaboravlja.

Povezane vestiBrodom kroz tri kapije

Mnogi turisti su, domaćini tvrde bez razloga, skeptični kad je u pitanju Najrobi. Istina je da bez posete i obilaska ovog grada teško da se može razumeti bar delimično tako neobična zemlja kao što je Kenija. Kažu da užurban, urbani tempo života, sveprisutna trgovina i iznenađujuće bliski divlji svet mogu koegzistirati jedino u ovoj prestonici.

U Najrobiju, ukoliko se uprkos svemu odlučite da ga kao turista obiđete, vredi videti Konferencijski centar sa zgradom u obliku lotosa i imenom „Džomo Kenijata“, prvog predsednika države. Tu je i u mnogo čemu zanimljiva farma žirafa spisateljice Karen Bliksen. Još jedno popularno mesto je “Bomas iz Kenije”. Reč je o etno-selu sa tipovima kuća plemena koja žive u Keniji. U ovom prostoru za turiste se često priređuju smotre lokalnih plesnih ansambala sa atraktivnim programom kroz koji se upoznaje kultura Kenije.

reportaza shutterstock_782817409

Velika dolina pukotine, koja se nalazi u blizini glavnog grada, takođe zaslužuje pažnju svakog znatiželjnog turiste. Nastala je pre mnogo miliona godina kao rezultat tektonskog kretanja Zemljinih ploča. U tom području su česti zemljotresi i izvanredno je mesto za nastanak vulkana. U ovom času ih je više do 30. Naravno, aktivnih nema. Uz sve u ovoj dolini živi i veliki broj flamingosa, odnosno jato od skoro četiri miliona ovih atraktivnih ptica koje turisti rado fotografišu.

Izvan grada je i nacionalni park koji podseća na pravu savanu. Reč je zapravo o mestu na kome se skoro netaknuta priroda kombinuje sa obrisima velikog grada vidljivog u daljini. U parku žive lavovi, leopardi, zebre, bivoli, antilope pa čak i crni nosorozi. Domaćini će vam s ponosom u ovom parku pokazati i bolnicu za bolesne ili ranjene životinje.

reportaza shutterstock_1587833140

I klima u Keniji ima zanimljivu dimenziju. Ističu se dva perioda, kišni i sušni. Takođe postoje i dva kišna perioda. Prvi je u novembru i decembru a drugi u aprilu i maju. Suvo i toplo vreme je uvek tokom jula i avgusta.

Milion selfija

Direktno kroz Keniju prolazi ekvator. U naseljima Nanijuki i Siriba postoje oznake gde se tačno nalazi. S razlogom, jer je to mesto na kome turisti naprave milion fotografija i selfija. Dve poznate afričke planine Kenija i Kilimandžaro se nalaze relativno blizu prestonice i pri dobroj vidljivosti obe se mogu videti iz grada. Još jedno mesto za dobru fotografiju sa dobrim fotoaparatom ili kamerom.

Povezane vestiPrestonica carske lepote

U blizini parka Dživandži, u aveniji Moi, nalazi se i fantastična zgrada koja na prvi pogled izgleda evropski, ali je poznata kao Kodža džamija. Indus Virdži Hambhajta sagradio ju je u periodu između 1920. i 1922. po narudžbini ismailista, šiitske sekte koja je potekla iz Persije i danas je prisutna i u mnogim zemljama istočne Afrike. Duhovni vođa ismailista nosi naslednu titulu Aga Kan. Zanimljivo je da je sadašnji Aga Kan IV u mladosti živeo u Najrobiju u kome je 1957. održano njegovo „kraljevsko venčanje”. Aga Kan IV je rođen u Švajcarskoj i dugo je boravio u Americi gde je završio Harvard. U međuvremenu je postao multimilijarder i verski vođa. U svetu ima oko 15.000 sledbenika u 25 zemalja.

Nairobi/kenya,-,January,17:,Panoramic,Top,View,On,Central,Business

U prvim godinama istorije grada Moi avenija je smatrana glavnom ulicom. Prvo se zvala Vladin put a zatim je preimenovana u Stanični put. U njoj je danas smešten Nacionalni arhiv na čijem prvom spratu je izložba afričke umetnosti iz kolekcije bivšeg predsednika zemlje Džoa Murumbija. Na širokom trotoaru ispred zgrade je spomenik Tomasu Mboji, popularnom političaru i velikom prijatelju Baraka Obame. Spomenik je podignut u blizini mesta gde je 1969. godine usamljeni terorista ubio Mboju.

Nairobi,,Kenya-,March,5,,2016:nyayo,Monument,In,Central,Park,In

U centru grada, odmah pored hotela „Hilton“, dominira bela klasična zgrada Gradske kuće a pored nje je moderna varijanta crkve Sagrada familija. Gradska kuća je zidana sedam godina, od 1950. do 1957, i njen zvonik je deset godina bio najviša građevina u Najrobiju. Levo je Gradski trg sa kompleksom vladinih zgrada. Pažnju privlači neboder Međunarodnog konferencijskog centra „Džomo Kenijata“, otvoren 1974. godine. Stil prvog solitera u istočnoj Africi teško je definisati. Veruje se da je zasnovan na tradiciji lokalne arhitekture. Visina kule je 105 metara a ispod konusnog krova amfiteatra može da se smesti više od pet hiljada ljudi. U podnožju solitera, u malenom zdanju, smeštena je kancelarija predsednika države, čiju je zgradu teško videti sa ulice.

reportaza shutterstock_782842519

Ulaz na trg okrenut je prema fontani u čijem središtu je bronzana figura Džoma Kenijate. Ova dva spomenika se smatraju simbolima Najrobija i čitave zemlje i oba su prisutna na novčanici od 100 šilinga. Kenijata je prikazan u svečanoj odeći plemena Kikuja iz kog potiče. Iznenađujuća je činjenica da je Kenijata krajem četrdesetih godina prošlog veka dosta dugo živeo u Moskvi. Zanimljiv je i podatak da u Keniji danas živi oko 60.000 pravoslavaca, što je za mnoge iznenađujuće. Zaslugu za sve ima bivši kiparski arhiepiskop i predsednik Kipra Makarios III, koji se sa Kenijatom sprijateljio tokom zajedničkog boravka u engleskom zatvoru.

Povezane vestiPesak duginih boja

Šetnjom glavnom avenijom stiže se i do parlamenta Kenije. U jednoj od zgrada iz kompleksa nalazi se mauzolej Džoma Kenijate, koji je umro 1978. godine. Grob oca nacije izgleda vrlo skromno. U mauzolej se ne može ući, ali uz malo sreće, od uniformisanih čuvara se može dobiti dozvola za par snimaka kroz ogradu. Iza parlamenta je veliki zeleni park Uhuru, čija je glavna atrakcija velika bara u čijoj se vodi efektno oslikava soliter glavnog grada. Park je nastao 1964, povodom sticanja nezavisnosti.

reportaza shutterstock_1639280770

Pored parka je crkva Svih svetih, glavni hram anglikanske zajednice. Tu počinje i autoput koji je predsednik Danijel Moi izgradio povodom dvadesetpetogodišnjice nezavisnosti (1979). Sa druge strane ulice je „Nijaio“ neboder sa 24 sprata. U prevodu sa svahilija “nijaio” znači “ići stopama”. Drugi kenijski predsednik Danijel Moi neprestano je naglašavao da u upravljanju državom u svemu “sledi stope” svog prethodnika Kenijate.

Šumska rezidencija

Da li ste nekada držali u rukama kandže lava ljudoždera? Da biste i to smestili u album uspomena sa putovanja svratite obavezno u Železnički muzej izgrađen 1920. godine. Stara zgrada puna je interesantnih železničkih eksponata, modela i drugih predmeta. Kandže pomenutog lava nalaze se na stolu čuvara. Sve prati i zanimljiva priča iz 1900. kada je predator uspeo da se “zasladi” šefom železničke stanice u okolini Mombase. Automobil iz koga je lav izvukao usnulog čoveka stoji danas u hangaru nasuprot ulaza u muzej. Na otvorenom prostoru su stare lokomotive, uključujući onu koja je “glumila” u kultnom filmu “Moja Afrika”.

Bomas je etno-selo smešteno na periferiji Najrobija. To je muzej na otvorenom gde se posetioci mogu upoznati sa životom lokalnih plemena. Istorijski gledano, teritorija Kenije postala je dom mnogih plemena koja su ovde dugo živela. To su plemena Masai, Svahili, Meru, Turkana, Pokot, Kikuju, Luo i druga manje brojna. Svako pleme je zanimljivo na svoj način jer ima svoju kulturu, dijalekt pa čak i izgled. Muzej Bomas pruža priliku da se u relativno kratkom vremenu upoznaju karakteristike ovih ljudi sa mnogo interesantnih pojedinosti. Reč “bomas” na svahiliju znači “zatvoreno naselje” ili “farma”. Na ovaj prostor često dolaze muzičke i plesne grupe iz cele Kenije da prikažu svu lepotu svoje izvorne umetnost. Obavezno treba pogledati folklorni program, a osim plesova plemena, mogu se videti tačke akrobata, pevača i drugih umetnika.

reportaza shutterstock_1353041279

Na početku 20. veka železnici je bilo potrebno drvo, pa je administracija zahtevala da što pre dobije odgovor koje će vrste drveta najbrže rasti na plantažama. Guverner je jednom slučajno svratio u park koji mu se neobično dopao jer su u njemu rasle skoro sve vrste lokalnog drveća pa je poželeo da u Amboteunu sagradi palatu.

Nekadašnji park, rasadnik za stabla, tako je postao zvanična rezidencija šefa države. Prvi predsednici je nisu voleli. Kenijata je živeo u svom rodnom gradu Gatundu, Moi u svojoj privatnoj rezidenciji u kvartu Vudli, na zapadu Najrobija. Od svih samo se Kvai Kibaki složio da se useli u odaje guvernerove palate. Razidencija je zatvorene za turiste, ali je zato park otvoren za sve posetioce. U Arboteumu raste više od 300 vrsta drveća i živi oko 100 vrsta ptica.

Nairobi,,Kenya-,February,6,,2014:,Ripe,Fruits,Stacked,At,A

Nacionalni park Najrobi nalazi se samo nekoliko kilometara od centra i iz njega se vide obrisi grada. Prvi je park te vrste u zemlji. Otvoren je 1946. na nagovor prvog zaštitnika prirode Mervina Kouija. Sad u njemu živi 80 vrsta sisara i 400 vrsta ptica. Ovo je možda i najbolje mesto na svetu za susret sa crnim nosorogom u njegovom prirodnom okruženju.

U parku se još mogu pronaći afrički bivoli, Burčelova zebra, masai žirafa, Tomsonova gazela, nilski konji, kana antilopa, lavovi i leopardi. Posmatrače ptica zanimaće posebno lokalni nojevi, patke sa belim licem, astridni moljci i lešinari. Pomoću donacije Dejvida Šeldrika, 1963. otvoreno je sirotište za bebe slonova i nosoroga. Njihovi roditelji najčešće su bili žrtve krivolovaca. Slončići i mladunci nosoroga se hrane do punoletstva, a onda puštaju u savanu nacionalnog parka gde su i dalje pod prismotrom. U parku se svakodnevno održavaju predstave sa malim slonovima u glavnoj ulozi.

reportaza C29cbhAXAAA1H6X

Žirafa centar, ili rezervat za žirafe, osnovan je na periferiji Najrobija 1970. Tada je odlučeno da se na ovom mestu nasele dve mlade žirafe, retke vrste rotšild. Žirafama se mesto svidelo i ubrzo je stiglo i potomstvo. Vrlo brzo je osnovana velika porodica ovih divnih životinja. Na svetu ima samo oko 100 jedinki ove vrste. Posetiocima je dozvoljeno ne samo da ih gledaju već i da ih hrane grančicama bagrema. U centru se može i prenoćiti, a ujutru dok doručkujete nemojte se iznenaditi ukoliko najradoznalije žirafe protegnu vratove i zabijaju njuške kroz prozor u trpezariju. To je zapravo jedino mesto na svetu na kome žirafe možete hraniti, češkati, maziti ili se pomoću merdevina popeti do njihovih njuški i poljubiti ih.

Plantaže kafe

Šarmantna kolonijalna kuća okružena prelepim pejzažima, u kojoj je živela danska baronesa i književnica Karen Bliksen, pretvorena je 1986. godine u muzej. Poznato je da je Karen sa suprugom došla u Keniju gde su zajedno počeli da razvijaju plantažu kafe. U kući muzeju mogu se videti mašine koje su se koristile za mlevenje zrna kafe i kombi u kom se čuvena spisateljica vozila po okolini. Porodična idila nije dugo trajala. Muža nije zanimalo gajenje kafe već samo lov. Često je odsustvovao na duže vreme od kuće. Ubrzo se ispostavilo da je svoju suprugu Karen zarazio sifilisom. Par se razveo.

Nakon oporavka, Karen je ostala da živi u kući i upravlja domaćinstvom. Tada je doživela turbulentnu romansu sa engleskim putnikom i lovcem Denisom Finčom Hatonom. Gledajući sačuvane stvari i kućne aparate, lako je zamisliti sa kakvim poteškoćama se tada suočavala Evropljanka koja se nalazila na Crnom kontinentu. Svoje najpoznatije delo, autobiografski roman “Van Afrike”, Karen Bliksen je napisala 1935. godine nakon povratka iz Kenije u domovinu, a posle pogibije Denisa Hatona u avionskoj nesreći. U njemu je detaljno ispričala priču o petnaest godina života na afričkom imanju. Roman je iskorišćen kao scenario za mnogo puta nagrađivani film “Moja Afrika”, u kojem su gospođu Bliksen i Denisa Hatona igrali Meril Strip i Robert Retford.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar