Plave i mirne bombe

Plave i mirne bombe


Strah naroda Bantu u Kamerunu da će ih kad-tad ubiti jezero pored njihovih kuća postojao je koliko i selo. Niko nije umeo da objasni kako i zašto će se to dogoditi, ali s kolena na koleno se prenosila priča da bi jezero iznenada moglo da poseje smrt! Sve do 21. avgusta 1986. godine ova strahovanja bila su samo legenda bez konkretnog objašnjenja. A onda se vekovni strah obistinio, jezero Najos ih je ubilo.

Prvo se začulo preteće tutnjanje, a iznad jezera se niotkuda stvorio beli oblak. Ljudi su počeli da izlaze iz kuća i s nevericom gledaju tu zlokobnu belu boju, a onda su počeli da padaju mrtvi.

Oblak se za samo nekoliko minuta nadvio nad celim selom i u narednih sat vremena više skoro da nije bilo živih u kućama. Smrt je odnela 1.746 ljudi i 3.500 životinja. Samo četiri osobe iz dva sela su preživele i svedočile o toj noći.

Jedan od njih je bio Džozef Nkvan, koji je ispričao da je osetio da se nešto strašno događa i pokušao da priđe krevetu ćerke. Ona je, kako je rekao, ispuštala čudne zvuke, ali pre nego što je mogao da bilo šta uradi, onesvestio se. Kada je došao sebi, video je da je mrtva.

Povezane vestiNa njima stanuje samo smrt

A šta se zapravo dogodilo? Jezero staro 400 godina ispustilo je na stotine hiljada kilograma ugljen-dioksida i formiralo oblak, a procene se kreću između 300.000 i 1,6 miliona tona. Oblak se proširio okolinom brzinom od sto kilometara na sat, ljudi jednostavno nisu imali šansu da prežive ovakvu kataklizmu. Umirali su zbog gušenja veoma brzo i većina je imala krvava lica. Naučnici su objasnili da je slučaj ovog sela prvi put u istoriji zabeležen jer nikada do tada, a ni kasnije jedna prirodna pojava nije usmrtila tako veliki broj ljudi i životinja. Nakon dva dana oblak je jednostavno nestao i preživeli su se probudili nakon što su bili bez svesti više od 30 sati.

Do danas nije utvrđeno ni šta je zapravo bio razlog ove pojave u jezeru. Pretpostavlja se da je uzrok možda bio zemljotres ili klizanje tla na obodu vulkanskog kratera, ali naučnici upozoravaju da ova pojava može da se dogodi svakih desetak ili tridesetak godina. Da bi se sprečilo ponavljanje takve katastrofe, u jezero su ugrađene cevi koje izvlače ugljen-dioksid sa njegovog dna, ali opasnost i dalje postoji jer je prirodni zid ovog, najsmrtonosnijeg jezera na svetu i dalje ugrožen. Dovoljan bi bio čak i jedan lakši zemljotres da se uruši nekadašnji krater vulkana, zbog čega bi voda poplavila sela te se oslobodila ogromna količina smrtonosnog plina. Kad bi se to dogodilo, prema procenama, poginulo bi više od 5.000 ljudi.

Povezane vestiMisterija civilizacije Mu

U svetu postoje samo tri ovakva jezera i zabeležene su dve slične erupcije. Jedna se dogodilo dve godine pre ove razarajuće katastrofe, takođe u Kamerunu, samo što je epicentar bilo jezero Monuon. Tada je stradalo 37 ljudi koji su živeli u neposrednoj blizini.

Međutim, tempirana bomba od koje strepe mnogi je zapravo jezero Kivu. Vodena površina koja je prirodna granica Konga i Ruande krije zastrašujuću tajnu. U dubinama Kivua ima dovoljno ugljen-dioksida i metana da ubije dva miliona ljudi koji žive u njegovom slivu. Kivu je 1.600 puta veći od Niosa i sadrži 1.000 puta više plina. Nalazi se na procepu Albertine, gde vulkan nije potpuno ugašen.

Pretnja ljudima i životinjama u njegovoj blizini je i jezero Mono, u Kaliforniji, koje je jedno od najstarijih jezera u Severnoj Americi, oformljeno pre 760.000 godina. U ovom predelu su se događale masivne erupcije na svakih 5.000 godina, ali se smatralo bezopasnim sve do pre 20 godina kada je drveće oko jezera naglo počelo da umire. Naučnici su zaključili da se drveće guši od povišenog nivoa ugljen-dioksida koji izbija iz podzemnih komora. Troje ljudi se 2006. godine sklonilo u obližnju pećinu i umrlo od velikog nivoa ugljen-dioksida.

Povezane vestiREŠENA MISTERIJA? Naučnici veruju da su otkrili svrhu kipova sa Uskršnjeg ostrva

Ništa manje opasno nije ni jezero Jokulhlaup na Islandu, koje sadrži stotine miliona kubnih metara vode, a do katastrofalnih posledica moglo bi da dođe kada bi se led i ledeni sedimenti odlomili i oslobodili ogromne količine vode, koja bi za nekoliko minuta izazvala velike poplave i visoke gejzire od 15.000 kubnih metara, koji bi usled turbulentne i ekstremne brzine ugrozili brojne živote, imovinu i infrastrukturu.

Ipak, najzagađenijim mestom na planeti smatra se malo jezero Karačaj, koje se nalazi u južnom delu Urala. Od 1951. godine Sovjetski Savez ga koristi za skladištenje radioaktivnog otpada i teško je preživeti i pet minuta u njegovoj okolini.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar