Život
03.02.2021. 16:32
Zoran Šećerov / Foto: Shutterstock

Da li znate

Pesak duginih boja

reportaza-shutterstock_1333932839.jpg

Da li znate gde se nalazi ostrvo Hormuz? Na ovo pitanje malo ko može na prvu da ponudi tačan odgovor,

Da li znate gde se nalazi ostrvo Hormuz? Na ovo pitanje malo ko može na prvu da ponudi tačan odgovor, bez obzira na to što ovo neveliko kopno poput dijamanta blista u vodama Persijskog zaliva. Da bi se stiglo do ostrva, preporuka je da koristite prvo avion a onda brod. Avionom se leti do Bandar Abasa, a dalje se putuje brodom ili većim čamcem do Hormuza.

Većina posetilaca ne boravi u Bandar Abasu da bi ga videla, već ga koristi kao posrednu tačku za posetu ostalim ostrvima i zalivu. Vodiči vas upozoravaju da je Bandar Abas apsolutno neugledan lučki grad, što je donekle i tačno. Uprkos vekovnoj istoriji, u njemu se znamenitosti mogu izbrojati na prste jedne ruke. Kao turistima preporučuju vam dve lokacije, hinduistički hram koji su izgradili indijski trgovci krajem 19. veka i lokalnu čaršija sa pijacom. Ovaj škrti spisak se odmah može skratiti. Hinduistički hram teško da će nekoga da fascinira, posebno neće one koji su bili u Indiji. A lokalnu pijacu vredi posetiti.

reportaza shutterstock_1424698355

Karta za crvenu zemlju

Žitelje Bandar Abasa zovu bandari (lučki radnici). Isto ime nosi i farsi dijalekat kojim govore. Bandari su mnogo tamniji od stanovnika centra zemlje. Mnoge od njih mogu zameniti ljudima iz Indije ili južnog Pakistana. A tu su i likovi negroidnog izgleda, potomci bivših robova koji su tamo dovedeni iz Afrike. Plus značajan broj etničkih Arapa.

Muškarci u Bandar Abasu nose turban ili šalvar-kami, tradicionalnu nošnju - široke pantalone i dugu košulju. Žene pokrivaju lice maskama koje se prave od metala ili tkanine i mogu biti različitih oblika i boja. Neke od njih u potpunosti pokrivaju lice, a neke imaju prorez za oči koji liči na okvir naočara. Zovi ih burke. U drugim arapskim zemljama ova reč sa koristi za ogrtače koji u potpunosti pokrivaju telo i lice. Kada iz centralnog Irana stignete u Bandar Abas, kao da ste stigli u sasvim drugu zemlju. To se primećuje po mnogo čemu.

reportaza shutterstock_1531722188

Javni prostori su neuredni kao i plaže. Meštani se uveče okupljaju na obali kako bi ćaskali, večerali ili pušili nargile. Sa kupanjem u moru postoji problem. Zbog otpada koji se ispušta u zaliv, voda ne samo da izgleda loše već i ne miriše prijatno. Ali sva ova pitanje iz Bandar Abasa su lako rešiva kupovinom brodske karte za Hormuz. Stiže se za 30 minuta i tri dolara.

Povezane vesti - Ostrvo bezbrižnih

Kada se stigne na Hormuz, prvo što se primećuje je crvena boja zemlje na obali. Ostrvo je u svetu poznato po živopisnim plažama. Odmah po dolasku se može osetiti lepota iskrenog gostoprimstva i briga lokalnog stanovništva prema gostima. Bilo gde da se putnik na ostrvu zaustavi, čuje šum talasa Persijskog zaliva. Zbog svoje male veličine, svega 42 km², Hormuz se pretvorio u neverovatno mesto koje uvek privlači pažnju. Uz obod, duž čitave obale postoji put, pa se ostrvo može obići kolima ili čak biciklom. U unutrašnjosti ostrva uz lokalno stanovništvo mirno žive brojne gazele, koje su toliko navikle na ljude da im se može prići na nekoliko koraka. Tokom istorijskog perioda, kada su ovim delom sveta vladali Portugalci, na Hormuzu i okolnim ostrvima nastale su tvrđave koje su služile za izviđanje i zasede.

reportaza shutterstock_84781630

Jedino naselje na Hormuzu je malo selo na severu. U srednjem veku tu je bila velika trgovačka luka. Već u postrevolucionarnom Iranu tu je bila smeštena važna tačka trgovine, često ilegalna, sa susednim Omanom. Sada u selu živi svega nekoliko hiljada ljudi koji se bave ribolovom, a u zimskom periodu opslužuju turiste. Selo Hormuz udaljeno je svega nekoliko kilometara i izgrađeno je jednostavnim jednospratnim kućama. Uprkos oskudnim daljinama, većina lokalnog življa putuje isključivo motorima. Lokalne žene se oblače drugačije od Iranki sa kopna. Ovde žene nose tradicionalnu odeću, raznobojne pantalone široke u bokovima i uske na potkolenicama i isti svetao čador ukrašen šarama. Ali najšokantnija karakteristika Hormuza je njegov raznobojni pesak, zbog čega se ostrvo širom sveta naziva duga ili ogranak Marsa.

reportaza shutterstock_649622149

Zemljište na Hormuzu je neprikladno za poljoprivredu. Gaje se samo urme, iranska sorta manga i još nekoliko nepoznatih egzotičnih biljaka. Gotovo sva hrana pristiže sa kopna. Kao što se i pretpostavlja, osnovna hrana je riba i plodovi mora. Riba i škampi se jedu sa pirinčem a od inćuna se pravi tradicionalni sos oker. U glavnoj ulici žene pripremaju neku vrstu sendviča, tamuš. Jaja, mekasi sir i riblji sos se stavljaju na tanku, ravnu tortilju. Veoma ukusno i hranljivo, a košta samo 0,30 dolara. Popularne vrste ulične hrane, sambusa i falafel, pripremaju se i na kopnu, ali su ovde mnogo ukusniji.

Era velikog razvitka je započela 1330. godine kada je lokalni vladar Kutb ed Din, vazal mongolskih Ilhana u Iranu, osnovao ovaj grad na ostrvu Jerun (kako se tada zvao). Bio je smešten u blizini iranske obale, nedaleko od ulaza u Persijski zaliv. Kada je Ibn Batuta, berberski islamski istraživač, posetio Hormuz nekoliko godina kasnije, ovaj grad je bio velik i lep sa bogatim pijacama. Hormuz je bio usred mora i nije mu bilo premca na celom licu zemlje.

reportaza shutterstock_418484458

Tu su dolazili trgovci sa svih meridijana jer se na ostrvo donosilo sve ono retko a dragoceno što se moglo isporučiti morem i što je stvaralo savršenstvo. To je bila iranska Kalkuta kroz koju je neprestano tekao snažan protok robe iz unutrašnjosti Irana, koju su donosili trgovci iz svih pomorskih zemalja južne Azije i istočne Afrike. Tu su dovođeni konji iz Farsa i Arabije, horasanski tepisi, bakar i grnčarija iz Kašana, vunene tkanine i somot iz Tabriza, oružje i nakit iz Isfahana, svila iz Širaza… Za centralnu Aziju Hormuz je bio prozor prema južnim morima. Afrička slonovača, kineski porcelan i malabarski biber prevoženi su iz južnih krajeva karavanskim putevima koji su kroz Iran vodili do Male Azije.

Povezane vesti - Zemlja ljudi opečenih lica

Kuće, ljudi, ulice i trgovci ovde nisu bili isti kao u Indiji. Masivni zidovi zgrada, dvospratnice i trospratnice građene su od kamena. Ljudi su spavali na ravnim krovovima, provodili sate dokolice, primali goste. Bilo je vrlo malo zelenila i malo hladovine, suva zemlja i sunce koje je leti nemilosrdno pržilo…

reportaza shutterstock_1122854189

Kasnije je Hormuz postao deo Timuridske države, zatim Safavida. Ovaj važan trgovački centar više puta je posećivala kineska flota pod komandom Zeng Hea. U 16. veku (1507. godine) ostrvo su zauzeli Portugalci pod vođstvom Alfonsa d’Albukerke. Da bi zaštitili važnu tačku koja je pružala kontrolu nad moreuzom i zalivom, Portugalci su izgradili tvrđavu. Ostrvo je 1622. prešlo pod patronat Persije i tako je ostalo do danas. Hormuz je nekada bio veliki grad moćne države koja je u vreme svog procvata (u 14. veku) kontrolisala morske trgovačke puteve koji su vodili od Egipta do Indije i nadgledala većinu tržišta robova na afričkoj obali.

Adresa za šest hiljada ljudi

Sada je gradić Hormuz jedino stalno naselje na ostrvu sa populacijom od nešto više od šest hiljada ljudi. Najbliži grad je Bandar Abas, nalazi se na kopnu oko 20 kilometara severozapadno.

reportaza shutterstock_427489474

Hormuz se smatra jedinstvenim rezervoarom raznolikih stena i minerala pronađenih na ovom malom području. Na jeziku geologa, ostrvo je sferna slana kupola koja se sastoji od evaporita, magmatskih i sedimentnih stena uključujući evaporate soli, gipsa i krečnjaka. Sedimentne stene često sadrže minerale kao što su pirit, dolomit, kvarc, anhidrit, gips i halit. Ovakav sastav daje zemljištu a posebno pesku čudesne boje i neobične prirodne oblike. Plaže sa crnim, crvenim, mermernim, žutim, smeđim, ljubičastim peskom. Tirkizne stene, planine boje slonovače, zlatno i svetlucavo kamenje. Kiše koje peru obalu, daju okeanu dugine boje. Zvuči kao izum? U tlu su supstance kao što je oksid gvožđa, soli i vulkanska magma. Hormužanima je naravno sve to toliko poznato da crveni prah iz zemlje koriste kao uobičajeni začin za ribu.

reportaza shutterstock_1333932839

Na Hormuzu, a i šire, jedna od najpopularnijih je crvena plaža ili kako je meštani nazivaju - krvava. Zaista je neverovatno mesto, gde su i voda i pesak obojeni u crveno. Pod sunčevim zracima obala sjaji i preliva se u neodoljivim varijantama ružičaste. Oko plaže su brojna brda koja takođe imaju nijansu crvene boje, čak i neobičnije od peska i vode. Stiče se utisak da se ovakvi pejzaži mogu sresti samo na drugim planetama. Niko ne može tačno da kaže zašto je sve crveno? Naučnici to objašnjavaju razmnožavanjem algi, koje navodno ispuštaju neke crvene elemente. Ali, ovo je samo pretpostavka. Crvena plaža nije jedina, ima ih još nekoliko većih i bezbroj malih tajnovitih uvala. U stvari, kao i sve druge, i ovo je divlja plaža, ali bez obzira na to, stranci dolaze u potocima.

reportaza shutterstock_1443769994

Na ovim drugim, naročito skrivenim, pruža se izvrsna šansa za opuštanje nasamo, za druženje sa prirodom bežeći od svega i svih. I nije ništa neobično što je Hormuz izuzetno popularan među iranskom omladinom, naročito onom koja se bavi kreativnom aktivnošću. Takođe je raj za geologe koji se bave ispitivanjem tla. Ostala brda u unutrašnjosti su izvanredni pejzaži za slikare jer su ukrašena svim mogućim nijansama.

Za neformalnu iransku omladinu i hipike reč džanaba je sinonim za avanturistička putovanja, dašak svežeg vazduha i osećaj slobode. Poslednjih godina počele su Iranom da kruže glasine o životu slobodoljubive omladine koja tamo provodi vreme. S tim u vezi ostrvo je čak privuklo pažnju Islamske revolucionarne garde. Vojska pomno prati njihovo ponašanje i redovno obilazi izolovane plaže da proveri da li se poštuju šerijatski zakoni.

reportaza shutterstock_1431260960

Tepih od 12.000 metara kvadratnih

Od puta do mora, na usamljenom mestu, vodi klisura. Tokom godina, pod kišama i vetrovima, stene su poprimile bizarne oblike, u kojima se, uz odgovarajuću maštu, mogu videti zmajevi ili himere. Po mitologiji reč je o biću koje je spreda lav, u sredini je koza a otpozadi ovca. Dolina se završava izvanrednim pogledom na Persijski zaliv.

Svake godine umetnici Irana prave od raznobojnog peska, na otvorenom prostoru, veliki tepih. Na jednom od njih je radilo 25 umetnika i za svoje “tkanje” su upotrebili 70 nijansi ostrvskog peska. Svojim delom su srušili svetski rekord koji su do tada držale njihove kolege sa Kanarskih ostrva. Površina hormuskog tepiha je bila 12.000 metara kvadratnih, a španskog svega 900 metara kvadratnih. Tepih kojim je oboren  svetski rekord je nazvan “Persijski zaliv”.

reportaza shutterstock_1730519560

Izgubivši trenutno priliku da žitelji Irana negde otputuju i dive se tuđim lepotama, odlučili su da obrate više pažnje na svoju zemlju. Rešili su da izgrade novo neobično letovalište na ostrvu Hormuz, s ciljem razvoja domaćeg turizma. Obično kada se govori o letovalištu misli se na prilično veliku infrastrukturu, brojne hotele, kafiće i drugo. Ovde je nešto drugo u pitanju, pre bi se reklo neki “rekreativni centar”.

Mesto se nalazi na osam kilometara od jedinog gradića. Iako nema visokih zgrada, sve ostalo je tu: hotel, restoran, kafići, suvenirnice… Samo ovo nije klasičan hotelski kompleks već dve stotine kupolastih, jajolikih, šarenih kućica koje vire iz zemlje i iz vazduha liče na položena jaja neke gigantske kornjače.

Povezane vesti - Tamo Deda Mraz pakuje želje!

Arhitekte iz Teherana predvođene Naderom Kalilijem, koji je ovo osmislio, selo nazivaju alternativnim standardnim višespratnim apartmanima i već su za svoju ideju dobili brojne nagrade. Gusti raspored kupolastih kuća objašnjava se željom da se stvori osećaj zajedništva, ali istovremeno, prema rečima arhitekata, oslikava liniju pejzaža samog ostrva. Ovaj efekat stvaraju kupole različitih visina. Sve kupole su obojene jarkim nijansama crvene, žute, plave i zelene kako bi ovoj “bazi odmora” dali šareni izgled. Iz fotografija snimljenih tokom gradnje vidi se da sve ne bi bilo ovako interesantno da su građene betonske konstrukcije.

reportaza shutterstock_1552890089

Svetle nijanse se koriste i u unutrašnjosti kuća, a kao glavno i nameštaj je obojen u iste boje. Ova raznobojnost oslikava glavnu karakteristiku ostrva. S druge strane, kaže se da je za lokalno stanovništvo boja važno izražajno sredstvo u odeći, enterijeru kuća i svakodnevnim predmetima, što se može objasniti željom da se ulepša monotoni pejzaž. Dakle, možemo reći da izgled ovog neobičnog naselja treba da ulepša utiske turista koji dolaze na ostrvo, a istovremeno da pomognu razvoju turizma.

Nakon potpunog završetka ovog kupolastog sela, arhitekte kompanije ZAV se nadaju da će ovaj novootkriveni skup veština moći da se primeni i kod drugih projekata. Osim toga, ovo je deo misije kompanije da kreira nekoliko urbanih dešavanja kako bi osnažila lokalnu zajednicu i povećala turizam sa arhitekturom u osnovi.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
light rain
5°C
18.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve