NEOBJAŠNJIVO: Zaraze smeha i plesa

Svet se uveliko suočava sa posledicima koje virus korona ostavlja na mentalno zdravlje, a da poremećeji ponašanja mogu biti i te kako ozbiljan odgovor na strah, glad, neizvesnost, svedoče i primeri iz prošlosti za koje nikad nije dato valjano naučno objašnjenje, osim da su verovatno deo fenomena masovne histerije.

Jedna od takvih pojava zabeležena je pre pola veka u Africi. Napadi smeha koji su bez ikakvog vidljivog razloga obuzimali decu na ovom kontinentu šezdesetih godina prošlog veka i dalje su enigma za naučnike. Zaraza smeha koja je prvi put viđena u današnjoj Tanzaniji ubrzo je prešla granice Afrike, zabeležena je na još desetak mesta širom planete, a naučnici su i danas u nedoumici da li je epidemija smeha bila najava nekog, uslovno rečeno, masovnog ludila.

Sve je počelo 30. januara 1962. godine, kada su se tri devojčice koje su pohađale školu u malom u selu Kashasha za vreme časova počele bez razloga smejati. U početku to niko nije shvatio ozbiljno i sve je bilo pripisano dečijim nestašlucima, ali kada smeh nije prestajao, to je već bio problem...

Povezane vesti - Strah od crvenog

Smeh među decom širio se poput zaraze pa je uskoro zahvatio 95 od 159 učenika koji su se grčevito smejali bez ikakvog razloga. Kod neke dece smeh je trajao samo nekoliko sati, dok je kod druge trajao i do 16 dana! Nastavnici su odlučili da zatvore seosku školu, ali smeh je zahvatio i decu u susednim selima...

Nakon pola godine bilo je 250 dece koja su se neprestano smejala i zatvorene su još dve seoske škole. Međutim epidemija nije stala sve dok nije zahvatila skoro 1.000 dece i zatvorila 14 škola. Nakon nekog vremena postepeno se sve smirivalo, ali ni do dan danas nije poznat razlog zašto su se ova deca nekontrolisano smejala bez prestanka. Prema podacima istraživača Christian F. Hempelmannu-a, sela oko Kashasha su doživljavala povremene napade smeha više od godinu dana, a možda čak i 18 meseci. Mnogi od njih bili su potpuno nesposobni da u tom periodu normalno fukcionišu, trpeli su jake bolove, padali u nesvest, gušili se, povremeno dobijali napade plakanja i osipe po koži.

Najstarija epidemija bez bakterija i virusa zabeležena je u Strazburu, 1518. godine i ostala je nekim arhivama zapisana kao Plesna kuga. Stanovnici ovog grada našli su se usred jednog od najneobičinijih događaja koji je počeo kao mala fešta, a završio se smrću nekoliko desetina ljudi. Njihova sugrađanka Frau Troffea, bez posebnih razloga i povoda počela je da pleše i nikako se nije mogla zaustaviti. Posle sedam dana, na ulicama Strazbura plesalo je oko stotinu ljudi.

Povezane vesti - Na njima stanuje samo smrt

Nakon mesec dana, ničim izazvanih 400 ljudi je plesalo bez prestanka tražeći da im neko pomogne da se zaustave. Teturali su se i padali od iscrpljenosti, a nekolicina je i umrla od srčanog udara. Gradska uprava je pokušala da od svega napravi slavlje i podignuta je bina na kojoj su svirali muzičari, ali ljudima i dalje nije bilo dosta plesa. Tačnije rečeno, niko nije mogao da ih zaustavi. Nisu pomogle ni molitve, a nakon dva meseca sve je počelo polako da se stišava. Kako je počelo, tako je i prestalo.

Psiholozi su kasnije proučavali i ovu Plesnu kugu, kao jedan od fenomena masovne histerije, ali bez značajnijih zaključaka. Najčešće su kao uzrok navodili glad koja je mogla da izazove ovakve poremećaje ponašanja, ali je bilo i onih koji su tvrdili da su ljudi koji su danima plesali pripadnici sekte, kao i da je u pitanju prokletstvo Svetog Vida za koga se verovalo da sili ljude na igru.