NISU OBOLELI: Prvi dokaz efikasnosti vakcine na majmunima

NISU OBOLELI: Prvi dokaz efikasnosti vakcine na majmunima

Shutterstock


Za vakcinu protiv Covid-19 na kojoj rade istraživači sa Oksforda, koji se spremaju da uđu u treću fazu kliničkog ispitivanja, prvi put se pokazalo da je efikasna na majmunima, s obzirom da nakon zaražavanja nisu oboleli, preneo je danas Tanjugu najnoviju vest magistar farmacije Pavle Zelić iz Agencije za lekove Srbije.

Primenom oksfordske vakcine kod šest primeraka rezus majmuna u SAD životinje se nisu razbolele iako im je data velika količina “SARS Cov 2” virusa, što je značajan pokazatelj da ova vakcina zaista deluje, rekao je Zelić.

Inače, istraživači sa Oksforda će, dodaje, u trećoj fazi koja počinje u narednih mesec ili dva testirati vakcinu na ljudima odnosno na 5.000 ispitanika.

Prvi rezultati dejstva vakcine na ljudima očekuju na jesen.

Zelić očekuje završetak testiranja te vakcine u septembru, oktobru ili u novembru, kada će se videti razlika između ispitanika koji će primiti vakcinu i kontrolne grupe koja će primiti običan fiziološki rastvor ili neku drugu neaktivnu materiju.

To će biti sprovedeno tako da oni neće znati šta su primili i posle određenog perioda njihovog boravka u opštoj populaciji biće testirani i onda će se videti da li ima obolelih i među onima koji su primili vakcinu.

Shutterstock

Shutterstock

Zelić napominje da se radi testiranja, za razliku od majmuna, ljudi ne smeju namerno zaraziti virusom iz etičkih razloga.

Kaže da je, ipak, malo verovatno da ćemo imati neku vakcinu koja će se primenjivati kod opšte populacije ili specifičnih grupa u toku ove godine, iako se sada udruženim snagama naučnika, farmaceutskih kompanija i istraživačkih organizacija čini sve kako bi se ubrzao taj proces.

Upitan kada bi mogla da počne primena vakcine, Zelić je rekao da je za pravljenje i testiranje potrebno vreme i da mora da prođe određeno vreme da bi počela da se koristi, ali da se procenjuje da je potrebno između 12 i 18 meseci od ulaska u klinička ispitivanja, koja su tek sada krenula, do proizvoda za koji može da se tvrdi da je bezbedan.

To znači da vakcina nema neželjene rekacije ili da one nisu ozbiljne, to jest da je sa njihovom upotrebom korist neoporedivo veća od eventualnog rizika, kazao je sagovornik Tanjuga.

“Upravo se sada utrkuju timovi naučnika širom sveta i razmenjuju iskustva i informacije kako bi što pre došli do tog proizvoda, koji bi mogao masovno da se primenjuje”.

Zelić ističe da su celokupna svetska naučna zajednica, ali i farmaceutska industrija, udružili snage kako bi se što pre došlo ne samo do jedne već verovatno nekoliko vakcina koje bi se koristile za prevenciju bolesti kovid 19.

Kako kaže, prema poslednjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije od 26. aprila, imamo sedam vakcina koje su u prvoj ili drugoj fazi kliničkih ispitivanja.

“To su ispitivanja na ljudima, zdravim dobrovoljcima i čak 82 vakcine su su u predkliničkoj fazi odnosno ispituju se u laboratorijskim uslovima ili na životinjama. Zanimljivo je da je recimo pre samo par dana, 23. aprila, bilo šest vakcina, a tri dana pre toga pet vakcina u kliničkim ispitivanjima. Tako da se skoro svaki dan neka nova vakcina unapredi u sledeću fazu”.

To nam daje uverenje, ističe Zelić, da ćemo u vreme kada sva istraživanja budu gotova imati nekoliko vakcina na raspolaganju.

Shutterstock

Shutterstock

Napiminje da su veoma važna klinička ispitivanja kako bi se potvrdila bezbednost i efikanost vakcine odnosno da ona neće imati neočcekivane i teške neželjene reakcije kod specifičnih grupa, kao što su stariji i pacijenti sa drugim oboljenjima, deca i drugi.

Kliničkim ispitivanjima prethodi ispitivanje na životinjama, objašnjava Zelić, sve dok se ne pokaže da vakcina sme da se da ljudima.

“Kada krenu da se daju ljudima, onda imamo tri faze kliničkog ispitivanja: najpre se ispituje bezbednost lekova od neželjenih reakcija, zatim se ispituje optimalna doza i u trećoj fazi se se vakcina poredi sa drugim lekom, a u ovom slučaju sa placebom”.

Dodaje da se tokom ispitivanja povećava broj ispitanika, kao i da se u zemljama u kojima se trenutno sprovode istraživanja, a to su Velika Britanija, Kina i SAD, kao i da će uskoro u Italiji i Nemačkoj, sprovode po najvišim etičkim standardima koji važe i u Srbiji.

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Upitan kako vidi stav pojedinih građana da se neće vakcinisati kada se pojavi vakcina protiv kovida, kaže da da je važno to što regulatorna tela država, među kojima je i Agencija za lekove, kontrolišu postupak nastanka vakcine i da sam na osnovu napobitnih naučnih dokaza mogu da tvrde da je ona bezbedna za upotrebu.

“Mislim da je neophodno da se celo društvo udruži, pre svega struka, naučna i zdravstvena zajednica, kako bi pojasnili da je vakcinacija jedna od najvećih civilizacijskih tekovina koja je spasila stotine miliona života u prehtodnim decenijama, kao i da je upravo i sada to konačno i pravo rešenje”.

Zelić navodi da kada se bude pojavila vakcina nekog od velikih proizvođača ili velikih naučnih i istraživačkih centara, da će u Srbiji prvo morati da prođe proces registracije u Agenciji za lekove, koja će nakon laboratorijske kontrole potvrditi da vakcina ima osobine kvaliteta i efiksanosti, kao i da je bezbedna.

shutterstock

shutterstock

Zatim će ključnu ulogu imati Institut Batut i zdravstveni stručnjaci koji će dati prave savete u pogledu imunizacije i primene najbolje vakcine, pošto će ih biti više, kako bi se odabrala ona koja je najprimerenija najšoj populaciji, kao i da će se zatim obaviti nabavka vakcine i sprovesti imunizacija po planu stručnih službi.

Na pitanje da li bi i sami u narednim godinama mogli da je proizvodimo, Zelić ističe da bi to bilo idealno, ali da su potrebna dosta velika ulaganja.

Takođe, napominje da je još prerano govoriti da li bi vakcina imala sezonski karakter ili bi obezbeđivala trajniji imunitet i da je zato cilj da se napravi vakcina koja će imati što već i i širi obuhvat za različite populacije i što duži period zaštite.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar