Pab kvizovi u Srbiji - ko je najbolji, gde je najpopularnije...

Da svakog dana u određenom terminu okupi članove jedne porodice ispred televizora poslednja je, verovatno, uspela serija "Seranovi“. Od tada je prošlo više od decenije. Slični momenti danas predstavljaju pravu retkost. Na tihoj vatri, makar i na dvadesetak minuta, održava ih kviz "Slagalica" koja je pravi fenomen. Kviz sa najdužim stažom u Srbiji sa emitovanjem je počeo davne 1993. godine. Decenije su prolazile, države se menjale, a Slagalica je opstala.

Sličnu, ako ne i veću, popularnost pre "Slagalice" u Jugoslaviji imala je "Kviskoteka". Idejni tvorac najgledanijeg i najdugovečnijeg kviza u nekadašnjoj državi bio je Lazo Goluža sa kojim je na ovim prostorima i rođen fenomen kvizova.

Vremenom su se kviz formati menjali. Kupovale su se licence svetski poznatih kvizova pa smo tako dobili priliku da postanemo "milioneri". Na TV kanalima smenjivali su se kvizovi poput "Visokog napona", "Sam protiv svih", "Lavirint"... Ali su uglavnom bili kratkog daha.

Kviz "Potera": Upoznajte novog tragača i šta je rekao u intervjuu za "Ekspres"

Milan Bukvić

Milan Bukvić

Scena 04.10.2021. 21:15

Kviz "Potera": Upoznajte novog tragača i šta je rekao u intervjuu za "Ekspres"

Međutim, ljubav prema kvizovima je opstajala i vremenom promenila oblik, a televizija prestala da bude jedini dom za kvizaše. Drugo vreme, drugi ljudi. Kvizovi su sada dostupni na internetu, telefonima, ali i u kafićima. Prvi koji su uspeli da spoje kviz znanje i pivo bili su Englezi još osamdesetih godina prošlog veka.

Pab kviz kultura se širila Evropom pa je, sa zakašnjenjem sredinom prošle decenije, stigla i u Srbiju i sve je popularnija. Koncept kviza osmišljen je tako da akcenat pre svega bude na zabavi, ali i na proveri znanja. Ekipe od po nekoliko članova u dogovorenom terminu se okupljaju u nekom od kafića i takmiče se u znanju. Pitanja na kvizovima su obično svrstana u određene oblasti – opšte znanje, geografija, istorija, muzika, film, sport – a pobednik je ekipa sa najviše tačnih odgovora.

Pab kviz scena u Srbiji počela je da se razvija iz Novog Sada pre desetak godina. Grad danas ima dobru bazu, sa dosta kvizaša, i lepo razvijenu pab kviz kulturu. Međutim, iako je svoje korene pustila u Novom Sadu, domaća pab kviz scena je ipak najbrojnija u Beogradu.

Danas u glavnom gradu ima desetak kvizova koji se na različitim lokacijama organizuju svake nedelje.

Jedan od najpopularnijih i najposećenijih kvizova je Pab kviz "Inkvizitor" koji se svake nedelje organizuje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kviz postoji od 2016. godine i do sada je održano više od 200 kvizova.

U razgovoru za "Ekspres“ David Galiot, osnivač Pab kviz „Inkvizitora“, kaže da kvizove koje organizuje po večeri u proseku poseti više od 100 učesnika i da su motivi učesnika različiti – od zabave do takmičenja.

"Nama je većina kvizova napravljena tako da budu zabavni sa pitanjima koja nisu preteška. Četvrtkom je kviz ’Na slovo’ kada se svi zabave, ali i nauče dosta toga. Međutim, imamo i kvizove, kao što je na primer nedeljom, koji su namenjeni kvizašima i tada je konkurencija zaista jaka. Podelili smo kvizove tako da budu dostupni svima i onima koji dolaze samo radi zabave, ali i za one kojima je prevashodni motiv takmičenje", kaže Galiot.

 

Jedan od najpoznatijih kvizaša u Srbiji je sigurno Žarko Stevanović.

Tragač u kvizu "Potera", pobednik "Slagalice" i godinama redovni učesnik pab kvizova. Stevanović je od 2017. godine kvizmaster Pab kviz "Inkvizitora", odnosno smišlja pitanja za jedan od kvizova.

Kao neko ko posećuje pab kvizove od momenta kada su se pojavili u Beogradu, Stevanović primećuje da je nivo znanja kvizaša iz godine u godinu sve veće.

"Kada otvorim neki stari kviz da bih se podsetio kako je to nekada izgledalo, iznenadim se kako su nekada bila mnogo lakša pitanja nego danas. Tome je doprinelo pre svega iskustvo i trening u pab kvizu. Primećujem koliko su drugi kvizaši napredovali i konkurencija je zaista sve ozbiljnija", zaključuje Stevanović.

 

Da konkurencija među kvizašima postoji i da je važno kako se kotirate potvrđuje postojanje Srpske kviz asocijacije. Na godišnjoj rang listi ove asocijacije prvo mesto zauzima Nemanja Čedić.

"On je zaista najbolji kvizaš u Srbiji. Svi mi iz sveta kvizinga ga jako poštujemo i znamo koliko je dobar“, kaže Galiot za "Ekspres".

Pored Čedića, sagovornik "Ekspresa" izdvaja još tri takmičara za koje misli da su najbolji u Srbiji.

"To su Ivan Andonov, Žarko Stevanović i Bojan Lukić. Sa Nemanjom Čedićem oni čine veliku četvorku kvizaša. Strašni su takmičari“, ističe Galiot.

 

Pab kvizovi su jako popularni i u komšiluku. U Hrvatskoj vlada prava poplava pab kvizova pa tako svako malo mesto ima kviz. O većim gradovima da i ne govorimo. Naši sagovornici ne kriju da je hrvatska pab kviz kultura dosta razvijenija od naše. Ističu kako jako veliki broj Hrvata učestvuje u pab kvizovima i da im je to jedan od načina zabave i provoda.

Dečko koji obećava: Novi tragač kviza "Potera"

Intervju - Milan Bukvić

Intervju - Milan Bukvić

Scena 11.10.2021. 09:05

Dečko koji obećava: Novi tragač kviza "Potera"

Galiot kao jedan od razloga zbog čega je pab kviz kultura razvijenija u komšiluku navodi to što Hrvati imaju više dodira sa kvizovima na televiziji.

"Hrvatska ’Potera’ je jedno vreme išla četiri puta nedeljno, dok se kod nas emituje jednom."

Međutim, i David i Žarko ističu kako je pab kviz kultura u Srbiji sve popularnija i da se sve više razvija. Ali da prostora za napredak još ima.

Galiot veruje da je masovnost ključna kako bi kvizaši igrački napredovali.

"Nemanja Čedić se prvi put takmičio baš na Pab kvizu ’Inkvizitor’. Pre toga se nigde nije pojavljivao. Jedva sam ga ubedio da radi pojedinačne testove u okviru Srpske kviz asocijacije. Mislio je da nema dovoljno znanja, a zapravo je imao toliko znanje da postane prvak Srbije. Sigurno ima još takvih ljudi. Zbog toga verujem da će masovnost doprineti da napredujemo", zaključuje Galiot.