Život
10.05.2022. 18:10
R. E. / Klima101

Revolucionarno otkriće

Naučnici razvili enzim koji razgrađuje plastiku za manje od 24 časa

Plastika
Izvor: Shutterstock

Raspadanje plastike na deponijama obično traje stotinama godina, a enzim koji su razvili inženjeri i naučnici sa Univerziteta u Teksasu mogao bi da učini da otpad nestane za manje od 24 časa.

Njihovo revolucionarno otkriće pruža nadu u rešavanje problema plastičnog zagađenja pomoću biologije, piše Klima101.

Udeo PET plastike u globalnom otpadu iznosi 12 odsto, upozorili su autori studije koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature. Upravo zbog toga rešili su da se obračunaju baš sa ovim tipom plastike sa kojim se svakodnevno susrećete – u PET su upakovani različiti napici i keks, a nalazi se i u sastavu tekstila.

Istraživači iz Teksasa bavili su se konstruisanjem mutacije prirodnog enzima PETaze koji pomaže bakterijama da razlažu plastiku, ali dosta sporije u odnosu na njihov novodobijeni enzim. Oni su uz pomoć mašinskog učenja ubrzali tzv. depolimerizaciju plastičnog otpada i omogućili da se odvija i pri temperaturama nižim od 50 Celzijusovih stepeni.

To su postigli kroz razvijanje novog enzima FAST-PETaze (funkcionalna, aktivna, stabilna i tolerantna PETaza) koji u roku od nekoliko časova razdvaja plastiku na sastavne monomere. Njih je potom moguće transformisati u nove proizvode.

Kada se plastika topi i preoblikuje u konvencionalnim reciklažnim postrojenjima, njen kvalitet opada u svakom narednom krugu reciklaže. To nije slučaj sa plastikom koja se depolimerizuje i ponovo hemijski izgrađuje pomoću FAST-PETaze. Kako su istraživači objasnili, tako se svaki put dobija nova plastika.

Stopa reciklaže je veoma niska, manje od 10 odsto plastike na svetu se reciklira, dok skoro 80 odsto završava na deponijama. S obzirom na to da se plastični proizvodi ne raspadaju, to znači da preko dve trećine plastike koje smo proizveli od pedesetih godina prošlog veka do danas i dalje postoji u našem okruženju, bilo na kopnu ili u okeanima. Količina tog otpada, koje je čovečanstvo generisalo u samo nekoliko decenija, meri se milijardama tona.

Istraživači su na razvoju enzima za razgradnju plastike radili poslednjih 15 godina. Ipak, do sada niko nije uspeo da napravi enzime koji bi bili efikasni i na uobičajenim temperaturama. Pored brzine, upravo ovo je glavni pomak Univerziteta u Teksasu.

Naučnici se fokusiraju na povećanje proizvodnje FAST-PETaze kako bi izum pripremili kako za industrijsku, tako i za ekološku primenu. Podneli su patentnu prijavu i preispituju nekoliko različitih načina za upotrebu svog enzima koji jede plastiku kao što su čišćenje deponija, ozelenjavanje poslovanja kompanija koje generišu velike količine otpada i sanacija životne sredine.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako namirnice koje jedemo utiču na životnu sredinu
kupovina, hrana

Kupujte odgovorno

15.07.2021. 08:00

Kako namirnice koje jedemo utiču na životnu sredinu

Sa razvojem naše svesti o zdravoj ishrani, dolazi i upliv različitih svetskih trendova u vei sa tim, koji su postali sve dostupniji zahvaljujući globalizaciji. Ipak, ovi trendovi sa sobom nose i određene posledice po životnu sredinu.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
27.09.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve