Kolumna
Dragan Vesić: "Letovanje zbog društvenih mreža"
Pre pedeset godina ljudi su letovali zbog sebe, danas letuju zbog društvenih mreža.
U vreme SFRJ jedva su čekali leto da preko društvenih firmi odu bar deset dana na zasluženi odmor. Većina firmi imala je svoja sindikalna letovališta, a radničkoj klasi bilo je svejedno kuda idu – more je svuda slano.
Slike sa letovanja stavljali su u albume i povremeno listali crno-bele uspomene iz šezdeset ili sedamdeset i neke pre više od pola veka. Bili su nasmejani, bez tetovaža, silikona i mobilnih telefona.
Oni koji su još živi, staračkim rukama listaju i sada te albume sa osmehom i suzom u oku. Gledaju na fotografijama svoju decu, koja su sada ko zna gde, a oni sami dok uzalud čekaju da zazvoni telefon. Samo da ih čuju. Kao plima preplavi ih neka nostalgija zbog vremena koje ne mogu da vrate.
Kako kaže Marko Kras u seriji "Spartak“, prošlost se ne može promeniti; sadašnjost nosi žaljenje i gubitak; samo u danima koji dolaze čovek može da nađe utehu – kad uspomene izblede. Ali, mogu li ovi ljudi u kulturi večne mladosti i ejdžizma da nađu utehu u danima koji dolaze? Ostali su sami, a njihove uspomene ne mogu da izblede. Zbog starenja, njih budućnost plaši, prošlost opterećuje i zato im sadašnjost beži, kako je zaključio Flober. Plaše se ne zato što su stari i sami, nego zato što njihovu decu nije briga za njih: ne zovu ih telefonom i ne posećuju, a to bi im značilo i ispunilo prazninu dana.
Neki novi odrasli klinci, njihova deca, nemaju vremena za roditelje koji su im pružili sve, a traže tako malo – bar da ih čuju katkad. Ti odrasli klinci su "prezauzeti" poslom i ne idu na letovanje gde im sindikat odredi, nego biraju destinacije u trendu – Turska i Grčka, uglavnom. Ta odredišta su u modi, a nije moderno da idu mimo mode.
Jedva čekaju da na Instagram ili, češće, na FB izbace fotke s mora – ne bi možda ni letovali ako ceo svet ne vidi njihove slike pored palme, šta jedu u restoranima, slike sa plaže...
Sredovečne dame na plaži reklamiraju celulit, a njihovi muževi pivske stomake i gole sise jer su u toplesu. Svi su preplanuli što se podrazumeva.
Takozvani srednji sloj ide u poseljačenu Paraliju, Polihrono, a nova srpska elita bira mondenska ostrva – Santorini, Mikonos ili manje mondenski Krf.
Ne vole Crnu Goru gde sam trenutno iz pozitivnog inata i pišem ovu kolumnu.
Promena i odmor svakom prijaju i svako zaslužuje da bar jednom godišnje ode na desetak dana da nešto vidi i doživi. Nešto novo kako bi nakratko pobegao od apsurdne svakodnevice i istih dana.
Ljudi imaju potrebu da negde odu, da "pobegnu" na neko vreme od svog života i opuste se.
Ne mogu da odu zauvek jer imaju obaveze: život nikog ne mazi, manje ili više, ali čovek nalazi smisao u žrtvovanju za druge, činjenju dobrih stvari pod uslovom da nije samoživi idiot kao tipičan predstavnik kulture ispranih mozgova, odnosno današnje političke korektnosti.
Na stranu bilo koja epoha, jedno je sigurno – možete da odete negde i osećate se bolje pod uslovom da ne ponesete sa sobom ono od čega želite da pobegnete: jer, od toga se ne beži jer mu se, bežeći, ide u susret; zato se u to gleda, a ne beži.
Ako ne gledate, nego bežite, nema ništa od eskapizma: od smirenja jer od stvarnosti se može pobeći, ali ne i od sebe.
Sad ako neke fejsbuk narkomane pandemija korone nije sprečavala da letuju, kao da dotad nisu videli more, šta bi ih sada sprečilo? Samo bi apstinencija od nove virtuelne zavisnosti bila nepodnošljiva i teško da bi mnogi preživeli.
Leto je, doduše, varljivo, smenjuju se sunce i kiša, ali superćelijske oluje i cunami nisu prepreka.
Posebna priča su oni što idu u Grčku dvaput, u junu i septembru, po cenu da se smrznu, ali važno da je tada znatno jeftinije.
U to vreme, na Halkidikiju i Olimpskoj regiji više se govori srpski nego grčki, a ako želite da češće čujete engleski, dođite u Beograd.
Između dve objave jedu giros i slikaju se za nove objave.
Ne slikam se, ali bežim od sunca, između dva plivanja.
Dakle, svako zaslužuje odmor. Bitno je da normalan čovek želi da se odmori od svega, da uživa u miru dok gleda u more kako bi odagnao oseku tuge i prigrlio plimu sreće.
Odmor od svakodnevnih briga nekako podrazumeva i odmor od interneta i društvenih mreža, ali većina je baš tada najaktivnija: društvene mreže su u prvom planu, prosto se usijaju, a more u drugom, što je dokaz da se danas letuje zbog društvenih mreža: da ih vidi ceo svet u nekom grčkom selu.
To što svet uopšte nije zainteresovan gde su bili, nije ih briga.
Sunce je već zašlo. Valjda su slikali zalazak da ga izbace na FB.
I da nisu, slikaće sutra, jer ono se uvek ponovo rađa, što bi rekao Hemingvej.