Dragan Vesić: "Sami u gomili"

“Ono što se u meni događa u retkim časovima radosti, što je za mene doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svet vidi i traži možda jedino u knjigama, a u životu smatra ludošću. I zaista, ako je svet u pravu, ako se ta muzika po kafanama, te masovne zabave, ako su ti ljudi zadovoljni tako sitnim stvarima, onda sam ja stepski vuk zalutao u tuđ i nerazumljiv svet koji više ne nalazi svoju postojbinu.“

“Stepski vuk“, Herman Hese

Aristotel je govorio da u samoći može da uživa samo divlja zver ili Bog. U današnjem svetu, nova normalnost poručuje da ste centar sveta i da drugi nisu bitni, da možete biti i muškarac i žena zavisno od toga kako se osećate, da su porodica i brak ropstvo, a njihovo uništenje sloboda.

Ako takvom svetu ne možete da se prilagodite jer vam sve ovo nije normalno nego bolesno i gnusno, povlačite se u samoću.

Vi ste stepski vuk bačen u užasan svet u kome ne nalazite sebe.

Živimo u matriksu, u iluziji sreće, ali medijski anestezirana većina ne vidi da je usamljena u virtuelnom svetu društvenih mreža. Život, tačnije njegova imitacija, neprirodno je isprogramiran i zato imamo pandemiju samoće.

Kolumna Dragana Vesića

Rodna ravnopravnost

Rodna ravnopravnost

Život 21.09.2023. 22:05

Kolumna Dragana Vesića

Oni koji vide su slobodni, a divni novi svet ne želi takve ljude – ne želi “duhovne u telu“, nego “telesne i u duhu“.

Ako ne možete da budete deo gomile koju je Hese opisao, onda vam je samoća, uz koju ide usamljenost, jedini izbor – ispunjena smislom, koji ne znači uvek sreću, i ta vrsta samoće traži veliki napor. Radije birate da budete sami nego s bilo kim.

Jedan od retkih koji to razume je zvezda filmske franšize “Matriks“ Kijanu Rivs. “Ne mogu da budem deo sveta gde muškarci oblače svoje žene kao prostitutke, koje pokazuju sve što bi trebalo da sakriju jer je dragoceno. Gde ne postoji obrazac časti i dostojanstva... Gde su ljudi zaboravili na ljubav, ali traže savršene partnere... Gde se muškarci i žene već odavno ne razlikuju, i gde se sve to naziva slobodom izbora, a oni koji izaberu drugačiji put bivaju žigosani kao retardirani nasilnici“, kaže glumac koji je izabrao usamljenost stepskog vuka jer ne prihvata ovakav svet.

Morate naći ono što novi svet ubija – ljubav i radost. I morate videti ono što većina ne vidi da biste našli. Ako u tome uspete, bićete slobodni jer ćete naći unutrašnji mir.

Alternativa je da se prilagodite svetu amputiranog duha i glumite pozitivnost, što zna da bude pogubno ili, kako se danas kaže, toksično. Morate da se pretvarate da ste srećni iako niste. Traže da nađete smisao tamo gde ga nema – u virtuelnom svetu društvenih mreža gde caruje mimikrija i laž. Da živite po diktatu i pravilima od kojih vas podilazi jeza, da se ne plašite bez obzira na to što se plašite, da prigrlite slobodu koja je njena negacija. Ali, ne možete dugo da glumite da vam je u simulakrumu lepo: rizikujete da vas povrede i nanesu nepravdu, a ništa ne boli kao nepravda pred kojom ste nemoćni. Zato je, između dva zla, samoća ne samo jedini izbor, nego i pitanje časti.

Postoje dve vrste samoće. Jedna, koju nameće nova agenda kao dirigovanu slobodu, i druga, koju birate kao otpor besmislu takve slobode.

U današnje vreme sve je više ljudi koji su sami. Ne samo stari, nego i mladi, i to je paradoks epohe gde je sreća imperativ, a razlog zašto je tako nalazi se u novim vrednostima epohe.

Oni ne biraju samoću jer je žele, nego zato što moraju.

Psiholozi dele uglavnom iste “recepte“ kako da se nosite sa samoćom, ali se slažu da se svako s njom nosi različito jer je to individualna stvar: neko je podnosi teže, neko lakše.

U ovom simulakrumu svako može da radi nezamislive stvari i prođe nekažnjeno jer su te stvari postale zamislive – mediji promovišu nasilje, vulgarnost i izopačenost kao nešto normalno i poželjno.

Oni koji su izabrali put kojim većina ne ide, moraju da hodaju sami: oni nisu neki novi površni hedonisti za koje je zabava zamena za radost, seks zamena za ljubav, briga o sebi zamena za empatiju, narcizam za bliskost, a lični interes i materijalne stvari za uzvišeno i lepo. Nisu hodajuća deponija bez savesti i mozga što je danas mainstream.

Oni su neki novi stoici, ljudi od duha, koji vide da je sve otišlo dođavola jer misle, imaju etička i estetska načela, emocije i samilost za druge. Zato neke granice ne prelaze.

Sami su jer je uništena porodica, a brakovi se raspadaju brzinom svetlosti – zašto onda da izaberu život koji je unapred uništen?

Izabrali su samoću mada znaju da će morati da pobede apsurd i očaj o čemu su govorili egzistencijalisti.

Izabrali su je jer, i da nisu, suočili bi se s nepravdom, patnjom i prazninom.

Izabrali su da ne budu deo sveta koji im je neprihvatljiv, nego da budu ljudi – zato su sami.

Kolumna Dragana Vesića

Lepo vaspitanje

Lepo vaspitanje

Život 07.09.2023. 22:20

Kolumna Dragana Vesića

Ne mogu, u svetu koji nije njihov, da nađu svrhu i ljubav jer ih tamo nema.

Ako imaju sreće i strpljenja, lepota, sreća i ljubav naći će njih jer ih negde ima, samo treba dobro da otvore oči.

Ne smeju da izgube veru i nadu da će ljudskost da se probudi i spase svet: već se budi jer je ludilo nove normalnosti prešlo sve granice.

Do tada moraju biti usamljeni jer usamljenost je – kako kaže Hese – spokojna kao čudesni prostor u kome obitavaju zvezde.

I neće dugo biti ni sami ni usamljeni jer je stepskih vukova, iz dana u dan, sve više.