NOVA ŠVAJCARSKA PREVARA: Šta je sa matičnim ćelijama srpskih beba?

Posle svega, možda je najmanje bitno gde je završilo nekoliko hiljada, procenjuje se oko 10.000, matičnih ćelija uzetih od beba u Srbiji od 2006. godine i preko "Krio sejva" transportovano u banke u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji i ko zna gde još. Veći deo sada je skladišten u Varšavi, u "Famikordu", i prema rečima jednog od direktora ove banke matičnih ćelija, tu će ostati bar pet godina. Logično je da roditelji koji su plaćali 1.780 evra po uzorku žele da znaju šta se sa njima dešava, da li će moći da ih koriste i u kakvom su stanju ćelije koje bi, kako im je tada (krajnje dikutabilno) predstavljano, mogle u budućnosti da izleče njih i njihovu decu od gotovo bilo kakve bolesti.

Odgovore na ta pitanja tek treba da dobijemo. Mnogo je veći problem što i dalje nema odgovora na neka druga pitanja, a tiču se početaka rada "Krio sejva", ali i drugih predstavnika privatnih, inostranih banaka matičnih ćelija u Srbiji. A od tih početaka prošlo je 13 godina, jer je 2006. godine registrovano preduzeće "Cryo-save Serbia", kao prvo koje je u Srbiji nudilo čuvanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce novorođenčeta.

Shutterstock

Od tih skoro deceniju i po, s pravom se može sumnjati da su bar tri godine firme koje su se time bavile poslovale u neuređenoj pravnoj oblasti. Prva Instrukcija o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika, datira iz septembra 2008. godine i poziva se na tada važeći zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Instrukciju je potpisao ministar Tomica Milosavljević.

Prvi zakon koji je kako-tako pokušao da uredi ovo polje donet je tek 2009. godine. Bio je to Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva.

Po kom su osnovu, dakle, u međuvremenu uzimani uzorci matičnih ćelija u Srbiji? Ko je njima rukovao i kako ih je iznosio iz zemlje, jer u Srbiji nije bilo mogućnosti, kao što ne postoji ni danas, za njihovo pravilno skladištenje.
A ceo proces bio je vrlo dobro uhodan. Roditelji bi se prethodno informisali o celom postupku u određenoj banci matičnih ćelija. Ukoliko bi se odlučili za postupak, bio bi im obezbeđen pribor za uzimanje matičnih ćelija, koji bi porodilja na porođaju predavala doktoru. Akušer bi uzeo uzorak krvi i spakovao ga u kutiju koja mu je dostavljena.
Uzorak se, potom, predaje predstavniku banke, koji bi na poziv roditelja došao u porodilište. Predaju je najčešće radio doktor ili medicinska sestra.

Povezane vesti - Matične ćelije i mašina za uzimanje para

Uzorak je potom, barem u slučaju "Krio sejva", DHL-om slat u laboratoriju u Belgiji na analize. Roditelji bi cenu za čuvanje matičnih ćelija njihovog deteta uplaćivali tek nakon što bi ih obavestili da je uzorak validan i da je uspešno zamrznut na -196 stepeni. Naravno, nikome od roditelja nije padalo na pamet da sumnja u informaciju o uspešno uzetom uzorku.

U vreme kada je u Agenciji za privredne registre upisana firma "Krio sejv Srbija", sa šifrom delatnosti 8299 - ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju, ministar zdravlja bio je već pomenuti Tomica Milosavljević. On, međutim, tvrdi da se ne seća početaka "Krio sejva" navodeći kako bi odgovore trebalo da pruži Ministarstvo zdravlja.
- Zaista se ne sećam. Znam otprilike da je to vreme matičnih ćelija, ali nemam predstavu o detaljima - kratko je Milosavljević izjavio za "Ekspres".

Ministarstvu smo, naravno, pitanja poslali i pre nego što nas je eksministar Milosavljević "posavetovao", ali odgovore do zaključenja ovog broja nismo dobili.

Ništa rečitija nije bila ni ginekološkinja dr Mima Fazlagić, svojevremeno jedan od glavnih promotera "Krio sejva".
"Ja sam bila naučni saradnik "Krio sejva", što je podrazumevalo da se bavim naukom i da pratim šta se dešava u oblasti regenerativne medicine", kaže dr Fazlagić za "Ekspres". Tek na naše podsećanje da je bila i suvlasnik firme "Krio sejv" d.o.o. (ona i Zlatko Radojević imali su po 15 odsto vlasništva) dodaje da je "isplaćena" 2014. godine, kada se i razišla sa ovom firmom, jer su "prešli na novi sistem rada".

Shutterstock

I koliko god je bila škrta na rečima kada je u pitanju njena uloga u prvim danima "Krio sejva", dr Fazlagić odlučno odbacuje sumnje da je bilo nepravilnosti, o kojima se sada priča, u pogledu uzimanja i čuvanja uzoraka matičnih ćelija.

"To zaista nije tačno. Kada su se sve te banke osnivale u svetu, imale su pravila po kojima se radile. Kako su se pravili novi serifikati, svake godine se to obnavljalo i radilo se u skladu sa zakonima koji su važili u svetu. "Krio sejv" je bio treća svetska banka i najbolja i najveća evropska banka matičnih ćelija, sa najboljom tehnologijom u svetu", uverava dr Fazlagić, ali nema odgovor na pitanje kako je moguće da tako dobra i uspešna kompanija propadne.

I to već drugi put u poslednjih nekoliko godina. Jer malo je poznato da je pre par godina "Krio sejv" prestao sa uzimanjem uzoraka na nekoliko meseci. Nezvanično, njihovi poslovni podaci u poslednje tri godine beleže minus od oko 900.000 evra.

Nad firmom "Krio sejv" u Švajcarskoj pokrenut je postupak likvidacije. Ne zna se, doduše, tačno da li je u pitanju stečaj ili prinudna likvidacija. U Srbiji, "Krio sejv" se i dalje vodi kao aktivno privredno društvo, koje je 100 odsto u vlasništvu holandske "Esperite N.V.".

U poslednjih osam meseci firma je dva puta menjala direktora. Najpre je krajem januara dotadašnja direktorka Ivana Radak podnela ostavku, obaveštavajući generalnog direktora "Krio sejva" Lionela Marka Elija Hasana da podnosi ostavku "zbog prekida komunikacije od strane člana društva i nedostatka sredstava za ispunjavanje osnovnih obaveza društva i održavanja minimuma poslovnih aktivnosti".

Gotovo identičan tekst ostavke gospodinu Hasanu uputila je i njena naslednica Marija Zarković, samo par dana nakon što se medijima u Srbiji sredinom septembra pojavila priča o problemima u koje je ova banka matičnih ćelija upala.

Tako je sada kao direktor srpskog predstavništva "Krio sejva" upisan upravo gospodin Hasan.

Povezane vesti - "Našao sam lek koji ubija rak"

No, vratimo se samom funkcionisanju banaka matičnih ćelija u Srbiji. Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, donet 2018. godine predviđa postojanje nacionalne banke matičnih ćelija, to prethodni zakon iz 2009. godine nije jasno definisao. Zahtev struke za formiranje javne nacionalne banke matičnih ćelija, međutim, postoji već skoro deset godina.

Zakon, istovremeno, predviđa i da direktor Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja "izdaje dozvolu za obavljanje poslova dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije, kao i uvoza i izvoza ljudskih ćelija i tkiva".
Nakon brisanja "Krio sejva" sa ovog spiska pre nekoliko dana, u Srbiji je ostalo šest zastupnika - distributera inostranih banaka krvi iz pupčanika: po dve iz Grčke i Švajcraske i po jedna iz Nemačke i Velike Britanije.

Istovremeno, na sajtu Uprave za biomedicinu može se naći i mišljenje Republičke stručne komisije za transplantaciju ćelija i tkiva u vezi sa čuvanjem matičnih ćelija prikupljenih iz krvi pupčanika novorođenčeta. A ono u najkraćem glasi: "Republička stručna komisija za transplantaciju ćelija i tkiva daje apsolutnu prednost javnim (nacionalnim) bankama, a svaki drugi način čuvanja i doniranja matičnih ćelija prikupljenih iz krvi pupčanika novorođenčeta je lično pravo svakog pojedinca."

Ko čini Republičku komisiju nije poznato, ali smo došli do podatka da je njen član u dva navrata bio i dr Bela Balint, hematolog, dopisni član SANU, nekadašnji načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, a danas načelnik odeljenja za transfuziju krvi Instituta "Dedinje". Zanimljivo je da je upravo dr Balint bio jedan od učesnika na Četvrtom međunarodnom kongresu regenerativne medicine, tkivnog i genetičkog inženjerstva u Srbiji koji je baš pod pokroviteljstvom kompanije "Krio sejv" održan oktobra 2011. godine. Na kongresu je, kako je tada pisao "Blic", zaključeno da su „matične ćelije definitivno lek budućnosti", da one "već sada mogu da pomognu u lečenju 75 bolesti, a predviđa se da će u budućnosti biti moguće tretirati sve bolesti pomoću njih".

Shutterstock

O tome šta o slučaju "Krio sejva" danas misli dr Balint nismo uspeli da čujemo, s obzirom na to da je telefon na koji smo ga zvali stalno bio nedostupan, a na mejl koji smo mu poslali nije odgovorio.

Mnogo je nepoznanica oko toga kako funkcioniše uzimanje matičnih ćelija iz pupčanika. Jedno od pitanja je i da li je, na primer, doktor u obavezi da uzme matične ćelije ukoliko to porodilja od njega traži.

Dugogodišnji ginekolog-akušer, sada u penziji dr Nikola Saković kaže za "Ekspres" da u principu obaveza ne postoji, ali da nije čuo za slučaj da je neki lekar odbio da to uradi.

Na pitanje da li bi isto tako doktor postupio i ako bi mu neko rekao da izvadi, na primer bubreg, Saković odgovara da se te dve stvari ipak ne mogu porediti.

"Krv iz pupčanika uzima se kada je on već odvojen i od majke i od deteta. Dakle, niko nije povređen", kaže Saković za "Ekspres".

Ističe i da mu nije poznato da su lekari za uzimanje krvi iz pupčanika dobijali bilo kakvu novčanu nagradu od predstavnika banke matičnih ćelija, ali ne isključuje i tu mogućnost.

Najgore od svega je što je većina roditelja koja je sklopila ugovore o deponovanju matičnih ćelija to uradila verujući u ono što je na sva zvona objavljivano, kako će one, praktično, biti lek za sve. Osim toga, bar kada je u slučaju "Krio sejv", cela priča je u to vreme upakovana tako da iza svega stoji firma iz Švajcarske, koja je jedna od najuređenijih zemalja u Evropi i svetu.

Mnogima u Srbiji to je bilo dovoljno da poveruju u ono što im se servira i da, čak se zadužujući kod banaka, učine sve kako bi matične ćelije svojih beba deponovali "za ne daj bože".

I tada je,  međutim, bilo onih koji su upozoravali da trenutni stadijum nauke ne pruža previše mogućnosti osim u oblasti krvno-koštanih oboljenja i u hematologiji za određene tipove leukemija.

Shutterstock

I dalje, međutim, ima onih koji, moglo bi se čak reći i zloupotrebljavaju priču o matičnim ćelijama, predstavljajući određene pomake kao neviđene uspehe. Tako na primer, doktorka iz jedne beogradske bolnice, uz uslov da ostane anonimna, navodi za "Ekspres" kako jedan njen kolega čitavu priču o sopstvenom uspehu bazira na jednom delimično uspešnom zahvatu, kada je uspeo da zaleči rane od gangrene na nozi pacijenta, iako je 20 drugih slučajeva korišćenja matičnih ćelija u sličnim stanjima bilo potpuno neuspešno.

Ironično, ali Ministarstvo zdravlja je možda prvi put u trenutnoj situaciji reagovalo na vreme, izbrisavši "Krio sejv" sa liste ovlašćenih zastupnika inostranih banaka matičnih ćelija i naloživši svim zdravstvenim ustanovama da prekinu saradnju sa njima, u cilju zaštite pacijenata.

Ostaje nejasno kako se desilo da Uprava za biomedicinu, koja, kako se navodi u njihovom saopštenju, „na dnevnoj bazi prati primenu i poštovanje definisanih pravila i u Srbiji", kada je u pitanju rad sa matičnim ćelija, nije primetila nikave probleme sa "Krio sejvom".

Štaviše, oni navode da je „ključni problem nastao jer predstavništvo kompanije 'Krio sejv' u Srbiji, suprotno dobroj poslovnoj praksi, nije o poteškoćama u radu blagovremeno obavestilo Upravu za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, kako bi Uprava za biomedicinu potom preduzela na vreme odgovarajuće mere".
Na kraju, oni koji se trude da u svemu pronađu i neku duhovitu notu, navode kako je ovo samo još jedna „švajcarska prevara", aludirajući na problem koji imaju građani sa stambenim kreditima u švajcarcima.

Crnogorski slučaj

Slična situacija poput ove u kojoj se danas nalaze građani Srbije desila se i u Crnoj Gori pre dve godine. Tada je objavljeno kako je još 2016. godine u Crnoj Gori ugašeno predstavništvo "Krio sejva", a da je firma likvidirana jula 2017. godine. I to je, naravno, prošlo bez ikakvog obaveštenja koje je trebalo da usledi iz "Krio sejva", a usledilo je tek pošto su mediji objavili celu priču. I tada je saopšteno kako se uzorci „matičnih ćelija porodica iz Crne Gore čuvaju po najvišim standardima u laboratorijama "Krio sejva", a ugovori koje su potpisali roditelji važeći su i za njihovo sprovođenje nadležan je sud u Švajcarskoj.